Peticiju za odbranu prava Rusa u Letoniji podržali i srpski akademici, profesori, generali…
19:09 01.09.2023 (Osveženo: 09:31 02.09.2023)
© Sputnik / Vladimir Pesnя
/ Pratite nas
Letonija krši ljudska i građanska prava Rusa koji su autohtoni narod na tim prostorima još od carske Rusije, tvrde sagovornici Sputnjika, potpisnici međunarodne peticije koja bi trebalo da svetu predoči šta se dešava sa građanima ruske nacionalnosti u toj zemlji.
Oko 6.000 građana ruske nacionalnosti u Letoniji koji nisu položili test iz letonskog jezika u septembru će dobiti pismo od Ministarstva unutrašnjih poslova sa direktivom da napuste tu zemlju, saopštio je letonski šef Komisije za državljanstvo, migracije i društvenu koheziju Ingmars Lidaka.
Peticija za odbranu prava Rusa
Tim povodom pokrenuta je međunarodna peticija u zaštitu Rusa u Letoniji čiju su potpisnici i ugledna imena iz naše države.
Među njima je i bivši ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović, osnivač Beogradskog foruma za ravnopravnost, koji kaže da mu je glavni motiv za popisivanje ove peticije bio odnos prema ljudima ruske nacionalnosti u ovoj baltičkoj zemlji.
„Nije nikakva tajna da su u dugom periodu Rusi u baltičkim republikama izloženi diskriminaciji uskraćivanjem i kršenjem osnovnih ljudskih i građanskih prava. Niko ko se bori za principe i ravnopravnost svih ljudi bez obzira na nacionalnu, versku i rasnu pripadnost ne može biti miran pred tom činjenicom,“ kaže Jovanović za Sputnjik.
Još je gore, dodaje on, što se ovo dešava u državi koja je proglašena za demokratsku, i koju bi taj epitet trebalo još više da obavezuje da reaguje na kršenja ljudkih prava, u suprotnom, u pitanju licemerje.
„Da se na jednoj strani tvrdi kako je u pitanju demokratska zemlja a da sa druge strane otvoreno diskriminišu ljude na nacionalnoj i verskoj osnovi. Protiv sam bilo kakve diskriminacije po bilo kojoj osnovi i ja sam za ravnopravnost,“ napominje Jovanović.
Gruba diskriminacija
Kako kaže, ovo je bila njegova moralna i građanska obaveza da reaguje na ovakve pritiske na ruski živalj u Letoniji, s obzirom na principe za koje se zalaže.
„Decenijama se ukazuje na grubu diskriminaciju ruskog stanovništva u baltičkim republikama ali i na činjenicu da su tamo prisutne neofašističke manifestacije, kao i uništavanje spomenika herojima iz Drugog svetskog rata. Meni se to čini neprihvatljivim a svako ko to radi pokušava da vinovnike Drugog svetskog rata rehabilituje što mislim da je opasno,“ zaključuje Jovanović.
General-major u penziji i osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma, profesor dr Mitar Kovač takođe je potpisnik ove peticije. Kako kaže za Sputnjik, ovo što se dešava u Letoniji i drugim baltičkim državama je vid nasilne asimilacije, nešto slično što je radila i Ukrajina sa Rusima.
„Može se reći da je ovo recept ugrožavanja ruskog naroda u tim državama ali to nije ni čudno kao se vidi da su te države, zajedno sa Poljskom, najostrašćenije prema ruskom narodu i Ruskoj Federaciji. Rusofobija se odvija kroz ovakve sadržaje društvenog života i kroz sve ono što ne bi bilo dozvoljeno ni jednoj zemlji u Evropi a njima je dozvoljeno: da proteruju, ucenjuju rusku nacionalnu manjinu koji tamo živi a koja u procentima nije beznačajna,“ ističe Kovač.
Letonija po ugledu na Ukrajinu
Rusi su na ti prostorima, napominje naš sagovornik, autohton narod, koji nije došao u migracijama u skorije vreme, već tu živi još od carske Rusije i od vremena kada su sve te države bile deo carske Rusije a kasnije i Sovjetskog Saveza.
„Isto je radila i Ukrajina kada je uvodila u centralnim regionima za službeni jezik isključivo ukrajinski. I u novije vreme se i preko medija u tom prostoru maltene zabranjuje ruski jezik i nasilno se nameće ukrajinski,“ ističe Kovač.
Još jedan potpisnik peticije, akademik, istoričar i bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić kaže da se prava ruskojezičnog stanovništva u baltičkim zemljama, konkretno u Letoniji, krše baš kao prava SRba prilikom raspada Jugoslavije
„Već godinama, posebno dok sam bio u Moskvi, pratio sam sudbinu Rusa koji su ostali van granica Ruske Federacije posle raspada SSSR, a ona je po mnogo čemu slična sudbini Srba posle raspada Jugoslavije. Moglo se pratiti skoro svakodnevno kršenje osnovnih ljudkih prava Rusa, faktički u svim bivšim republikama SSSR, a posebno u baltičkim zemljama“, rekao je Terzić.
Čudno je, kako kaže, što takozvani „demokratski i slobodni svet“ koji na sva zvona zvoni o ljudskim pravima, uključujući razne manjine, nikada nije dao nijednu izjavu povodom grubog kršenja ljudkih i nacionalnih prava Rusa.
„Zato smatram da Rusi treba da imaju puna prava kao i ostali narodi. Mi smo danas svedoci otvorene diskriminacije i svojevrsne segregacije Rusa“, upozorio je srpski akademik.
Među potpisnicima ove međunarodne peticije čiji je pokretač Savet za ljudska prava iz Moskve iz naše zemlje su brojne istaknute ličnosti: članovi SANu Danilo Basta, Vasilije Krestić, kao i profesori Univerziteta u Beogradu Slobodan Antonić, Siniša Atlagić, Irina Deretić, Zoran Avramović...
Inače, vlada Letonije je u avgustu 2022. godine donela odluku da državljanima Rusije produži privremene boravišne dozvole samo u izuzetnim slučajevima, a da im izdaje dozvolu za stalni boravak samo ukoliko polože ispit iz državnog jezika na nivou A2 do septembra 2023. godine.
Pored polaganja jezičkog testa, od njih se traži da se izjasne o politici Moskve u međunarodnoj areni.
Zamenik državnog sekretara MUP-a Letonije Vilnis Vitolinš saopštio je za medije da oni koji nisu položili test iz jezika imaju tri meseca da odu u zemlju „u kojoj imaju pravo boravka“. U Letoniji živi oko 1,8 miliona ljudi od kojih oko 40 odsto govore ruski.
