https://lat.sputnikportal.rs/20230416/trag-vodi-u-rusiju-gde-je-nestao-krst-gospodnji-1154266747.html
Trag vodi u Rusiju: Gde je nestao Krst Gospodnji?
Trag vodi u Rusiju: Gde je nestao Krst Gospodnji?
Sputnik Srbija
Za pravoslavne vernike je Veliki petak dan sećanja na raspeće Isusa Hrista. Krst Gospodnji je možda i najvažnija svetinja hrišćanstva. Međutim, sama istorija tog... 16.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-16T14:17+0200
2023-04-16T14:17+0200
2023-04-16T14:17+0200
svet
svet
religija
isus hrist
krst
raspeće
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/08/1136275891_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_df1ef37845b5e94854be18fa0f831399.jpg
U potrazi za izgubljenim znanjemU Jevanđelju se ne navodi šta se desilo sa Krstom Gospodnjim, samo je rečeno da su nakon smrti Spasitelja rimske vlasti dozvolile učenicima da preuzmu telo.Po starom jevrejskom običaju oruđe kojim je kažnjen se stavlja u pogrebnu pećinu, pored pokojnika. Međutim, očigledno da to učenicima nije dozvoljeno. Prema jednoj verziji, krst je zakopan pored, a po drugoj verziji je bačen u cisternu gradske kanalizacije.Prvi hrišćani su tajno posećivali to mesto na kome se svetilište čuvalo sve do 130. godine, dok Rimljani nisu tokom gušenja ustanka sravnili Jerusalim sa zemljom.Nakon 300 godina, rimske vlasti su gnev zamenile za milost. Elena, majka cara Konstantina, organizovala je veliku ekspediciju na Svetu Zemlju kako bi pronašla mesta i artefakte koji su povezane sa zemaljskim životom Spasitelja. Pre svega, želela je da pronađe oruđe kojim je pogubljen.Tada u Jerusalimu niko nije znao kakva se svetinja tamo krije. Nakon što je razrušen u II veku skoro da su sve stanovnike isterali iz grada. Međutim, postojao je jedan čovek koji je čuvao tajnu. Prema legendi, to je bio Juda. On nije želeo da carici kaže gde se nalaze relikvije, ali nakon ispitivanja je sve priznao.Pronašli su ne jedan, već tri krsta, jer u petak, pre jevrejskog Uskrsa, nisu raspeli samo Isusa, sa obe strane krsta su visili razbojnici.Prema predanju, Jerusalimski episkop Makarije je predložio da se svakom krstu prikloni teško bolesna žena. Kada bi dodirnula mesto na krstu na kome je Gospod razapet, ona se odmah izlečila. Druga verzija govori o mrtvom čoveku koji je oživeo.Relikvija je ostavljena kako bi joj se klonili. Kasnije je ona podeljena na dva dela i jedan deo je Elena ponela sa sobom u Konstantinopolj. Neki naučnici smatraju da je ostavila jako mali deo u Jerusalimu. To je potvrdila monahinja Egerija koja je krajem IV veka posetila Palestinu.„Raspoređeni po crkvama“"Nažalost, fragment iz Jerusalima je ukraden. Ukrao ga je persijski car Hozroje tokom pljačke grada 614. godine.Cilj je bio samo jedan: kako bi se ucenili Vizantijci koji, kako je on smatrao, će sve uraditi radi hrišćanske relikvije. Međutim, Konstantinopolj nije podlegao. Nakon 14 godina, imperator Iraklije je porazio Persijance i artefakt je vraćen u Jerusalim.Sveti hrišćanski grad je pao 638. godine usled napada arapskih osvajača. Hram Groba Gospodnjeg je spaljen, ali je svetilište spaseno.Osnovni deo krsta je ostao u Jerusalimu i istorija tog fragmenta se prekida 1187. godine. Krstaši su ga poneli u bitku protiv vojske sultana Saladina. Vitezovi su poraženi, a krst je misteriozno nestao. Prema predanju, rimski papa Urban III, saznavši