Opasna odluka: Evropski sud ruši Dejton i ukida Srpsku
18:15 29.08.2023 (Osveženo: 15:54 30.08.2023)
© AFP 2023 / FREDERICK FLORIN
Pratite nas
Sud za ljudska prava u Strazburu doneo je odluku u korist Slavena Kovačevića da se svi članovi Predsedništva i delegati u Domu naroda BiH biraju sa područja cele BiH, a ne iz entiteta, kako nalaže Ustav i Dejton. Ako presuda bude primenjena, to bi dovelo do situacije da će nestati ili BiH, ili RS, upozorava analitičar Anđelko Kozomara.
Evropski sud za ljudska prava je objavio sažetak presude u predmetu Srbina iz Federacije Slavena Kovačevića, inače savetnika hrvatskog člana Predsedništva BiH, protiv BiH, u kojoj je utvrdio da je njegovo aktivno biračko prekršeno.
Udar na Dejtonski sporazum
Sud je presudu objavio samo dva dana pre isteka roka za njeno donošenje što je, po rečima banjalučkog političkog analitičara Anđelka Kozomare, vrlo indikativno da se nešto „sprema“, jer ovakva presuda direktno ruši Dejtonski sporazum, Aneks 10 iz koga proističe Ustav BiH, a time anulira postojanje Republike Srpske i centralizuje BiH kao jednu izbornu jedinicu.
„Ako bi RS ovu presudu prihvatila i priznala, to će biti i njen kraj. BiH će postati jedinstvena, unitarna, gde će Bošnjaci birati sva tri člana Predsedništva BiH, jer ih je najviše i gde će Bošnjaci birati i delegate iz redova Srba u Dom naroda BiH. Dakle, ako ova presuda zaživi biće to ili kraj BiH, ili kraj RS,“ decidan je Kozomara.
Naš sagovornik objašnjava da je Sud za ljudska prava u Strazburu doneo odluku da se svi članovi Predsedništva i delegati u Domu naroda BiH biraju sa područja cele BiH, a ne iz entiteta.
Sud izašao iz svoje nadležnosti, presuda neobavezujuća
„Sud je tu pre svega izašao iz svojih ovlašćenja. Konvencija za ljudska prava strogo propisuje o čemu Sud za ljudska prava može da odlučuje i nije predviđeno da ovaj sud svojim presudama menja izborne zakone, ustave i tako dalje. A on je to sad uradio. Potpuno je poništio Dejtonski mirovni sporazum, to jest ustav BiH koji je sastavni deo Dejtona i izašao iz svojih nadležnosti. Sada je jasno da su Kovačeviću apelaciju pisali američki ambasador u BiH uz pomoć od nekog iz sudija iz Strazbura kojih ima u ovom sudu iz BiH i, naravno, sarajevskih političara,“ naglašava naš sagovornik.
Na pitanje da li je ova presuda obavezujuća da bude primenjena u BiH pa i u RS naš sagovornik kaže sledeće:
„Sećate se predmeta Sejdić i Finci protiv BiH? Njihov predmet je vođen pred istim Evropskim sudom za ljudska prava i presudio je takođe u njihovu korist, jer im kao pripadnicima nacionalnih manjina (romska i jevrejska) nije bili omogućeno da budu birani u Predsedništvo Bosne i Hercegovine i Dom naroda Bosne i Hercegovine. Međutim, ta presuda nikada nije primenjena niti je zaživela u BiH. Uostalom, odluke Strazbura su neobavezujuće u slučaju država, ali će ova najnovija sigurno poslužiti za svakodnevne pritiske na RS,“ uveren je Kozomara.
Presudom će mahati Srpskoj ispred nosa
Naš sagovornik je uveren da se sve ovo ne dešava slučajno i da je u indirektnoj vezi sa suđenjem predsedniku RS Miloradu Dodiku koje predstoji, a kako kaže uveren je da će Bošnjaci ovom presudom Kovačevića mahati RS ispred nosa a njihovi mediji su već sada puni napisa da će BiH konačno biti pravna država u kojoj neće moći razni „agresori da blokiraju njen razvoj".
Kovačević je faktički tužio Izborni zakon BiH koji mu kao Srbinu iz Federacije onemogućava da glasa za srpskog člana Predsedništva i delegate za Dom naroda iz RS, za koje se po Dejtonu,Ustavu i izbornom zakonu BiH glasa isključivo iz RS, kao što se i iz Federacije glasa isključivo za bošnjačke i hrvatske predstavnike.
Iz RS su se već oglasili rečima da „Ustav garantuje individualna i građanska prava svakom pojedincu u BiH, ali isto tako garantuje i zaštitu kolektivnih prava ravnopravnih konstitutivnih naroda i entiteta“.
Hoće da BiH bude jedna izborna jedinica
Kovačević se posle presude oglasio rečima da se njome „briše identitetska i etnička linija i da etnička pripadnost više ne bi trebalo biti uzimana u obzir prilikom izbora članova Predsedništva BiH“.
U presudi koju je objavio Evropski sud za ljudska prava stoji da bi Bosna i Hercegovina trebalo da bude jedna izborna jedinica, a da građani mogu glasati za kandidata za člana Predsedništva BiH nezavisno od toga kom narodu pripada i u kom entitetu živi. Inače, prema aktuelnom Ustavu i Izbornom zakonu BiH, član državnog Predsedništva iz reda srpskog naroda bira se iz entiteta Republika Srpska, dok se članovi Predsedništva iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda biraju iz drugog entiteta Federacije BiH. Pravo da se kandiduju za članove Predsedništva imaju samo pripadnici konstitutivnih naroda (Bošnjaci, Hrvati, Srbi).
Presuda je inače doneta sa šest glasova za i jednim protiv, a Hrvati iz BiH su reagovali isto kao i RS, smatrajući da ruši Dejtonski sporazum.
