https://lat.sputnikportal.rs/20230819/iskustvo-za-pamcenje-u-zici-se-oseca-duhovna-snaga-ruskog-i-srpskog-naroda-1160111135.html
Iskustvo za pamćenje: U Žiči se oseća duhovna snaga ruskog i srpskog naroda
Iskustvo za pamćenje: U Žiči se oseća duhovna snaga ruskog i srpskog naroda
Sputnik Srbija
Ovo studentsko putovanje je dragoceno, vidim taj narod, mesta, spomenike, posebno one koji su povezani sa Rusijom. Evo sada, ovde u Žiči, osećam neku posebnu... 19.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-19T12:02+0200
2023-08-19T12:02+0200
2023-08-19T12:02+0200
društvo
srbija – društvo
rusija – društvo
srbija
rusija
studenti
razmena
razvojni centar ruskog geografskog društva u srbiji
miroljub milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/88/39/883950_0:7:638:366_1920x0_80_0_0_4d01722f20631ec87f5bc04a2d00d9f6.jpg
Ovo za Sputnjik kaže Anastasija Makarova, studentkinja iz Rusije koja u Srbiji boravi u kampu Centra ruskog geografskog društva.S njom smo razgovarali u Žiči, nakon što je saznala da se jedina freska cara Nikolaja Drugog Romanova u našoj zemlji nalazi u tom manastiru, da su vlasti 1945. naredile da se se prekrije, da je tajna njenog postojanja više od pola veka bila strogo čuvana među monahinjama.„Moj otac, ruski novinar i istoričar Igor Makarov, pisao je na srpskom jeziku, on je bio Balkanista. Možda ste čuli za njegovu knjigu „Zabranjena istina o sarajevskom atentatu“, odlučila sam da nastavim njegovim putem, zato sada učim srpski, skoro godinu dana. Već sam bila u Srbiji sa ocem, ali ovo iskustvo mi još više znači“, kaže Anastasija koja studira međunarodne odnose na državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu.Centar ruskog geografskog društva u Srbiji, u saradnji sa Beogradskim univerzitetom, devetu godinu za redom u našoj zemlji je organizovao studentski kamp u kome zajedno uče mladi iz Srbije i Ruske Federacije. Studenti ovih dana obilaze važne tačke ruskog i sovjetskog nasleđa iz 19. i 20. veka, ali i prirodne lepote i kulturna dobra naše zemlje. Sputnjik im se pridružio na delu tog putovanja.Ekspedicija je krenula iz Beograda, prva tačka na kojoj smo se zaustavili, Leštane, spomenik palim borcima jugoslovenske i crvene armije. Da bi se sačuvala uspomena na pale za slobodu, Centar je otkupio deo zemljišta na kome je i o njemu brine. Mladi pažljivo čitaju svako ime na ovom spomeniku, neko je branio svoju kuću, u ovom selu, daleko od svog, i nije se vratio, treba da se izgovori njegovo ime.U specijalnom vozilu ove misije odmora nema, vozač i vođa ekspedicije, direktor Centra ruskog geografskog društva u Srbiji, profesor Geografskog fakulteta Miroljub Milinčić, neprestano priča o mestima koja povezuju istoriju Srba i Rusa, ali se osvrće i na svaku važnu geografsku tačku Srbije.Ujedinjeni kroz zajedničku istorijuPitanja su dobrodošla, prevodioca nema, jer većina studenata koji su stigli iz Rusije ovog leta govori srpski jezik, iako im izučavanje jezika nije primarno.Sofija Žujkova upravo je završila magistarske studije istorije na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov, bavi se istorijom južnih Slovena, odnosno istorijom bivše Jugoslavije.„Specijalizirala sam istoriju Srbije 20. veka, znam da to sada možda i nije popularna tema, mislim na socijalističku Jugoslaviju, ali za mene je bila interesentna, jer je ta socijalistička baza ipak još jedna osnova našeg prepoznavanja, to nam je zajednička tačka, obe zemlje imaju to iskustvo, to je nešto što nas ujedinjuje, zvuči čudno, ali to je činjenica“, kaže Sofija.Ona je četvrti put u Srbiji, ali do sada nije bila na jugu, zato, kaže, posebno uživa u prirodi, u prelepom krajoliku, planinama;„Uživam i u posetama važnim istorijskim objektima, i onim posebnim, srpskim manastirima. Stvarno osetiš nešto duhovno tu. Volela bih ponovo na Kopanik, jer kad smo bili gore, bila je magla, ali i u manastir Svetog Romana. I tamo sam nešto osetila, možda i previše, ne znam zašto, ali tako je“, kaže mlada istoričarka.Ana Karenjina u Gornjem AdrovcuPut nas vodi kroz predivne pejzaže Nišavskog okruga, na uzvišenju, u selu Gornji Adrovac, u opštini Aleksinac, nalazi se još jedna važna tačka koju smo posetili.Domaćini