https://lat.sputnikportal.rs/20230702/na-balkanu-ima-istorije-ispod-svakog-kamena-i-o-svakom-coveku-moze-da-se-napise-prica-video-1157948940.html
Na Balkanu ima istorije ispod svakog kamena i o svakom čoveku može da se napiše priča /video/
Na Balkanu ima istorije ispod svakog kamena i o svakom čoveku može da se napiše priča /video/
Sputnik Srbija
Na Balkanu su napisane neke od najvažnijih knjiga sveta, njega zapljuskuju kulture, na njega se naslanjaju jezici, narodi, tradicije... To je mesto gde je istorija... 02.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-02T18:03+0200
2023-07-02T18:03+0200
2023-07-02T18:03+0200
kultura
kultura
književnost
kultura – intervjui i analitika
enes halilović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/02/1157949576_0:0:1182:665_1920x0_80_0_0_487625ccdfefd85f32567e67c30ddcd7.png
Ovo ugledno priznanje novopazarskom pesniku pripalo je za zbirku „Sekvoja“, poetsku knjigu za koju je već dobio nagrade „Petar Kočić“ i „Zaplanjski Orfej“. Priznanje sa imenom našeg nobelovca uručeno mu je pre nekoliko dana na svečanosti u Andrićgradu.„Jezik je dar božiji dat ljudima, i govoriti znači istovremeno i misliti. Govoriti, samim tim i pisati, znači podsticati mišljenje, a pevati — to je verovatno još neki znak, nešto što ima dublje značenje, budući da je vezano za emociju. Čovek može da govori danima, ali nije baš svakog dana raspoložen da peva: kad bi to radio svakodnevno ne bi bio ozbiljan. Što bi rekao Česlav Miloš – pesme je lepo pisati retko i nerado. Zato mi pesnici čekamo taj dan koji je za poeziju“, kaže za Sputnjik Enes Halilović.Dobitnik nagrada „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, „Stevan Sremac“, „Meša Selimović“, autor knjiga „Ako dugo gledaš u ponor“ i „Zidovi“ po kojima su rađene pozorišne predstave, sećajući se početaka otkriva iz koje potrebe je nastao prvi stih — njegova prva reč.„Ja sam ja, ali neću da insistiram“„Moj početak se desio aprila 1992. godine, počeo sam da pišem poeziju još kao dečak, od 15 godina. Sećam se prve reči koju sam zapisao — bila je to reč ‘ja’. A prva pesma koju ću objaviti sa 16. godina imala je naslov ‘Ja sam ja, ali neću da insistiram’. I tu je dakle bila reč ‘ja’. Možda sam počeo da pišem iz želje da pokažem da ja postojim na ovom svetu, što bi rekao Ljermontov ‘pesnik kada viče ne više radi vas nego radi sebe’. Nekako se to uklapa u ovo moje ‘ja’. Od te prve pesme evo već trideset godina ja se osećam kao pesnik, nadam se da to i jesam i volim što mi je data ta sudbina. Literatura još nije došla do svog limita, mnoge druge stvari jesu, svet se umorio od mnogih pojmova čak i od nekih umetnosti. A književnost nije iscrpljena. I mi još uvek imamo šta da kažemo“.Najvažnije da imamo jedni drugima šta da ispričamoIako su njegove knjiga svojevrsno poetsko putovanje po različitim predelima i vekovima, Halilović kaže da ipak ima nečega važnog i u geografiji, u mestu odakle pesnik potiče.„Ne znam da li bih pisao ovako da sam rođen na Madagaskaru, na Grenlandu ili u Finskoj, ali je sigurno da tu gde jesmo možemo da vidimo i ljubav i istinu i zabludu. Zavičaj veoma često oblikuje mnoge od nas i te prve slike iz detinjstva, porodica, prvi koraci i impresije, kada gledaš i zemlju i nebo — sve je to nekako utkano u tebe. Sve što sam video je bilo važno. I još nešto o mom kraju, novopazarskom, ali i o Balkanu: na Balkanu su napisane neke od najvažnijih knjiga sveta, njega zapljuskuju kulture, na njega se naslanjaju jezici, narodi, tradicije, razumevanja, nerazumevanja... To je mesto velikih paradoksa, istina i zabluda, i čini mi se ispod svakog kamena je istorija i o svakom čoveku može da se napiše priča. Dole od Jonskog mora gore do Trsta, od Dunava do Jadrana — ljudi stalno nešto razgovaraju, ubeđuju jedni druge u nešto, taj kontakt, reč, uvek postoji. I to vri, od tržnice do tržnice, od grada do grada, od čoveka do čoveka, od uha do uha, uvek se nešto priča, nešto se dešava. Ćamil Sijarić kaže da je na ovom svetu najvažnije da imamo jedni drugima šta da ispričamo.Ceo intervju sa Enesom Halilovićem pogledajte u video prilogu:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, književnost, kultura – intervjui i analitika, enes halilović
kultura, književnost, kultura – intervjui i analitika, enes halilović
Na Balkanu ima istorije ispod svakog kamena i o svakom čoveku može da se napiše priča /video/
Na Balkanu su napisane neke od najvažnijih knjiga sveta, njega zapljuskuju kulture, na njega se naslanjaju jezici, narodi, tradicije... To je mesto gde je istorija ispod svakog kamena i gde o svakom čoveku može da se napiše priča, kaže dobitnik „Velike nagrade Ivo Andrić“ Enes Halilović.