za to, je umro.Posle toga su se širom srednjovekovne Evrope pojavile razne legende, a sve su se ondosile na to da je oruđe strasti napravljeno od drveta iz rajskog vrta, i da se ono sada vratilo.Iako se u hronikama krst spominje još nekoliko puta. Na primer, 1219. godine su ga Arapi ponudili templarima u zamenu za ukidanje opsade egipatskog grada Dumjat. U drugom rukopisu se kaže da je relikvija sakrivena negde u Damasku.Sumnja ne postojiDugo nije opstao ni fragment koji je donela Elena u Konstantinopolj. Grad su 1204. godine zauzeli krstaši. Većinu vrednosti su poneli sa sobom i među njima je bio i krst Gospodnji.Stari Svet je vrlo brzo obuzela prava „groznica“. Gradovi i manastiri, kako bi privukli više hodočasnika, kupili su različite relikvije. Međutim, prodavci su falsifikovali dokaze o autentičnosti i izmišljali legende kako su ih pronašli.Najverovatnije je da su u Evropi krst podelili.Danas se najveći fragmenti krsta nalaze u Rimu, Parizu, Gentu, Briselu, na Svetoj Gori i severu Španije. Postoje i u Rusiji: u Moskvi, Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu, Nižnjem Novgodoru i Ivanovu. Deo krsta je 2006. godine je poslat u orbitu Zemlje.Zanimljivo je da eksperti ne sumnjaju u autentičnost fragmenata koji se čuvaju u Rusiji, oni su proučavani i o njihovoj istoriji se mnogo zna, a za naučnike je to glavni kriterijum.
https://lat.sputnikportal.rs/20230416/putin-cestitao-svim-pravoslavnim-hriscanima-vaskrs-1154262065.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, religija, isus hrist, krst, raspeće
svet, religija, isus hrist, krst, raspeće
Trag vodi u Rusiju: Gde je nestao Krst Gospodnji?
Za pravoslavne vernike je Veliki petak dan sećanja na raspeće Isusa Hrista. Krst Gospodnji je možda i najvažnija svetinja hrišćanstva. Međutim, sama istorija tog događaja još uvek nije najjasnija. Ovo su neka naučna mišljenja.
U potrazi za izgubljenim znanjem
U Jevanđelju se ne navodi šta se desilo sa Krstom Gospodnjim, samo je rečeno da su nakon smrti Spasitelja rimske vlasti dozvolile učenicima da preuzmu telo.
„Uzeli su telo Isusa i obavili ga povojima sa tamjanom, kao što obično sahranjuju Jevreji. Na mestu gde je On razapet se nalazio vrt, a u bašti je novi kovčeg u koji još niko nije položen. Tamo su stavili Isusa za judejski petak“, piše u Jevanđenju po Jovanu.
Po starom jevrejskom običaju oruđe kojim je kažnjen se stavlja u pogrebnu pećinu, pored pokojnika. Međutim, očigledno da to učenicima nije dozvoljeno. Prema jednoj verziji, krst je zakopan pored, a po drugoj verziji je bačen u cisternu gradske kanalizacije.
Prvi hrišćani su tajno posećivali to mesto na kome se svetilište čuvalo sve do 130. godine, dok Rimljani nisu tokom gušenja ustanka sravnili Jerusalim sa zemljom.
Nakon 300 godina, rimske vlasti su gnev zamenile za milost. Elena, majka cara Konstantina, organizovala je veliku ekspediciju na Svetu Zemlju kako bi pronašla mesta i artefakte koji su povezane sa zemaljskim životom Spasitelja. Pre svega, želela je da pronađe oruđe kojim je pogubljen.
Tada u Jerusalimu niko nije znao kakva se svetinja tamo krije. Nakon što je razrušen u II veku skoro da su sve stanovnike isterali iz grada. Međutim, postojao je jedan čovek koji je čuvao tajnu. Prema legendi, to je bio Juda. On nije želeo da carici kaže gde se nalaze relikvije, ali nakon ispitivanja je sve priznao.