znaju, a Rusi su iznenađeni, Lav Tolstoj je u romanu Ana Karenjina inspiraciju za lik Vronskog našao u pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom. Crkva Svete Trojice je podignuta 1903. godine na mestu gde je u srpsko–turskom ratu kao dobrovoljac poginuo Rajevski.Sveštenika nema, ali je crkva uvek otključana, neko je zapalio sveću. Odlazimo. Na grobu Rajevskog ostaje bela ruža.Srpsko – turski rat važan je deo zajedničke istorije, pa nastavljamo po njegovom tragu, do gradskog parka Brđanka kod Aleksinca. Rusija je podržala odluku Milana Obrenovića da uđe u rat sa Turcima, pa su u toj zemlji pozivali i dobrovoljce za pomoć Srbiji. Jedan od prvih bio je general Mihail Černjajev koji je došao u maju 1876. godine, primio srpsko državljanstvo i postao srpski general.„To je bila Moravska divizija, general Černjajev je zapravo postao ministar vojni, bio je glavnokomandujući srpske vojske. Kada su ratne operacije završene, zainteresovao se za sveslovensku ideju, formirao je pokret u Bugarskoj. Godine su prolazile, video je da nema nikakvog obleležja, vratio se u Srbiju, došao je i lično pomogao da se ovaj spomenik podigne, bila je velika svečanost, kralj Milan je poslao delegaciju“, objašnjava vođa ekspedicije, profesor Milinčić.Nesvakidašnje veliki spomenik za Srbiju, visok 12 metara, na vrhu ukrašen krstovima od belog mermera, sa natpisima na srpskom i ruskom, snimljen je dronom, kako bi ga videle i kolege koje su ostale u Rusiji.Šljiva i zagrljaj SrbijeJedna od najstarijih institucija u Ruskoj Federaciji Rusko geografsko društvo, u kamp u Srbiji ove godine poslalo je i svog savetnika za međunarodnu saradnju, mladu Anastasiju Timofejevu, koja kaže da joj se posrećilo da i ona dođe, puna je utisaka.„Posebno nas raduje kad ima takvih ljudi kao što su ovi u kampu u Srbiji. Ima ljudi koji se toliko interesuju za neku državu, da su spremni za sve. Preći ćemo hiljade kilometara, ali posebno je važno što idemo tragovima događaja u kojima su učestvovali naši sunardonici, Rusi. Zapravo, na ovom putovanju proučavamo i našu istoriju, upoznajemo našu zemlju van njenih granica“, kaže Timofejeva i dodaje da srpske studente uskoro očekuje nova, jedinstvena tura Rusijom.Rina Katikova, devojka koja u ovogodišnjem kampu Centra ruskog geografskog društva uglavnom ćuti, upija znanje i fotografiše u Srbiju je stigla sa Politehničkog univerziteta u Sankt Petrburgu, gde studira na fakultetu za građevinarstvo. Pristala je da kaže nekoliko reči za Sputnjik, sudbina je, kaže, na njenu sreću, htela da ponovo dođe u Srbiji, po treći put.„U Srbiji me najviše privlači priroda, ali i ljudi, njihova iskustva koja se prenose sa kolena na koleno, iskustva koja se prenose na nova pokolenja. Prirodno, želimo da iskoristimo iskustvo iz ove zemlje i da ga prenesemo u svoju“, kaže.Mnoga će iskustva Rina i njene kolege poneti u Rusiju, spavali su podno planine jednog od najlepših nacionalnih parkova u Evropi, jeli u lokalnoj kafani najveće pljeskavice koje su videli u životu, smejali se pošalicama domaćina iz podkopaoničkih sela, pili njihovu domaću rakiju od šljive, prihvatili njihov zagrljaj. Videli da su im u Srbiji sva vrata otvorena, iskustvo koje su doživeli samo u ovoj zemlji.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tragom zajedničke istorije - ruski studenti u Srbiji
Sputnik Srbija
Tragom zajedničke istorije - ruski studenti u Srbiji
2023-08-19T12:02+0200
true
PT2M05S
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija – društvo, rusija – društvo, srbija, rusija, studenti, razmena, razvojni centar ruskog geografskog društva u srbiji, miroljub milinčić
srbija – društvo, rusija – društvo, srbija, rusija, studenti, razmena, razvojni centar ruskog geografskog društva u srbiji, miroljub milinčić
Iskustvo za pamćenje: U Žiči se oseća duhovna snaga ruskog i srpskog naroda
Ovo studentsko putovanje je dragoceno, vidim taj narod, mesta, spomenike, posebno one koji su povezani sa Rusijom. Evo sada, ovde u Žiči, osećam neku posebnu vezu, osećam duhovnu snagu naših naroda. Na takvim mestima u meni se rađa neka nada u svetlu budućnost naših država, u prijateljstvo naroda. U ovom teškom periodu istorije, to je posebno važno.
