00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Robot je loš glumac: Pod sloganom „Čovek je takođe priroda“ počinje Novi tvrđava teatar

© Foto : Printscreen/YoutubePredstava "Poetesa" Vide Ognjenović
Predstava Poetesa Vide Ognjenović - Sputnik Srbija, 1920, 25.08.2023
Pratite nas
Pozorište je jedina umetnost koja će izbeći veštačku inteligenciju. Može robot da liči na čoveka, da plače ili da nas poljubi, a neće moći da glumi dok mu glumac ne zada tu moć, a zašto bi zadavao nekoj skalameriji umesto da sam glumi? Kažemo da glumac loše glumi kada je izveštačen, a šta bi tek rekli za izveštačenog robota?
Ovako književnica Vida Ognjenović za Sputnjik obrazlaže ideju slogana „Čovek je takođe priroda“ desetog ambijentalnog pozorišnog festivala „Novi tvrđava teatar“, koji će biti održan od 25. do 30. avgusta u Vili Stanković u Čortanovcima.

Udaljili smo se od svoje humane ose

Osnivač i direktor festivala Vida Ognjenović ističe da je cilj slogana da nas podseti da smo se udaljili od svoje humane ose i da smo se zatrčali prema veštačkoj inteligenciji, u koju smo uložili previše poverenja i svoje intelektualne energije:
„Sada smo suočeni sa svojim veštačkim duplikatom, koji ima veću brzinu od naše, ali nema moć mišljenja i moć osećanja. Veštačka inteligencija je opasnija nego što pretpostavljamo. Zato sam htela ovim sloganom da podsetim da je čovek deo prirode i da se drži svoje prirodne utemeljenosti i prirodnih moći i osobina, da njih razvija, a da roboti služe za one poslove koji nas nepotrebno zamaraju“.
Na programu festivala biće pet predstava u takmičarskom programu i jedna van konkurencije koja će biti izvedena u čast nagrađenih.
„Videla sam mnogo dobrih predstava. Neke nisam mogla da uzmem jer su nepodobne za prikazivanje na otvorenom, na našoj maloj sceni, a neke nisam mogla da uvrstim zbog zauzetosti glumaca. Odabrala sam po kvalitetu i htela sam da postignem raznolikost u pogledu tema, vremena u kojima se radnja odigrava i ideja kojima se bave“, kaže Ognjenović.

Od Poetese do Jugoslovenke

Festival će otvoriti produkcija Novog tvrđava teatra i Srpskog narodnog pozorišta, predstava Vide Ognjenović „Poetesa“ o našoj prvoj pravoj književnici Milici Stojadinović Srpkinji, „tragičnoj poetesi 19. veka“.
Druga na repartoaru je „Kabare Jugoslovenke“ Narodnog pozorišta Subotica, autorski projekat splitskog reditelja Ivana Lea Lema.
„Lemo je napravio muzičko pozorište, stilizovani kabare, jednu vrstu uvida i igre na temu oslobađanja jugoslovenske žene. Prikazuje kroz šta je sve prošla žena da bi se oslobodila. Uigrano i lepo napravljeno, Lemo je sve ideje postavio tako da se čitaju lako, ali nisu jednostavne. Kada sam videla tu predstavu, sa sjajnim ženskim ansamblom, rekla sam im da idu na Brodvej“, kaže naša sagovornica.
© Foto : Jugoslovensko dramsko pozorište/Nebojša BabićNenad Jezdić u predstavi "Razvojni put Bore Šnajdera"
Nenad Jezdić u predstavi Razvojni put Bore Šnajdera - Sputnik Srbija, 1920, 25.08.2023
Nenad Jezdić u predstavi "Razvojni put Bore Šnajdera"
Sledi predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Razvojni put Bore Šnajdera“ Aleksandra Popovića u režiji Egona Savina.
„Savin je odavno otključao delo Ace Popovića što nije nimalo jednostavno. Taj ključ je studiozno tražio dok ga nije našao pa je nekoliko predstava napravio na njegove tekstove. Neke za života Aleksandra Popovića. U naslovnoj ulozi je Nenad Jezdić. Tu su se uloga i glumac toliko poklopili da se iz toga iznedrio izvanredan događaj“, ističe selektorka festivala.

Angažovano pozorište i monodrame

Za 28. avgust najavljena je dramatizacija romana Darka Cvijetića „Što na podu spavaš“ u režiji Kokana Mladenovića i koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta, Kazališta Gavela i Narodnog pozorišta Sarajevo.
„To je remek delo, značajan pozorišni eksperiment, koji je i pozorišna rasprava i pozorišna priča i konstrukcija i dekonstrukcija u isto vreme i na istom mestu, jugoslovenska predstava o jugoslovenskom problemu - našeg raspadanja, naše nesreće i naših stradanja kroz koje smo prošli. Ja sam toliko bila oduševljena tom predstavom da sam rekla da bi samo ta predstava bila dovoljna da imam festival. Darko Cvijetić glumi sebe, očevica i trpno stanje svih tih događaja. Ja tako zamišljam angažovano pozorište, savremeno pozorišno čitanje onoga što nam se događalo“, navodi Ognjenović.
© Foto : Srpsko narodno pozorište/Marija ErdeljiPredstava "Što na podu spavaš" u režiji Kokana Mladenovića
Predstava Što na podu spavaš u režiji Kokana Mladenovića - Sputnik Srbija, 1920, 25.08.2023
Predstava "Što na podu spavaš" u režiji Kokana Mladenovića
Autorski projekat hrvatske glumice u rediteljke Petre Blašković „Frankamente“ u produkciji Gradskog kazališta Pula na programu je 29. avgusta.
„To je biser našeg repertoara, predstava o glumici koja se zvala Franka Rama, supruzi Daria Foa. Oni su protresli italijansko pozorište i okrenuli ga s glave na noge. Dario Fo je dobio Nobelovu nagradu, a može se reći da ju je i ona dobila jer su sve što su radili, radili u duetu, u odličnom saglasju dveju energija – rediteljske, spisateljske i glumačke. Na sceni ćemo gledati i komičarku i aktivistkinju“, kaže Vida Ognjenović.
U čast nagrađenih svoju monodramu „Neodustajanje“ izvešće prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu Marija Medenica, koja, prema rečima Vide Ognjenović, analizira glumu kao umetničku delatnost, stvaranje uloge i čitav proces kroz koji prolazi bez pametovanja i izveštačenosti, već sa osećanjem zbunjenosti, nesigurnosti, a opet žarke želje da pogodi prave intonacije.
Prva srpska pesnikinja Milica Stojadinović Srpkinja - Sputnik Srbija, 1920, 29.07.2023
KULTURA
Strašna sudbina: Njegošu kneginja, Vuku kći, Knezu Mihailu odana - lepa Milica skončala kao prosjak
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala