https://lat.sputnikportal.rs/20230819/nato-napad-na-republiku-srpsku-kako-ce-dodik-uzvratiti-na-smitov-clan-203a-video-1160095399.html
NATO napad na Republiku Srpsku: Kako će Dodik uzvratiti na Šmitov član 203a /video/
NATO napad na Republiku Srpsku: Kako će Dodik uzvratiti na Šmitov član 203a /video/
Sputnik Srbija
Nemac Kristijan Šmit, koji se predstavlja kao visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, najpre je proglasio da je njegova reč iznad zakona, a onda je preko... 19.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-19T19:48+0200
2023-08-19T19:48+0200
2023-08-21T13:16+0200
region
region
region – politika
republikanci
nato
milorad dodik
kristijan šmit
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110589/66/1105896623_0:72:2500:1478_1920x0_80_0_0_7018cb05dc6ae543900f0b2aefd975d4.jpg
Predsednik Republike Srpske odgovorio je na sebi svojstven način, to jest, prkosno, tako što je podneo krivičnu prijavu protiv onih koji su krivičnu prijavu podneli protiv njega. Kriza u Bosni i Hercegovini, izazvana NATO napadima na Republiku Srpsku, stabilno ide ka svom vrhuncu…Novo krivično deloU osnovi problema, naravno, leži prevarantsko nastojanje Zapada da u varljivom miru postigne ono što nije mogao u ratu; nastojanje da Republici Srpskoj oduzme sve ono što je dobila – osvojila – Dejtonskim sporazumom, koje traje još otkako je Dejtonski sporazum i potpisan.Aktuelno pak ključanje u bosanskom loncu intenzivirano je s početkom jula kada je Kristijan Šmit, poništavajući Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH koji je usvojen u Skupštini Republike Srpske, u Krivični zakon Bosne i Hercegovine dopisao famozni član 203a. ”Nesprovođenje odluka visokog predstavnika” postalo je krivično delo; to je ta njegova reč koja je iznad svakog zakona jer, kako je tamo izričito navedeno, ”ova odluka će imati prvenstvo u odnosu na bilo koje nekonzistentne odredbe Ustava Republike Srpske, bilo kog zakona, propisa ili akta, bilo postojećeg, bilo budućeg”, primenjuje se direktno a stupila je na snagu, evo šta još smatraju da ima pravnu snagu, ”odmah po objavljivanju na službenoj internet stranici Kancelarije visokog predstavnika”.Što u praksi znači da je pritisak na dugme na kompjuterskoj tastaturi u dotičnoj kancelariji dovoljan da poništi demokratski iskazanu volju čitavog jednog naroda. Poprilično ekstravagantno shvatanje demokratskog procesa…Ruska ambasada i nemački državljaninPritom, da sve bude još i gore, u Bosni i Hercegovini i nema tog visokog predstavnikajer, za razliku od svih onih koji jesu obavljali tu funkciju prinudnog upravnika Bosne i Hercegovine, lice koje se ovom prilikom tako identifikuje, pomenuti Kristijan Šmit, nije u tom svojstvu potvrđen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.Upravo je na tu okolnost, očigledno neprijatnu sa stanovišta pravnog svojstva građanina Šmita, ukazala ambasada Rusije u Sarajevu, napominjući da se ”bez odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti nemački državljanin Kristijan Šmit ne može smatrati visokim predstavnikom”. Te su ”stoga njegove takozvane odluke nelegitimne”, a čitav postupak – jazavac pred sudom, takoreći, nisu Srbi odmakli mnogo dalje od Davida Štrpca i njegovog prava da mu bude oduzeto sve - predstavlja ”parodiju vladavine prava”. Dok ”demokratski izabrani i legitimni zastupnici Republike Srpske”, navela je dalje ambasada Rusije, time što ”ne priznaju legitimitet stranog samozvanca, istinski brane primat međunarodnog prava i ponašaju se u skladu sa odredbama Ustava Republike Srpske”.Dodiku, bez obzira na to, sad preti pet godina zatvora zbog nepoštovanja odluke tog stranog samozvanca – uz Dodika i zlosrećnom vršiocu dužnosti direktora Službenog glasnika Republike Srpske Milošu Lukiću jer je tamo objavio odluke koje je Šmit zabranio – a nemački ”Dojče vele” izveštava i o postojanju ”mogućnosti podizanja optužnice u vezi sa ’napadom na ustavni poredak’”, uz intrigantnu napomenu da je ”simptomatično” što se ”Tužilaštvo odlučilo na ’nepoštovanje odluka visokog predstavnika’, što