Ovo za Sputnjik kaže Anastasija Makarova, studentkinja iz Rusije koja u Srbiji boravi u kampu Centra ruskog geografskog društva.
S njom smo razgovarali u Žiči, nakon što je saznala da se jedina freska cara Nikolaja Drugog Romanova u našoj zemlji nalazi u tom manastiru, da su vlasti 1945. naredile da se se prekrije, da je tajna njenog postojanja više od pola veka bila strogo čuvana među monahinjama.
„Moj otac, ruski novinar i istoričar Igor Makarov, pisao je na srpskom jeziku, on je bio Balkanista. Možda ste čuli za njegovu knjigu „Zabranjena istina o sarajevskom atentatu“, odlučila sam da nastavim njegovim putem, zato sada učim srpski, skoro godinu dana. Već sam bila u Srbiji sa ocem, ali ovo iskustvo mi još više znači“, kaže Anastasija koja studira međunarodne odnose na državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu.
Centar ruskog geografskog društva u Srbiji, u saradnji sa Beogradskim univerzitetom, devetu godinu za redom u našoj zemlji je organizovao
studentski kamp u kome zajedno uče mladi iz Srbije i Ruske Federacije. Studenti ovih dana obilaze važne tačke ruskog i sovjetskog nasleđa iz 19. i 20. veka, ali i prirodne lepote i kulturna dobra naše zemlje. Sputnjik im se pridružio na delu tog putovanja.
Ekspedicija je krenula iz Beograda, prva tačka na kojoj smo se zaustavili, Leštane, spomenik palim borcima jugoslovenske i crvene armije. Da bi se sačuvala uspomena na pale za slobodu, Centar je otkupio deo zemljišta na kome je i o njemu brine. Mladi pažljivo čitaju svako ime na ovom spomeniku, neko je branio svoju kuću, u ovom selu, daleko od svog, i nije se vratio, treba da se izgovori njegovo ime.
U specijalnom vozilu ove misije odmora nema, vozač i vođa ekspedicije, direktor Centra ruskog geografskog društva u Srbiji, profesor Geografskog fakulteta Miroljub Milinčić, neprestano priča o mestima koja povezuju istoriju Srba i Rusa, ali se osvrće i na svaku važnu geografsku tačku Srbije.
Ujedinjeni kroz zajedničku istoriju
Pitanja su dobrodošla, prevodioca nema, jer većina studenata koji su stigli iz Rusije ovog leta govori srpski jezik, iako im izučavanje jezika nije primarno.
Sofija Žujkova upravo je završila magistarske studije istorije na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov, bavi se istorijom južnih Slovena, odnosno istorijom bivše Jugoslavije.
„Specijalizirala sam istoriju Srbije 20. veka, znam da to sada možda i nije popularna tema, mislim na socijalističku Jugoslaviju, ali za mene je bila interesentna, jer je ta socijalistička baza ipak još jedna osnova našeg prepoznavanja, to nam je zajednička tačka, obe zemlje imaju to iskustvo, to je nešto što nas ujedinjuje, zvuči čudno, ali to je činjenica“, kaže Sofija.
