https://lat.sputnikportal.rs/20230901/jos-strasnija-tema-koliko-crna-hronika-unosi-mrak-u-drustvo-dejana-vukovic-1160626723.html
Još strašnija tema: Koliko crna hronika unosi mrak u društvo
Još strašnija tema: Koliko crna hronika unosi mrak u društvo
Sputnik Srbija
Ako je prethodni roman bio mračan, a govorio je o lomu ljudi koji se bave novinarstvom, a žele da ostanu etični, nova nedovršena knjiga Vladana Matijevića bavi... 01.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-01T16:39+0200
2023-09-01T16:39+0200
2023-09-01T16:39+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
vladan matijević
književnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/09/1139693742_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_bf3486df04e40e47346613a666f77553.jpg
Nagrađivani pisac, dobitnik prestižnih nagrada, među njima Ninove i Andrićeve, govoreći o temi novog rukopisa za Sputnjik konstatuje:„Ništa ne zavisi od pisca, teme se same nameću. Pisac ne bira teme. Teme biraju pisca“.Jednog od najboljih književnika srednje generacije, autora romana „Pisac iz daleka“, „Časovi radosti“, „Vrlo malo svetlosti“, „Sloboda govora“… zatičemo u njegovom rodnom Čačku, prvoj nacionalnoj prestonici kulture, kojoj svojim stvaralaštvom daje poseban pečat već punih 30 godina.„Sa ovog podneblja je dosta pisaca, uglavnom pesnika, postiglo značajne rezultate – Danica Marković, Dis, Stevan Luković, kasnije Branko V. Radičević, Dragoslav Grbić, Ranko Simović, Aleksandar Ristović... Činjenica jeste da su oni odlazili u Beograd, ali njihova veza sa Čačkom je bila i ostajala jaka. Dolazili su u Čačak i uticali na njegovu kulturu. Branko V. Radičević je osmislio Disovo proleće i još neke manifestacije zajedno sa Purišom Đorđevićem i Mišom Radivojevićem, koji su takođe Čačani“, podseća Matijević.Čačak u pričamaJedan je od autora koji smatra da odnos pisca ili umetnika sa zavičajem mora da postoji čak i ako on nije očigledan, kao u slučaju Branka V. Radičevića ili slikara Bogića Risimovića Risima:„Čitaoci ili posmatrači njihovih dela će taj odnos svakako primetiti bolje nego oni sami“.Književne likove i radnje smešta u svoj rodni grad, ali i u Beograd, Pariz, London:Moj svet proze dosta nalikuje svetu spoljaČačanski književnik objašnjava i zašto ga od početka zanimaju pre svega priče koje se tiču sadašnjeg vremena i zbog čega mu danas nije važno samo kako će nego i šta će ispričati:Na pitanje, da li je jedan od razloga što piše i taj da samome sebi objasni „stanje sveta“, Matijević uz potvrdan odgovor kaže da u tom nastojanju nije usamljen.„Danas ima dosta pisaca, pa i filmskih umetnika koji se bave savremenim svetom. Tako je poslednjih 15-20 godina od kada se svet ubrzao i postao neprepoznatljiv i različit u odnosu na ono što je bio. Kada sam ja počinjao, početkom devedesetih godina, bili su prisutni istorijski romani i fantastika. Tada sam bio jedan od retkih koji je pisao o savremenom svetu. Danas je drugačije. I moj svet proze dosta nalikuje svetu spolja. Ranije se nisu toliko dodirivali“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230702/na-balkanu-ima-istorije-ispod-svakog-kamena-i-o-svakom-coveku-moze-da-se-napise-prica-video-1157948940.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, vladan matijević, književnost
kultura, kultura – intervjui i analitika, vladan matijević, književnost
Još strašnija tema: Koliko crna hronika unosi mrak u društvo
Ako je prethodni roman bio mračan, a govorio je o lomu ljudi koji se bave novinarstvom, a žele da ostanu etični, nova nedovršena knjiga Vladana Matijevića bavi se još strašnijim temama - crnom hronikom i time koliko na društvo i pojedinca utiče svakodnevno bombardovanje crnim vestima sa svih strana.