je daleko manje održivo i teže dokazivo”.Ugnjetavanje srpskog narodaTek, iz kabineta predsednika Republike Srpske ocenjeno je da je ovo ”klasični akt ugnjetavanja srpskog naroda u Republici Srpskoj, kojem se želi oduzeti pravo na vlastite predstavnike, institucije i ustav”, a za to je optužen američki ambasador u Sarajevu Majkl Marfi ”u čijem je kabinetu u američkoj ambasadi”, kako je navedeno, ”ova optužnica i napisana, i koji je njen istinski tvorac”.I zaista, kao da su želeli da potvrde iskazane sumnje, iz prozvane ambasade su, odmah po podizanju optužnice protiv Dodika, cinično pozdravili ovaj potez Tužilaštva BiH kao pokazatelj da ”nijedan pojedinac ne stoji iznad zakona” – izuzev onog čija reč menja te zakone, ali to valjda nema veze – i kao ”važan korak u sprovođenju vladavine prava”.Više-manje istovetne reči podrške stigle su kao po komandi i iz drugih NATO ambasada, a da je očigledno reč o njihovom pažljivo sinhronizovanom nasrtaju na Republiku Srpsku svedoči i proširivanje liste američkih sankcija sa Dodika i na članicu Predsedništva BiH Željku Cvijanović, premijera Srpske Radovana Viškovića, predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića i ministra pravde Miloša Bukejlovića, svima zbog tobožnjih ”pretnji Dejtonskom mirovnom sporazumu”. Vest o tome objavljena je krajem jula, a američki Radio Slobodna Evropa prokomentarisao je da je reč o ”produbljivanju ’sanitarnog koridora’ oko vrha Republike Srpske”.Iz Srbije je, nasuprot ovakvim američkim nastojanjima, poručeno da se na sankcije neće osvrtati, a (ne)očekivana podrška Dodiku stigla je i od predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, kao i mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta.Kako će na to reagovati njegovi i njihovi zajednički NATO neprijatelji? Kakva se namera krije iza ove NATO ofanzive na Republiku Srpsku? Šta još možemo da očekujemo, i kako Dodik na to može da uzvrati?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
region, region – politika, republikanci, nato, milorad dodik, kristijan šmit, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
region, region – politika, republikanci, nato, milorad dodik, kristijan šmit, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
NATO napad na Republiku Srpsku: Kako će Dodik uzvratiti na Šmitov član 203a /video/
19:48 19.08.2023 (Osveženo: 13:16 21.08.2023) Nemac Kristijan Šmit, koji se predstavlja kao visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, najpre je proglasio da je njegova reč iznad zakona, a onda je preko Kancelarije visokog predstavnika poručio i da niko (osim njega) nije iznad zakona. Samozvani Bog bi da bude i batina, pa je u to ime i podignuta optužnica protiv Milorada Dodika.
Predsednik Republike Srpske odgovorio je na sebi svojstven način, to jest, prkosno, tako što je podneo krivičnu prijavu protiv onih koji su krivičnu prijavu podneli protiv njega. Kriza u Bosni i Hercegovini, izazvana NATO napadima na Republiku Srpsku, stabilno ide ka svom vrhuncu…
U osnovi problema, naravno, leži prevarantsko nastojanje Zapada da u varljivom miru postigne ono što nije mogao u ratu; nastojanje da Republici Srpskoj oduzme sve ono što je dobila – osvojila – Dejtonskim sporazumom, koje traje još otkako je Dejtonski sporazum i potpisan.
Aktuelno pak ključanje u bosanskom loncu intenzivirano je s početkom jula kada je Kristijan Šmit, poništavajući Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH koji je usvojen u Skupštini Republike Srpske, u Krivični zakon Bosne i Hercegovine dopisao famozni član 203a. ”Nesprovođenje odluka visokog predstavnika” postalo je krivično delo; to je ta njegova reč koja je iznad svakog zakona jer, kako je tamo izričito navedeno, ”ova odluka će imati prvenstvo u odnosu na bilo koje nekonzistentne odredbe Ustava Republike Srpske, bilo kog zakona, propisa ili akta, bilo postojećeg, bilo budućeg”, primenjuje se direktno a stupila je na snagu, evo šta još smatraju da ima pravnu snagu, ”odmah po objavljivanju na službenoj internet stranici Kancelarije visokog predstavnika”.