Ovo ugledno priznanje novopazarskom pesniku pripalo je za zbirku „
Sekvoja“, poetsku knjigu za koju je već dobio nagrade „Petar Kočić“ i „Zaplanjski Orfej“. Priznanje sa imenom našeg nobelovca uručeno mu je pre nekoliko dana na
svečanosti u Andrićgradu.
„Jezik je dar božiji dat ljudima, i govoriti znači istovremeno i misliti. Govoriti, samim tim i pisati, znači podsticati mišljenje, a pevati — to je verovatno još neki znak, nešto što ima dublje značenje, budući da je vezano za emociju. Čovek može da govori danima, ali nije baš svakog dana raspoložen da peva: kad bi to radio svakodnevno ne bi bio ozbiljan. Što bi rekao Česlav Miloš – pesme je lepo pisati retko i nerado. Zato mi pesnici čekamo taj dan koji je za poeziju“, kaže za Sputnjik Enes Halilović.
Dobitnik nagrada „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, „Stevan Sremac“, „Meša Selimović“, autor knjiga „Ako dugo gledaš u ponor“ i „Zidovi“ po kojima su rađene pozorišne predstave, sećajući se početaka otkriva iz koje potrebe je nastao prvi stih — njegova prva reč.
„Ja sam ja, ali neću da insistiram“
„Moj početak se desio aprila 1992. godine, počeo sam da pišem poeziju još kao dečak, od 15 godina. Sećam se prve reči koju sam zapisao — bila je to reč ‘ja’. A prva pesma koju ću objaviti sa 16. godina imala je naslov ‘Ja sam ja, ali neću da insistiram’. I tu je dakle bila reč ‘ja’. Možda sam počeo da pišem iz želje da pokažem da ja postojim na ovom svetu, što bi rekao Ljermontov ‘pesnik kada viče ne više radi vas nego radi sebe’. Nekako se to uklapa u ovo moje ‘ja’. Od te prve pesme evo već trideset godina ja se osećam kao pesnik, nadam se da to i jesam i volim što mi je data ta sudbina. Literatura još nije došla do svog limita, mnoge druge stvari jesu, svet se umorio od mnogih pojmova čak i od nekih umetnosti. A književnost nije iscrpljena. I mi još uvek imamo šta da kažemo“.
Najvažnije da imamo jedni drugima šta da ispričamo
Iako su njegove knjiga svojevrsno poetsko putovanje po različitim predelima i vekovima, Halilović kaže da ipak ima nečega važnog i u geografiji, u mestu odakle pesnik potiče.
„Ne znam da li bih pisao ovako da sam rođen na Madagaskaru, na Grenlandu ili u Finskoj, ali je sigurno da tu gde jesmo možemo da vidimo i ljubav i istinu i zabludu. Zavičaj veoma često oblikuje mnoge od nas i te prve slike iz detinjstva, porodica, prvi koraci i impresije, kada gledaš i zemlju i nebo — sve je to nekako utkano u tebe. Sve što sam video je bilo važno. I još nešto o mom kraju, novopazarskom, ali i o Balkanu: na Balkanu su napisane neke od najvažnijih knjiga sveta, njega zapljuskuju kulture, na njega se naslanjaju jezici, narodi, tradicije, razumevanja, nerazumevanja... To je mesto velikih paradoksa, istina i zabluda, i čini mi se ispod svakog kamena je istorija i o svakom čoveku može da se napiše priča. Dole od Jonskog mora gore do Trsta, od Dunava do Jadrana — ljudi stalno nešto razgovaraju, ubeđuju jedni druge u nešto, taj kontakt, reč, uvek postoji. I to vri, od tržnice do tržnice, od grada do grada, od čoveka do čoveka, od uha do uha, uvek se nešto priča, nešto se dešava. Ćamil Sijarić kaže da je na ovom svetu najvažnije da imamo jedni drugima šta da ispričamo.
Ceo intervju sa Enesom Halilovićem pogledajte u video prilogu:
