Sergej iz Srbije - Sergej iz Rusije: Imenjaci u posebnoj misiji
© Sputnik / Senka Miloš
Pratite nas
Putevi su im se ukrstili na studentskom putovanju u Srbiji, Sergeju Komazecu iz Beograda i Sergeju Artjomovu sa Kavkaza. Ova dva mladića povezuje nešto mnogo važnije od istog imena, želja za znanjem i negovanjem odnosa između dva naroda. U nekom su trenutku u toj misiji zamenili mesta, Sergej iz Srbije otišao je u Rusiju, a Sergej sa Kavkaza u Beograd.
Sreli smo ih u kampu koji je organizovao Centar ruskog geografskog društva u našoj zemlji. Putuju sa kolegama i upoznaju istoriju Srbije, posebno njene delove koji povezuju dva naroda. To je važna tema za oba Sergeja.
Artjomov je student prve godine master studija, program diplomatska služba, Instituta za međunarodne odnose Ministarstva inostranih poslova Rusije, MGIMO.
Oduvek je hteo u diplomatiju, njegov fakultet drži Ginisov rekord u učenju stranih jezika, ima ih 53. Pošto ga jako interesuje istorija Rusije i slovenskih naroda, a istorija Rusije je mnogo povezana sa srpskom, a to je posebno važno, izabrao je srpski. Učim ga već četiri godine, kaže, sa velikim zadovoljstvom.
"Srpski jezik nije samo gramatika i pravila, to je velika kultura. To veliki, rekao bih, balkanski ambijent, koji mnogo volim. Otkrivam i ruski jezik preko njega, pošto u ruskom ponekad ne znam kako se pojedini jezički oblici pojavljuju, a srpski za to ima pravilo o kome u maternjem jeziku i ne razmišljamo. Sličnosti naših jezika su toliko jake, da se u njima vidi i temelj naših veza", kaže Sergej rodom sa Kavkaza.
Dodaje da je jedva dočekao ovo studijsko putovanje sa Geografskim društvom, u Moskvi je upoznao mnogo Srba, a sada je video i njihov kraj. Oduševljen je, podseća ga na njegov rodni, slična je klima, planine i šume.
"Postoji mnogo sličnosti i u ljudima, naši ljudi su isto otvoreni, ekspresivni su kao Srbi. Povezuje nas i ono što rade, to je poljoprivreda, moj kraj se zove žitnica Rusije. Kada idem kolima Srbijom, posebno jugom, kao da sam kod kuće, kao da sam se vratio u svoj rodni kraj. Baš mi je drago kada idem u bratsku Srbiju, vidim slične krajolike, slične pejzaže".
Sergej iz Rusije u spomen sobi Milunke Savić u Jošaničkoj banji
© Sputnik / Senka Miloš
Sergej otišao po znanje u Rusiju
U pejzažima Srbije jednako uživa i Sergej Komazec, Beograđanin, ali na ovom zajedničkom putovanju pre svega mladi naučnik, geograf. Nedavno je magistrirao na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu. Većina njegovih vršnjaka odlučuje se za dalje školovanje na zapadu, on nije imao dilemu, dobro je znao šta želi i zašto, vodila ga je, kaže, ljubav prema Rusiji.
"Potiče iz detinjstva, mislim da je usađena uopšte u duh srpskog naroda. Nije bilo sumnje gde ću nastaviti školovanje u inostranstvu. U Rusiji sam prvi put bio 2017. godine u programu sličnom ovom koji sada prolazimo sa Ruskim geografskim društvom. Tada, u letnjem kampu, kada sam se neposredno upoznao sa Rusijom, još sam je više zavoleo, počeo sam samostalno da izučavam ruski jezik, kulturu, literaturu i nauku", priča beogradski Sergej.
Dodaje da je jednostavno upisati studije u Rusiji, postoje kvote, ministarstvo svake godine raspisuje konkurs za strane studente, a što je jako važno, studiranje je besplatno. To je jedan od razloga što se sve više Srba odlučuje da školovanje nastavi tamo. On je za ovu opciju znao odavno, posetio je štand Ruskog doma na Sajmu obrazovanja, upisao program koji u Srbiji ne postoji.
"Rusija ima potpuno drugačiji pogled na nauku i konkretno na landšafte, predele i pejzaže kompleksnog geografskog proučavanja, kojima je bio posvećen moj smer. Dobio sam znanja koja se u Srbiji ne obrađuju. Proučavanje landšafta, kao komleksnih, sublimiranih znanja fizičke geografije u Srbiji gotovo da nije postojalo, u Rusiji se ova oblast proučava preko 100 godina. Znanje koje sam dobio mogu da primenim u Srbiji", siguran je Sergej Komazec.