Ona je četvrti put u Srbiji, ali do sada nije bila na jugu, zato, kaže, posebno uživa u prirodi, u prelepom krajoliku, planinama;
„Uživam i u posetama važnim istorijskim objektima, i onim posebnim, srpskim manastirima. Stvarno osetiš nešto duhovno tu. Volela bih ponovo na Kopanik, jer kad smo bili gore, bila je magla, ali i u manastir Svetog Romana. I tamo sam nešto osetila, možda i previše, ne znam zašto, ali tako je“, kaže mlada istoričarka.
Ana Karenjina u Gornjem Adrovcu
Put nas vodi kroz predivne pejzaže Nišavskog okruga, na uzvišenju, u selu Gornji Adrovac, u opštini Aleksinac, nalazi se još jedna važna tačka koju smo posetili.
Domaćini znaju, a Rusi su iznenađeni, Lav Tolstoj je u romanu Ana Karenjina inspiraciju za lik Vronskog našao u pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom. Crkva Svete Trojice je podignuta 1903. godine na mestu gde je u srpsko–turskom ratu kao dobrovoljac poginuo Rajevski.
Sveštenika nema, ali je crkva uvek otključana, neko je zapalio sveću. Odlazimo. Na grobu Rajevskog ostaje bela ruža.
Srpsko – turski rat važan je deo zajedničke istorije, pa nastavljamo po njegovom tragu, do gradskog parka Brđanka kod Aleksinca. Rusija je podržala odluku Milana Obrenovića da uđe u rat sa Turcima, pa su u toj zemlji pozivali i dobrovoljce za pomoć Srbiji. Jedan od prvih bio je general Mihail Černjajev koji je došao u maju 1876. godine, primio srpsko državljanstvo i postao srpski general.
„To je bila Moravska divizija, general Černjajev je zapravo postao ministar vojni, bio je glavnokomandujući srpske vojske. Kada su ratne operacije završene, zainteresovao se za sveslovensku ideju, formirao je pokret u Bugarskoj. Godine su prolazile, video je da nema nikakvog obleležja, vratio se u Srbiju, došao je i lično pomogao da se ovaj spomenik podigne, bila je velika svečanost, kralj Milan je poslao delegaciju“, objašnjava vođa ekspedicije, profesor Milinčić.
Nesvakidašnje veliki spomenik za Srbiju, visok 12 metara, na vrhu ukrašen krstovima od belog mermera, sa natpisima na srpskom i ruskom, snimljen je dronom, kako bi ga videle i kolege koje su ostale u Rusiji.
Jedna od najstarijih institucija u Ruskoj Federaciji Rusko geografsko društvo, u kamp u Srbiji ove godine poslalo je i svog savetnika za međunarodnu saradnju, mladu Anastasiju Timofejevu, koja kaže da joj se posrećilo da i ona dođe, puna je utisaka.
„Posebno nas raduje kad ima takvih ljudi kao što su ovi u kampu u Srbiji. Ima ljudi koji se toliko interesuju za neku državu, da su spremni za sve. Preći ćemo hiljade kilometara, ali posebno je važno što idemo tragovima događaja u kojima su učestvovali naši sunardonici, Rusi. Zapravo, na ovom putovanju proučavamo i našu istoriju, upoznajemo našu zemlju van njenih granica“, kaže Timofejeva i dodaje da srpske studente uskoro očekuje nova, jedinstvena tura Rusijom.
Rina Katikova, devojka koja u ovogodišnjem kampu Centra ruskog geografskog društva uglavnom ćuti, upija znanje i fotografiše u Srbiju je stigla sa Politehničkog univerziteta u Sankt Petrburgu, gde studira na fakultetu za građevinarstvo. Pristala je da kaže nekoliko reči za Sputnjik, sudbina je, kaže, na njenu sreću, htela da ponovo dođe u Srbiji, po treći put.
„U Srbiji me najviše privlači priroda, ali i ljudi, njihova iskustva koja se prenose sa kolena na koleno, iskustva koja se prenose na nova pokolenja. Prirodno, želimo da iskoristimo iskustvo iz ove zemlje i da ga prenesemo u svoju“, kaže.
Mnoga će iskustva Rina i njene kolege poneti u Rusiju, spavali su podno planine jednog od najlepših nacionalnih parkova u Evropi, jeli u lokalnoj kafani najveće pljeskavice koje su videli u životu, smejali se pošalicama domaćina iz podkopaoničkih sela, pili njihovu domaću rakiju od šljive, prihvatili njihov zagrljaj. Videli da su im u Srbiji sva vrata otvorena, iskustvo koje su doživeli samo u ovoj zemlji.
