„Vatikan grešio više od hiljadu godina“: Glavna misterija Marije Magdalene
© Sputnik / Vladimir Vяtkin
/ Pratite nas
Oko Marije Magdalene ili Blažene Marije se tokom prošlog veka razvila čitava mitologija, iako se njeno ime u Jevanđeljima spominje samo šest puta. Ko je zapravo bila ova žena?
„Isus je prolazio kroz gradove i sela, propovedajući i blagonakloneći Carstvo Božije, i sa Njim dvanaestorica, i neke žene koje je On izlečio od zlih duhova i bolesti i Marija, nazvana Magdalenom, iz koje je izašlo sedam demona“, navodi se u Jevanđelju po Luki.
Apostol Matej govori da je Marija bila svedok kažnjavanja Isusa i prisustvovala je njegovoj sahrani, ali je najvažniji događaj u kome je učestvovala – Vaskrsenje Hristovo.
Zajedno sa drugim ženama je otišla do groba Učitelja kako bi ispunila drevni jevrejski običaj pomazanja tela. Međutim, kada su došle do tog mest žene su otkrile da je grobnica prazna, a zatim im je anđeo najavio vaskrslog Spasitelja.
Jovan Bogoslov tvrdi da je Marija Magdalena prva videla Hrista nakon pojavljivanja čuda. Na ovu činjenicu je skoro dve hiljade godina kasnije ukazao rimski papa Jovan Pavle II, govoreći o posebnoj ulozi svetitelja.
Poglavar katoličke crkve, papa Franja, proglasio je 2016. godine Dan sećanja na Magdalenu opštecrkvenim praznikom. Paradoks je da se to dogodilo nakon toliko godina, jer je Marijin lik veoma popularan u zapadnoevropskoj kulturi. Vekovima je inspirisao umetnike da slikaju, pišu knjige o njoj i vajaju njen lik.
Cena za grešku
Tvorci Starog Sveta su je smatrali „svetom bludnicom“. Tako su govorili u XIII veku. Međutim, ni u Jevanđelju, ni u crkvenim predanjima nema ni reči o tome da je ona bila žena lakog morala.
Tu grešku je napravio rimski papa Grigorije Veliki koji je 591. godine analizirao jednu od epizoda u Jevađelju. Nekoliko dana pre raspeća, grešnica je došla do Spasitelja. U rukama je imala posudu sa veoma dragocenim aromatičnim mirotočivim uljem.
„Počela je da Njegove noge pere suzama i da ih briše kosom, i ljubila je Njegove noge i mazala mirotočivim uljem“, navodi se u Svetom Pismu.
Isus je ženi oprostio grehe. Zvali su je Marija iz Betanije, pa ju je Grigorije poistovetio sa Marijom Magdalenom.
Tako se o njoj godinama pričalo, međutim, Grigorije Veliki je ipak pogrešio. Ni u jednom Jevanđelju nije navedeno puno ime bludnice koja je pomazala Hristove noge.
„U savremenim delima se navodi da je u ovom slučaju došlo do preklapanja dva slična lika“, rekao je generalni vikar Rimokatoličke arhiepiskopije crkve Majke Božije u Moskvi Kiril Gorbunov.
O ovoj temi su razmatrali i savremeni naučnici.
„Termin ‘grešnica’ su tada iz nekog razloga prevodili kao reč ‘prostitutka’. Verovatno da se imalo u vidu da je to prosta žena, koja nije strogo poštovala Judejski zakon. Ispostavilo se da je, navodno, Hrista pomazala prostitutka koja se zove Marija“, pojašnjeno je u knjizi o Magdaleni poznatog američkog pisca koji proučava Bibliju Barta Ermana.
Osim toga, ističe on, Jevanđelja jasno pokazuju da su grešnica iz Betanije i Marija Magdalena različite žene. A zašto su se u VI veku ujedinili u jednu sliku ostaje zagonetka.
Najbliži Hristu
Međutim, to nije jedina zabluda. Mitski oreol okružuje Mariju Magdalenu od ranih vekova hrišćanstva.
U današnje vreme ove legende neki ozbiljno shvataju pod uticajem filma „Poslednje Hristovo iskušenje“ i zahvaljujući knjigama Dena Brauna, gde se tema „posebnih“ odnosa između Marije i Sina Božijeg prati prilično jasno.
Naučnici su 2012. godine objavili fragment sa natpisom na koptskom jeziku. Mnoge je privukla fraza koja je prekinuta na pola rečenice: „Isus im je rekao: „Moja žena...“
Neki naučnici su tada izjavili da se to odnosi na natpise koji su prepisani 150. godine naše ere sa ranijeg rukopisa sa starogrčkog jezika. Postojala je verzija da su autori prvog rukopisa bili gnostici.
Međutim, šest godina kasnije otkriveno je da je skandalozni svitak falsifikat. Novinari su otkrili da je biznismen Valter Fric misli da će tako da se obogati.
Naučnici smatraju da nema nikakvih dokaza da su Magdalena i Isus bili u ljubavnoj vezi.
„Ako je Isus Hristos imao ženu i to se znalo, zašto onda autori Jevađelja nikada o tome nisu pisali ni reč? I, ako je njegova žena bila Marija Magdalena, zašto je nikada nisu spomenuli kao ženu?“, pita se naučnik koji proučava Bibliju Bart Erman.
Međutim, za vernike glasine i spekulacije nisu toliko važne. Mnogo je važnija druga činjenica da je Marija Magdalena dala ogroman doprinos širenju hrišćanstva i zato je u crkvi dobila titulu koja je izjednačava sa apostolima.