Pronašli su ne jedan, već tri krsta, jer u petak, pre jevrejskog Uskrsa, nisu raspeli samo Isusa, sa obe strane krsta su visili razbojnici.
Prema predanju, Jerusalimski episkop Makarije je predložio da se svakom krstu prikloni teško bolesna žena. Kada bi dodirnula mesto na krstu na kome je Gospod razapet, ona se odmah izlečila. Druga verzija govori o mrtvom čoveku koji je oživeo.
Relikvija je ostavljena kako bi joj se klonili. Kasnije je ona podeljena na dva dela i jedan deo je Elena ponela sa sobom u Konstantinopolj. Neki naučnici smatraju da je ostavila jako mali deo u Jerusalimu. To je potvrdila monahinja Egerija koja je krajem IV veka posetila Palestinu.
„Tokom službe na Golgoti pred episkopom postavljaju sto, a zatim unose srebrnu kutiju sa drvetom Svetog krsta. Izvlače ga, episkop čvrsto drži svetinju u rukama i daje svim ljudima da joj se poklone. Đakoni stoje pored, ali ne znam tačno zbog čega, ali kažu da je bilo slučajeva kada su pokušavali da sveto drvo ukradu ili da uzmu deo krsta“, rekla je monahinja.
„Raspoređeni po crkvama“"
Nažalost, fragment iz Jerusalima je ukraden. Ukrao ga je persijski car Hozroje tokom pljačke grada 614. godine.
Cilj je bio samo jedan: kako bi se ucenili Vizantijci koji, kako je on smatrao, će sve uraditi radi hrišćanske relikvije. Međutim, Konstantinopolj nije podlegao. Nakon 14 godina, imperator Iraklije je porazio Persijance i artefakt je vraćen u Jerusalim.
Sveti hrišćanski grad je pao 638. godine usled napada arapskih osvajača. Hram Groba Gospodnjeg je spaljen, ali je svetilište spaseno.
„Hrišćani su podelili krst na više delova i rasporedili ih po crkvama“, pisao je u XIveku katolički monah Ansel.
Osnovni deo krsta je ostao u Jerusalimu i istorija tog fragmenta se prekida 1187. godine. Krstaši su ga poneli u bitku protiv vojske sultana Saladina. Vitezovi su poraženi, a krst je misteriozno nestao. Prema predanju, rimski papa Urban III, saznavši za to, je umro.
Posle toga su se širom srednjovekovne Evrope pojavile razne legende, a sve su se ondosile na to da je oruđe strasti napravljeno od drveta iz rajskog vrta, i da se ono sada vratilo.
Iako se u hronikama krst spominje još nekoliko puta. Na primer, 1219. godine su ga Arapi ponudili templarima u zamenu za ukidanje opsade egipatskog grada Dumjat. U drugom rukopisu se kaže da je relikvija sakrivena negde u Damasku.
Dugo nije opstao ni fragment koji je donela Elena u Konstantinopolj. Grad su 1204. godine zauzeli krstaši. Većinu vrednosti su poneli sa sobom i među njima je bio i krst Gospodnji.
Stari Svet je vrlo brzo obuzela prava „groznica“. Gradovi i manastiri, kako bi privukli više hodočasnika, kupili su različite relikvije. Međutim, prodavci su falsifikovali dokaze o autentičnosti i izmišljali legende kako su ih pronašli.
Najverovatnije je da su u Evropi krst podelili.
„Ako ih sve sakupimo, dobićemo Nojev kovčeg", primetio je bogoslov iz XVI veka i osnivač protestantizma Žan Kalvin.
Danas se najveći fragmenti krsta nalaze u Rimu, Parizu, Gentu, Briselu, na Svetoj Gori i severu Španije. Postoje i u Rusiji: u Moskvi, Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu, Nižnjem Novgodoru i Ivanovu. Deo krsta je 2006. godine je poslat u orbitu Zemlje.
Zanimljivo je da eksperti ne sumnjaju u autentičnost fragmenata koji se čuvaju u Rusiji, oni su proučavani i o njihovoj istoriji se mnogo zna, a za naučnike je to glavni kriterijum.
