Dva programa posvećena Savi Šumanoviću na festivalu u Budvi
© Foto : Sputnjiku ustupio Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski"/Nikola Todorović
Pratite nas
Dva programa posvećena velikom srpskom slikaru Savi Šumanoviću (1896-1942) upriličena su tokom proteklog vikenda na trgu između crkava u Starom gradu u Budvi, u okviru sedmog festivala „Ćirilicom”.
Najpre je prikazan art-dokumentarni film o Šumanoviću „Svetlost i senke – i umetnike ubijaju, zar ne?”, u režiji Dragoljuba Elčića i produkciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, produkcijske kuće „Ramonda” iz Beograda i Fondacije „Fashion Company”.
To je prvi film o Šumanoviću od 1958. godine kada je znameniti reditelj Aleksandar Petrović snimio „Puteve”.
Beračice sa korpama grožđa, Sava Šumanović, 1942
© Foto : Sputnjiku ustupila Galerija "Sava Šumanović" iz Šida
Svetlost i senke
Film „Svetlost i senke” sniman je u Vinkovcima, Šidu, Beogradu, Parizu, uz prikaz Šumanovićevih slika i autentičnih, originalnih dokumenata.
Nakon projekcije usledio je razgovor o filmu, koji je upotpunjen predstavljanjem knjige „Jelen noći” Dragana Jovanovića Danilova, a o kojoj su, pored autora, govorili i izvršni producent filma Goran Ikonić i književnik i književni kritičar, ujedno i direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” Nenad Šaponja.
Ikonić je u svom izlaganju naglasio da je novim filmom o Šumanoviću ispravljena istorijska nepravda jer se, kako je ocenio, radi o svetskom slikaru i božjem čoveku koji je za kratko vreme ostavio velika svetska dela:
„Mi smo to pokušali da ovim filmom dočaramo i nadamo se da ste shvatili poentu priče koju smo ispričali. Mnogo smo toga uradili, obišli smo Vinkovce, Zagreb, Pariz, snimali po Beogradu i Šidu. Obilje materijala smo prikupili tokom rada. Imamo ideju da nastavimo i uradimo dugometražni dokumentarni film koji će takođe imati igranu strukturu i koji će zaokružiti životno delo Save Šumanovića i sve što je on radio”.
Veliki broj nagrada za film o Šumanoviću
Književnik i književni kritičar Nenad Šaponja, čijom zaslugom je program o Šumanoviću upriličen u okviru ovogodišnjeg festivala „Ćirilicom”, govoreći o filmu napomenuo je da je ostvarenje do sada zavredilo oko 50 nagrada širom sveta:
„Mi smo u decembru prošle godine počeli da pričamo kako ćemo završiti film. Krajem februara imali smo jednu zatvorenu projekciju u Galeriji Matice Srpske i posle toga je film krenuo u svet. I negde baš za Vaskrs, 14. aprila ove godine ja dobijem od Gorana mejl u kojem kaže da je srećan, jer je film dobio čak tri nagrade u roku od nekoliko dana, u Indiji i Indoneziji. To je ipak događaj, nemaju naši filmovi toliko nagrada. Međutim, dok smo mi pustili vest, do drugog dana Vaskrsa bilo je već šest nagrada. U roku od dve nedelje imali smo 13₋14 nagrada. One su prvo bile mahom u Aziji, a posle je film stigao i do Pariza gde je nagrađen. Otišao je i do Londona i Stokholma. Sada se nalazimo na brojci od 32 nagrade za najbolji film, uz desetak nagrada za produkciju, scenario, režiju. Trenutno je u konkurenciji na jednom festivalu u Holivudu i znaće se do kraja septembra kako je prošao”.
Veliko interesovanje za program posvećen Savi Šumanoviću
© Foto : Sputnjiku ustupio Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski"/Nikola Todorović
Jelen noći iz Šumanovićevih snova
U osvrtu na knjigu „Jelen noći”, Šaponja je istakao da je reč o delu rasnog romanopisca Dragana Jovanovića Danilova, koji je na način saobrazan duhu 21. veka ispričao priču o Savi koji se pojavljuje u pronađenom rukopisu, to jest dnevniku:
„Iz tog rukopisa mi saznajemo da Sava na jedan fantastičan način percipira stvari prenatalno, komentariše i stvari nakon svoje smrti, komentariše suštinu svoga rada i to jeste jedan dobar način da se junak postavi negde u našoj svesti. Naime, u filmu smo prošli kroz izložbu Save Šumanovića i dobili mnogo estetskih informacija, a knjiga je opet jedna druga mogućnost da se stvari izraze saobraznije suštini sveta”.
Autor knjige, Dragan Jovanović Danilov udelu „Jelen noći” opisuje kako je Šumanović radio na čuvenoj slici „Pijana lađa”.
„Mi smo videli jedan predivan film i videli smo koliko je Sava Šumanović stvorio jedan veliki slikarski mit. A nema mita bez tumačenja. Zato i postoji umetnost, da je tumačimo i da o njoj govorimo, a slike ne postoje samo da bi ih gledali, već da bi ih i čitali, jer su slike neka vrsta istorijskog dokaza. Kada gledamo Savine slike, a naročito 'Pijanu lađu', mi vidimo da je to jedna vrsta istorijskog dokaza. Svakako, Sava Šumanović je tada bio u Parizu sa Milom Milunovićem, velikim slikarem, uz Paju Jovanovića i Dada Đurića, jednim od najpoznatnijih naših slikara u svetu. To su ljudi koji su zastupljeni u monografijama, u raznim pregledima slikarstva, koji imaju svetsku težinu”, kazao je autor.
Predstavljena knjiga „Jelen noći” Dragana Jovanovića Danilova
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Nikola Todorović
On je pojasnio da naziv „Jelen noći” dolazi iz Šumanovićevih snova, te istakao da njegov cilj nije bio da piše romansiranu biografiju:
„Meni je bio cilj da napišem drugačiju knjigu i ona nije ono što bi Francuzi nazvali ‘pesnički roman’. Ovo je ipak nešto što bih ja nazvao romanom sa izvesnim elementima magičnog realizma. I mislim da će se ponovo, posle svega što se dogodilo na Balkanu, obnoviti magijski realizam, ali na jedan balkanski način, na koji je to činio Kazancakis”.
Jedan od najznačajnijih slikara
Sava Šumanović smatra se jednim od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka, sa opusom od 800 slika i 400 crteža i skica.
Rođen je u Vinkovcima, odrastao u Šidu, a školovao se u Zagrebu. Od 1920. do 1928. stvarao je u Parizu, gde je bio učenik Anrea Lota, istaknutog likovnog pedagoga pravca analitičkog kubizma, a u Francusku se nakratko vratio početkom 1930-ih.
Uvršten je u 100 najznamenitijih Srba, a najveći broj njegovih dela čuva se u Galeriji slika „Sava Šumanović” u Šidu.
Festival „Ćirilicom” organizuju Narodna biblioteka Budve i Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore, uz pokroviteljstvo Turističke organizacije opštine Budva, a program traje do 13. septembra.