Nagrađivani pisac, dobitnik prestižnih nagrada, među njima Ninove i Andrićeve, govoreći o temi novog rukopisa za Sputnjik konstatuje:
„Ništa ne zavisi od pisca, teme se same nameću. Pisac ne bira teme. Teme biraju pisca“.
Jednog od najboljih književnika srednje generacije, autora romana „Pisac iz daleka“, „Časovi radosti“, „Vrlo malo svetlosti“, „Sloboda govora“… zatičemo u njegovom rodnom Čačku, prvoj nacionalnoj prestonici kulture, kojoj svojim stvaralaštvom daje poseban pečat već punih 30 godina.
„Sa ovog podneblja je dosta pisaca, uglavnom pesnika, postiglo značajne rezultate – Danica Marković, Dis, Stevan Luković, kasnije Branko V. Radičević, Dragoslav Grbić, Ranko Simović, Aleksandar Ristović... Činjenica jeste da su oni odlazili u Beograd, ali njihova veza sa Čačkom je bila i ostajala jaka. Dolazili su u Čačak i uticali na njegovu kulturu. Branko V. Radičević je osmislio Disovo proleće i još neke manifestacije zajedno sa Purišom Đorđevićem i Mišom Radivojevićem, koji su takođe Čačani“, podseća Matijević.
Jedan je od autora koji smatra da odnos pisca ili umetnika sa zavičajem mora da postoji čak i ako on nije očigledan, kao u slučaju Branka V. Radičevića ili slikara Bogića Risimovića Risima:
„Čitaoci ili posmatrači njihovih dela će taj odnos svakako primetiti bolje nego oni sami“.
Književne likove i radnje smešta u svoj rodni grad, ali i u Beograd, Pariz, London:
„Ne bavim se Čačkom u svakoj knjizi. Kod mene je sve podređeno priči, pa ako mi odgovara Čačak, uzmem ga, ako ne - napravim drugačiji Čačak ili izmestim priču. Većina mojih priča je smeštena na neko mesto koje bi moglo da bude bilo koje u Srbiji“.
Moj svet proze dosta nalikuje svetu spolja
Čačanski književnik objašnjava i zašto ga od početka zanimaju pre svega priče koje se tiču sadašnjeg vremena i zbog čega mu danas nije važno samo kako će nego i šta će ispričati:
„Moje poslednje knjige, posebno ova na kojoj sada radim, kao i prethodna, ticale su se novinarstva u ovom vremenu. Bavio sam se temama koje su izuzetno aktuelne. U poslednje vreme dozvoljavam da ovaj svet utiče na mene i da ga predstavim iz malo iskošenog ugla da bi čitaocu bilo zanimljivo i da bi bio isprovociran, da bi razmislio, došao do nekog svog odgovora, video i neke druge strane. Ranije sam više polagao na sam tekst, priča me nije toliko interesovala, ne šta ću, nego kako ću ispričati. Vremenom se dosta toga menjalo“.
Na pitanje, da li je jedan od razloga što piše i taj da samome sebi objasni „stanje sveta“, Matijević uz potvrdan odgovor kaže da u tom nastojanju nije usamljen.
„Danas ima dosta pisaca, pa i filmskih umetnika koji se bave savremenim svetom. Tako je poslednjih 15-20 godina od kada se svet ubrzao i postao neprepoznatljiv i različit u odnosu na ono što je bio. Kada sam ja počinjao, početkom devedesetih godina, bili su prisutni istorijski romani i fantastika. Tada sam bio jedan od retkih koji je pisao o savremenom svetu. Danas je drugačije. I moj svet proze dosta nalikuje svetu spolja. Ranije se nisu toliko dodirivali“.
