Građanin Šmit i američki ambasador udarili na Dodika, ali im fali - glavni adut
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Tužilaštvo BiH nije podiglo optužnicu protiv Milorada Dodika na osnovu pravnih argumenata, već na osnovu dopisa tzv. visokog predstavnika i američkog ambasadora, a ni jedan ni drugi nemaju legalitet i legitimitet za tako nešto. Zato ne čudi što je optužnica vraćena na doradu, ocenjuju pravni eksperti.
Sud Bosne i Hercegovine vratio je vratio na doradu optužnicu protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, i Miloša Lukića, v.d. direktora Službenog glasnika RS, jer Tužilaštvo BiH nije preciziralo koje krivično delo je počinjeno, kao ni kakva je veza između onoga za šta se tereti Dodik i onoga za šta se tereti Lukić.
Optužnica nema glavni fakt
U optužnici, naime, nedostaje glavni fakt – za šta se terete Dodik, ali i Lukić. Da li to znači da je ta optužnica u startu propala?
Profesor Vitomir Popović, nekadašnji dekan banjalučkog Pravnog fakulteta i član Ruske akademije nauka, smatra da optužnica nije trebalo da bude vraćena na doradu, već da bude odbačena od strane suda.
„Očigledno je da Tužilaštvo nije imalo dokaze jer ono što je dostavilo sudu u BiH nije bilo dovoljno. Oni insistiraju na tome su Dodik i Lukić radili u saizvršilaštvu za počinjeno krivično delo što opet nema mnogo veze sa pravom, jer Dodik je predsednik RS i kao takav on je u obavezi da u skladu sa Ustavom RS potpiše svaki ukaz o proglašenju zakona Parlamenta RS. Dok je Lukić kao direktor Službenog glasnika u obavezi da objavio odluke Skupštine RS. Prema tome, dokazati saizvršilaštvo osoba koje rade isključivo po Ustavu i Zakonu RS je teoretski – nemoguće,“ objašnjava Popović.
Šmit nema nikakva važeća ovlašćenja i BiH
Kako kaže, dobro je ipak da je sud BiH ovako postupio, mada i dalje smatra da je mogao da lagano odbaci ovakav predlog optužnice jer krivičnog dela nema.
„Sve je zasnovano na odnosu takozvanog visokog predstavnika koji nema legitimitet od SB UN za tu funkciju, te stoga ne može ni da donosi zakone. Bonska ovlašćenja na koje se poziva su takođe veštačka tvorevina iz 1997. godine i na njih se ne može pozvati jer nisu u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Iz ovoga je, dakle, jasno da sa ovom tužbom Srpska nije u ćorsokaku, kako oni kažu, i da bi bilo prirodno i normalno da glavni tužilac, koji je prvi u toj hijerarhiji i koji predstavlja organ državne uprave radi u skladu sa onim šta od njega traži država. Ovde to nije slučaj već je sve pokrenuto na osnovu dopisa američkog ambasadora u BiH i takozvanog visokog predstavnika koji nemaju nikakav legitimitet ni legalitet,“ podseća naš sagovornik.
Šamar Tužilaštvu BiH
Popović štaviše smatra da bi tužilac trebalo da podnese ostavku, jer ovo je veliki šamar Tužilaštvu BiH.
„Mislim da je ozbiljno narušen kredibilitet i Tužilaštva i Suda koji ako žele da opstanu, moraju mnogo toga još da urade na sebi i da pre svega poštuju zakone BiH. Ponavljam, visoki predstavnik nije legalan niti legitiman i samim tim i sve ono što on nametne, kao što ni zakon koji treba da štiti isključivo njega Tužilaštvo nije smelo da prihvati. Jedin parlamentarni organ je Skupština BiH koja na opštem nivou može da proglašava zakone. Sve ostalo je magla,“ kaže Popović.
U tom smislu, zaključuje naš sagovornik, Milorad Dodik je potpuno u pravu kada kaže da je ovo sve pokazatelj da je ova tužba prema pravu u startu propala.
Inače, u odluci Suda BiH da Tužilaštvu vrati optužnicu na doradu piše, između ostalog, i da „s obzirom na to da je osumnjičenima stavljen oblik odgovornosti – saizvršilaštvo na teret, potrebno je isto u činjeničnom opisu predmetne optužnice i navesti, odnosno opisati, posebno u odnosu na drugoosumnjičenog u uzročno - posledičnoj vezi sa radnjama prvoosumnjičenog“.
Kako je sve počelo
Podsetimo, Tužilaštvo BiH je 11. avgusta optužilo Dodika i Lukića za krivično delo „nepoštovanja odluka Ureda visokog predstavnika u BiH (OHR)“, da bi sud optužnicu 18. avgusta vratio Tužilaštvu BiH na uređenje i dopunu.
Optužnica protiv Dodika i Lukića je usledila nakon što je u Službenom glasniku RS objavljen Ukaz predsednika RS, u kojem piše da se odluke Ureda visokog predstavnika u BiH (OHR) više neće objavljivati u ovoj publikaciji, a time ni poštovati u RS. Ukazom je navedeno i da se u RS više neće primenjivati ni odluke Ustavnog suda BiH. Takozvani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je svojim odlukama od 1. jula poništio oba ova zakona Narodne skupštine Republike Srpske.
Šmit je zbog poteza Skupštine Republike Srpske tada posegao i za takozvanim Bonskim ovlašćenjima i izmenio Krivični zakon BiH, tako što je u isti ubacio „da će se bilo kakve radnje koje narušavaju ustavni poredak BiH tretirati kao krivično delo", odnosno kao „kriminalno nepoštovanje i nesprovođenje odluka visokog predstavnika“, a kazna može iznositi do pet godina zatvora.
Uprkos tome, Dodik je 9. jula potpisao sporni Ukaz nakon čega je Tužilaštvo BiH podiglo optužnicu protiv njega i Lukića.
