https://lat.sputnikportal.rs/20230826/cacak-prepolovljen-ovogodisnji-rod-sljive-1160416114.html
Čačak: Prepolovljen ovogodišnji rod šljive
Čačak: Prepolovljen ovogodišnji rod šljive
Sputnik Srbija
Ovogodišnji rod šljive u Čačku biće daleko niži nego prošlogodišnji, a glavni razlog za to su nepovoljni vremenski uslovi. 26.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-26T16:37+0200
2023-08-26T16:37+0200
2023-08-26T16:37+0200
društvo
društvo
srbija – društvo
čačak
šljiva
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128472796_0:253:1920:1333_1920x0_80_0_0_633394e4de95ea86dd33dfbb4233d5da.jpg
„Rod je na nivou od 50 odsto. Krenula je lepo šljiva. Zatim je krenulo loše vreme kada je počelo oprašivanje. Bio je jedan mraz i danas imamo 50 odsto roda u odnosu na prošlu godinu. Ali imamo kvalitetniju šljivu. Prošle godine je bio dobar rod, ali je bio loš kvalitet zato što je padala kiša kada je trebalo šljiva da se bere”, kaže Radomir Ljujić iz Mrčajevaca, proizvođač šljive.Ljujić ističe da je i situacija sa radnom snagom sve teža i da se radnici nalaze preko omladinskih zadruga, ali neretko su to i ljudi u penziji koji traže dodatni izvor prihoda.Iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističu da je Srbija jedan od najvećih proizvođača šljive u Evropi i da se, u zavisnosti od godine, u našoj zemlji proizvede od 300.000 do 600.000 tona ovog voća.Međutim, ovogidišnji uslovi su takvi da će, kako navode, biti teško preći donju granicu.„Brojni su razlozi za to, a pre svega vrlo nepovoljni vremenski uslovi tokom čitave ove godine. Od početka godine bili su vrlo nepovoljni uslovi za voćarsku proizvodnju pa samim tim i proizvodnju šljive. Poslednja zima je bila neuobičajeno topla. Zatim smo tokom prolećnih meseci imali pozne mrazeve, sneg u aprilu, kišni maj i jun i nakon toga druga polovina juna i prva polovina avgusta u nekim predelima bili su prilično sušni. To su faktori koji su uticali na dosta slabiji rod šljive nego što je to uobičajeno”, rekao je Nebojša Milošević iz čačanskog Instituta za voćarstvo.
https://lat.sputnikportal.rs/20230825/koje-voce-je-najzdravije--odgovor-ce-mnoge-iznenaditi-1160372647.html
čačak
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128472796_0:0:1920:1440_1920x0_80_0_0_d48e517a95c4b4b2dfc0841b96ce3b30.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, čačak, šljiva
društvo, srbija – društvo, čačak, šljiva
Čačak: Prepolovljen ovogodišnji rod šljive
Ovogodišnji rod šljive u Čačku biće daleko niži nego prošlogodišnji, a glavni razlog za to su nepovoljni vremenski uslovi.
„Rod je na nivou od 50 odsto. Krenula je lepo šljiva. Zatim je krenulo loše vreme kada je počelo oprašivanje. Bio je jedan mraz i danas imamo 50 odsto roda u odnosu na prošlu godinu. Ali imamo kvalitetniju šljivu. Prošle godine je bio dobar rod, ali je bio loš kvalitet zato što je padala kiša kada je trebalo šljiva da se bere”, kaže Radomir Ljujić iz Mrčajevaca, proizvođač šljive.
Ljujić ističe da je i situacija sa radnom snagom sve teža i da se radnici nalaze preko omladinskih zadruga, ali neretko su to i ljudi u penziji koji traže dodatni izvor prihoda.
„Nije lako ali se snalazimo. Sve je skuplje pa i da se šljiva pokupi. Praktično radite na pola. Dnevnica je 4.000 dinara i jedan ili dva obroka, zavisi kako se dogovorite sa radnicima. I kada radnik nakupi 300 kilograma šljive, a kilogram je 15 dinara, to je onda praktično na pola”, zaključio je Ljujić.
Iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističu da je Srbija jedan od najvećih proizvođača šljive u Evropi i da se, u zavisnosti od godine, u našoj zemlji proizvede od 300.000 do 600.000 tona ovog voća.
Međutim, ovogidišnji uslovi su takvi da će, kako navode, biti teško preći donju granicu.
„Brojni su razlozi za to, a pre svega vrlo nepovoljni vremenski uslovi tokom čitave ove godine. Od početka godine bili su vrlo nepovoljni uslovi za voćarsku proizvodnju pa samim tim i proizvodnju šljive. Poslednja zima je bila neuobičajeno topla. Zatim smo tokom prolećnih meseci imali pozne mrazeve, sneg u aprilu, kišni maj i jun i nakon toga druga polovina juna i prva polovina avgusta u nekim predelima bili su prilično sušni. To su faktori koji su uticali na dosta slabiji rod šljive nego što je to uobičajeno”, rekao je Nebojša Milošević iz čačanskog Instituta za voćarstvo.