Sergej predsednik Balkanskog kluba
Sa Artjomovim ima zajedničke teme koje se ne odnose samo na klimu i reljef, imenjak je već četiri godine predsednik Balkanskog kluba svog univerziteta, a osnovali su ga 2015. studenti koji vole Balkan. Rade na boljem razumevanju i promociji balkanskih kultura. Rusi, kaže, dobro poznaju Balkan, posebno Srbiju, posebno sada, ali to su uglavnom priče i bajke. Njihov cilj je stručno znanje, zato organizuju naučne skupove i predavanja, 2017. godine posetio ih je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Bio je i Milorad Dodik kod nas, u februaru nas je posetio i predsednik Skupštine Republike Srpske, Nenad Stevandić. Zapravo je naš cilj da obezbedimo dijalog, da napravimo teren za razgovor svima, političarima, naučnicima, studentima. Dosta sarađujemo sa Institutom za slavistiku Ruske akademije nauka, pišemo i svoja istraživanja. Vidim veliko naučno interesovanje za Balkan, imamo i kontakte sa naučnim centrima u Srbiji, sa univerzitetima".
Sergej iz Beograda u Nišu, u ulozi vodiča Centra ruskog geografskog društva u Srbiji
© Sputnik / Senka Miloš
Sergej dodaje da Balkanski klub sarađuje i sa srpskim studentima u Rusiji. Naglašava važnu činjenicu, nije reč samo o mladima iz Srbije, već i o studentima iz Republike Srpske i Crne Gore, sa čitavog prostora Balkana.
Budućeg diplomatu smo pitali i da li članovi njegovog kluba vide paralele između dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije i današnjih u Ukrajini, da li ga vide kao jedinstven prostor konfrontacije istoka i zapada. Kaže da ima mnogih paralela sa onim što se dešavalo na Balkanu devedesetih, i pre njih.
"Imamo slične probleme, slične kulture, pa je i temelj mnogih problema sličan. Rusi sada pokazuju veliko interesovanje za Srbiju, pa i u ovom smeru. Mnogi znaju da je bilo ratova devedestih, svi znaju za NATO bombardovanje 1999. Naravno, kada vidimo današnju situaciju pokušavamo da pronađemo paralele", kaže Sergej i dodaje, u maniru budućeg diplomate, da je to veoma kompleksno pitanje, da je sada situacija teška, kao što je i bila na Balkanu.
Magija Beograda i Sankt Peterburga
Sa tragovima onoga što je Srbija preživela upoznao se i sam, bio je na stručnoj praksi u ambasadi Rusije u Beogradu, ali rađe priča o drugom doživljaju glavnog grada, kroz priče jednog mu od omiljenih pisaca, Mome Kapora, uverio se da magija Beograda zaista postoji.
"Koliko tačno on opisuje Beograd, neke navike Beograđana, znakove tog grada. Ja uvek vidim magiju Beograda, kad sedim u kafani ili šetam kroz grad, vidim te likove iz Kaporovih dela. Sve sam obišao, imam u Beogradu omiljena mesta, ulice, kafane. Kad se vratim u Moskvu, posebno zimi, kada je ciča zima, uvek se sećam Beograda, njegove topline, života, mesta gde je sve dobro, fino i toplo".
Takvih mesta Komazec se priseća u Sankt Peterburgu, kaže da se u prvo vreme osećao kao stranac, ali posle perioda prilagođavanja, sve je postalo poznato i jednostavno. Kad je upisao drugu godinu, već je bio lokalni stanovnik Sankt Peterburga.
Dva Sergeja putuju Srbijom i uče istoriju i geografiju u okviru devetog kampa Centra ruskog geografskog društva
© Sputnik / Senka Miloš
"Zavoleo sam grad, prvi grad koji sam uopšte posetio bio je Sankt Peterburg, posebno zbog ljudi koje sam tamo upoznao, mesta koja sam obišao. Iako ceo život maštate o tome, kada odete tamo, kada neposredno sve upoznate, nije isto. Zavoleo sam mnoge stvari, nije bilo jednostavno vratiti se. Za dve godine mnogo sam ljudi upoznao, mnoge sam već dovodio u Srbiju, evo i ovde sada imamo jednog učesnika letnjeg kampa koji je moj drug iz studentskog doma".
Znanje i diplomatija za bolju budućnost
Dodaje da Rusi vrlo brzo zavole Srbiju družeći se Srbima, da je ogromna njihova želja da posete Srbiju. Drugi Sergej potvrdno klima glavom;
"Hteo bih da u budućnosti dođem u Srbiju kao diplomata, da imam ulogu u napredovanju rusko - srpskih odnosa. O tome maštam. Zapravo, to nije mašta, to je plan, jer planovi moraju da se ispunjavaju, a mašta može da ostane mašta", ističe ruski Sergej.
Srpski ima drugačiji plan, iako su mu više puta predlagali da ostane, upiše doktorske studije u Sankt Peterburgu, hteo je da se vrati;
"Mislim da bi svi trebali da se vraćaju u svoju zemlju, moja zemlja je Srbija, ja se ponosim time. U budućnosti vidim saradnju sa Rusijom kroz nauku, prosvetiteljsku delatnost koju i ovaj letnji kamp dokazuje. Već sam bio i na nekoliko drugih univerziteta, upoznao se sa njihovim predavačima. I oni su veoma zainteresovani za saradnju sa Srbijom".
Posle razgovora za Sputnjik dva Sergeja vraćaju se kolegama iz letnjeg kampa Ruskog geografskog društva, idu dalje kroz Srbiju putevima predaka koji su uglavnom zajedno ratovali. Njih dvojica igraju na znanje i diplomatiju.
19 Avgust 2023, 12:02
