„Dečanski ključ“, film o srpskom Notr Damu: Kad vidiš Dečane posle toga više ništa nije isto
© Sputnik / Branko Maksimović
Pratite nas
Ono što je Notr Dam za Francuze, Visoki Dečani su za Srbe. Visoki Dečani su „srce i koren svih stvari“ za Srbe a posle posete Dečanima više ništa nije isto, kaže Milutin Petrović, reditelj dokumentarca u nastajanju „Dečanski ključ“.
Na konkursu Filmskog centra Srbije u kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova sa nacionalnom temom finansijski je podržan projekt „Dečanski ključ“ Milutina Petrovića.
„Dečanski ključ“: Kad vidiš Dečane posle toga više ništa nije isto
U obrazloženju komisije navodi se da je istorija manastira Dečani u dobroj meri i istorija Srbije. Borba za opstanak manastira jeste i borba kako srednjevekovne tako i moderne Srbije. Autor na dobar način koncentriše pažnju na dve ključne krize manastira: onu iz 18. veka kao posledicu seobe Srba i onu u kontekstu ratova devedesetih.
Planirajući da koristi različite vrste dokumentarnog materijala, autorova namera je da film vodi tako da iz više uglova,preko istorijata Dečana, predstavi sliku dinamične istorije Kosova i Metohije, navela je komisija Filmskog centra Srbije.
Reditelj Milutin Petrović kaže za „Orbitu kulture“ da je hteo da uradi nešto veliko, „najbolji film svih vremena“ a Dečani su povod za tako nešto, jer su stvarno „srce i koren svih stvari“. Ko god nije bio u Dečanima on to može da ne zna, a ko god je bio razume o čemu je reč, jer Dečani su mesto gde odeš i posle toga više ništa nije isto.
„I to nije nikakva mistifikacija, nije neka onostrana stvar nego je fizička. Bukvalno, odeš tamo i pitaš se šta se sad promenilo. Imaju Dečani ono što smo mi nekad zvali 'over', znači to je nešto što je iznad svih nas. Kad sam video Dečane i kad sam to osetio, ja sam pomislio: Bože ovi ljudi koji su ovo radili, Sveti kralj Milutin, u stvari Car Dušan je najviše radio i to je najviše njegova zadužbina, oni su imali takav uvid u estetiku, u stil, u duboke duhovne stvari koje su vezane za lepotu, za sklad, za takve neke stvari koje čine suštinu čovečanstva, da sam se ja prema njima, a misleći da se time bavim i da je to moje zanimanje, osetio kao neki poslednji neobrazovani papak“.
Srpski Notr Dam: Privilegija je što smo potomci graditelja Dečana
Ekipu filma „Dečanski ključ“ uz Petrovića kao koscenaristi čine Saša Radojević, Ana Rodić i Živojin Rakočević iz Gračanice, a namera im je da rade sa episkopom novobrdskim Ilarionom Lupulovićem i igumanom Visokih Dečana Savom Janjićem.
Petrović otkriva da Živojin Rakočević u razgovoru sa strancima priča da je ono šta je Notr Dam Francuzima, to su Srbima Visoki Dečani.
Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani
© Sputnik / Dejan Simić
„S tim da tu ima jedna ogromna razlika, a to je da je Notr Dam pravljen u centru Pariza a Dečani su u jednoj dalekoj dolini, ispod planina gde su pećine za monahe. Imati toliki šmekerski stav, iznad tog bogatstva i lepote kojom raspolažeš da to ne radiš tamo gde će to svi da vide nego tamo gde ćeš da se skloniš, to je kao da obučeš najlepše odelo i onda ne izađeš iz kuće. To je toliko veličanstveno da mislim da mi sad poslednjim snagama i ljudskošću uopšte održavamo vezu sa tim ljudima koji su sve to radili. I to je takva privilegija da su oni naši preci i da mi imamo neko pravo da kažemo da smo njihovi“.
Priča o dva igumana u teškim vremenima
Drugi razlog zašto se radi film, prema Petroviću, proističe iz problema kog Srbi imaju, a to je da se obraćaju sami sebi, odnosno da se „sve stvari koje imaju elemente propagande obraćaju onima za koje nema potrebe da ih ubeđuješ“.
I zato ne uspevaju da dobace do ljudi koji su cinici, skeptici ili koji to ne vole, a Petrović kao čovek sa puno iskustva u radu u raznim medijima koji se bave pokretnim slikama, misli da može dobaciti do one publike „koja nije unapred ubeđena da je divno da vidi neke divne monahe kako se mole dok je upaljena sveća“.
„Dečanski ključ“ će se baviti dvojicom sveštenika između kojih postoji paralela a to su sadašnji iguman Sava Janjić i Danilo Kažanegra koji je bio iguman tokom „možda još težih vremena, ako su bila ikad teža vremena“, krajem 18. veka. Petrović se nada da će ekipa filma krajem septembra otići do Dečana i početi da radi.
„Voleo bih da snimamo krajem jeseni kad počinju snegovi, po teškim uslovima. To neće biti taj film kao zalazi sunce, divna građevina, to već postoji u arhivama i ako nam bude trebalo, to ćemo uzeti. Ljudi ne znaju, ali sredinom osamdesetih godina je TV Beograd radila seriju. Reditelj Dragoslav Bokan sa snimateljem Zoranom Sinđelićem je proveo mesec dana u Dečanima i oni su snimili ozbiljnu seriju dokumentaraca, u smislu da su se peli u kupolu, pravili skele, snimali krupne kadrove od sveća do ikonostasa... Mi sad nećemo snimati arhitekturu, kamenje i predmete nego ćemo se baviti dvojicom igumana i tim živim ljudima koji nose to čudo“.
Petrović otkriva da je planirano je da premijera filma „Dečanski ključ“ bude sledeće godine na Dan svetog kralja Stefana Dečanskog, 24. novembra.