Što u praksi znači da je pritisak na dugme na kompjuterskoj tastaturi u dotičnoj kancelariji dovoljan da poništi demokratski iskazanu volju čitavog jednog naroda. Poprilično ekstravagantno shvatanje demokratskog procesa…
Ruska ambasada i nemački državljanin
Pritom, da sve bude još i gore, u Bosni i Hercegovini i nema tog visokog predstavnikajer, za razliku od svih onih koji jesu obavljali tu funkciju prinudnog upravnika Bosne i Hercegovine, lice koje se ovom prilikom tako identifikuje, pomenuti Kristijan Šmit, nije u tom svojstvu potvrđen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Upravo je na tu okolnost, očigledno neprijatnu sa stanovišta pravnog svojstva građanina Šmita, ukazala ambasada Rusije u Sarajevu, napominjući da se ”bez odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti nemački državljanin Kristijan Šmit ne može smatrati visokim predstavnikom”. Te su ”stoga njegove takozvane odluke nelegitimne”, a čitav postupak – jazavac pred sudom, takoreći, nisu Srbi odmakli mnogo dalje od Davida Štrpca i njegovog prava da mu bude oduzeto sve - predstavlja ”parodiju vladavine prava”. Dok ”demokratski izabrani i legitimni zastupnici Republike Srpske”, navela je dalje ambasada Rusije, time što ”ne priznaju legitimitet stranog samozvanca, istinski brane primat međunarodnog prava i ponašaju se u skladu sa odredbama Ustava Republike Srpske”.
Dodiku, bez obzira na to, sad preti pet godina zatvora zbog nepoštovanja odluke tog stranog samozvanca – uz Dodika i zlosrećnom vršiocu dužnosti direktora Službenog glasnika Republike Srpske Milošu Lukiću jer je tamo objavio odluke koje je Šmit zabranio – a nemački ”Dojče vele” izveštava i o postojanju ”mogućnosti podizanja optužnice u vezi sa ’napadom na ustavni poredak’”, uz intrigantnu napomenu da je ”simptomatično” što se ”Tužilaštvo odlučilo na ’nepoštovanje odluka visokog predstavnika’, što je daleko manje održivo i teže dokazivo”.
Ugnjetavanje srpskog naroda
Tek, iz kabineta predsednika Republike Srpske ocenjeno je da je ovo ”klasični akt ugnjetavanja srpskog naroda u Republici Srpskoj, kojem se želi oduzeti pravo na vlastite predstavnike, institucije i ustav”, a za to je optužen američki ambasador u Sarajevu Majkl Marfi ”u čijem je kabinetu u američkoj ambasadi”, kako je navedeno, ”ova optužnica i napisana, i koji je njen istinski tvorac”.
I zaista, kao da su želeli da potvrde iskazane sumnje, iz prozvane ambasade su, odmah po podizanju optužnice protiv Dodika, cinično pozdravili ovaj potez Tužilaštva BiH kao pokazatelj da ”nijedan pojedinac ne stoji iznad zakona” – izuzev onog čija reč menja te zakone, ali to valjda nema veze – i kao ”važan korak u sprovođenju vladavine prava”.
Više-manje istovetne reči podrške stigle su kao po komandi i iz drugih NATO ambasada, a da je očigledno reč o njihovom pažljivo sinhronizovanom nasrtaju na Republiku Srpsku svedoči i proširivanje liste američkih sankcija sa Dodika i na članicu Predsedništva BiH Željku Cvijanović, premijera Srpske Radovana Viškovića, predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića i ministra pravde Miloša Bukejlovića, svima zbog tobožnjih ”pretnji Dejtonskom mirovnom sporazumu”. Vest o tome objavljena je krajem jula, a američki Radio Slobodna Evropa prokomentarisao je da je reč o ”produbljivanju ’sanitarnog koridora’ oko vrha Republike Srpske”.
Iz Srbije je, nasuprot ovakvim američkim nastojanjima, poručeno da se na sankcije neće osvrtati, a (ne)očekivana podrška Dodiku stigla je i od predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, kao i mađarskog šefa diplomatije Petera Sijarta.
”Srpska nikad nije imala više prijatelja, spremnih da nas razumeju”, rekao je tim povodom Dodik, najavljujući da će do kraja godine, osim redovnih susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, imati susrete i sa predsednicima Rusije i Kine Vladimirom Putinom i Si Đinpingom.
Kako će na to reagovati njegovi i njihovi zajednički NATO neprijatelji? Kakva se namera krije iza ove NATO ofanzive na Republiku Srpsku? Šta još možemo da očekujemo, i kako Dodik na to može da uzvrati?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić.
