Suprotne izjave Montgomerija i Hila o Kurtiju – kome da verujemo
© Sputnik / Lola ĐorđevićAmbasador SAD Kristofer Hil
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Suprotne izjave o Aljbinu Kurtiju sadašnjeg i bivšeg američkog ambasadora posledica su toga što Montgomeri kao bivši može da kaže ono što misli, dok Hil kao aktuelni nema svoje mišljenje već samo sprovodi zvaničnu „nakaradnu i ciničnu“ politiku SAD, smatra politikolog Aleksandar Pavić.
Aktuleni i bivši ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji Kristofer Hil i Vilijam Montgomeri istog dana su dali dijametralno suprotne izjave o situaciji u Srbiji, odnosno ponašanju premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
Hil nije želeo da komentariše nedavnu posetu Kurtija Severnoj Makedoniji, koja je mimo zvaničnih protokola protekla uz isticanja zastave i simbola „Velike Albanije“, rekavši samo da Beograd i Priština sva pitanja treba da rešavaju kroz Briselski dijalog. Montgomeri je, sa druge strane, ocenio da Kurti predstavlja glavnu pretnju za mir na Balkanu, uz opasku da mu je najveća želja da isprovocira Srbiju da pošalje vojsku na Kosovo.
Montgomeri govori šta misli, Hil nema svoje mišljenje
Prema politikologu Aleksandru Paviću, najvažniji momenat zašto su Hil i Montgomeri dali dijametralno suprotne izjave je to što je jedan bivši a drugi je sadašnji ambasador. Bivši ambasador više nije obavezan da sprovodi ničiju politiku, on je praktično slobodan čovek i zato mnogi bivši kad izađu iz obaveza počinju da govore šta stvarno misle, kaže Pavić za Sputnjik.
S druge strane, Hil je sada potpuno čovek sistema i sprovodi jednu politiku i to što kaže nije njegovo lično mišljenje, dodaje Pavić. Osim toga, postoji razlika i u ličnostima između Hila i Montgomerija zato što ne može svako da sprovodi ovakvu „nakaradnu, ciničnu i zločinačku politiku kakvu Amerika sad sprovodi“.
Čovek od integriteta i ljudi bez obzira
Tako da, smatra Pavić, praktično više nije ostalo pristojnih ljudi u američkoj diplomatiji.
„Oni koji su tu ostali sprovode bukvalno hegemonističku, zločinačku politiku ne samo prema nama, nego i širom sveta. To je poseban soj ljudi i od njih ne možemo da očekujemo ništa dobro. A ima ljudi koji su jednostavno otišli u penziju i kojima ne bi palo na pamet da budu deo toga. Mislim da bi Montgomeri ili neko kao Montgomeri i danas mogao da profitira na druge načine, ne kao ambasador ali da ima neku svoju nevladinu organizaciju ili da pomogne sebi u nekom biznisu ali da nastavi da ponavlja tu partijsku liniju koja se sad sprovodi iz Bele kuće ili Stejt departmenta. Mogao bi, ali očigledno je da on ima bar minimum integriteta.“
A taj minimum integriteta, uveren je Pavić, nemaju Kristofer Hil, Viktorija Nuland, Gabrijel Eskobar, Džejms O'Brajan ili Džejms Rubin, bivši muže Kristijne Amanpur, jer to su ljudi bez ikakvog obzira, spremni da budu deo nečega što je potpuno nakaradno.
Pavić ističe da se Montgomeri i ranije od takvih izdvajao čak i kad je bio ambasador jer ipak je kod njega postojala neka doza ličnog integriteta koja je iščezla iz svakoga ko danas radi za Stejt Department.
Iako je Vilijam Montgomeri bio ambasador SAD u Srbiji za vreme predsedničkog mandata Buša Mlađeg, bio je i ranije angažovan kao diplomata na Balkanu još u vreme Klintonove administracije.
Pristojni Montgomeri naspram Holbruka
I tokom devedesetih godina, za vreme Klintonove administracije se izdvajao od ostalih američkih diplomata po tome što je ipak bio pristojan čovek u svom ophođenju, „mnogo pristojniji od Holbruka i pogotovo Holbrukovog naslednika Kornbluma“, ističe Pavić.
„Jednostavno, Montgomeri to nije bio. Lično sam imao priliku da budem nekoliko puta na sastancima s njim dok sam bio u Republici Srpskoj i niko od nas nije imao zamerke na njegovo ponašanje. I tad se videlo da on ima nekog ličnog integriteta. Naravno, kakvu je on politiku sprovodio dok je bio ambasador to je nešto drugo, to je druga administracija, ali opet, on više nije deo toga ali mogao bi da bude jer znamo mnoge penzionisane diplomate koji se i dalje ponašaju kao da nisu penzionisani, tako da i dalje služe interesima ove 'neokon' duboke države i profitiraju na razne druge načine.“
I Montgomeri je mogao profitirati kroz angažovanje u nekoj od kompanija vojno-industrijskog kompleksa ili tzv. američkih nevladinih organizacija, ali on to ne radi tako da je očigledno da ima više integriteta nego što ga ima Hil, naglašava Pavić.
Kad diplomata umiruje savest
Montgomeri nije prvi diplomata koji po silasku sa funkcije govori o stvarima kakve jesu a ne kakve bi trebalo da budu za onoga ko ih je postavio, u šta smo se uverili još devedesetih. Pavić podseća na memoare britanskog diplomate Dejvida Ovena, pa čak i „zaboravljenog asa“ Karla Bilta koji se po silasku sa funkcija povremeno javi ne bi li nas izveo na „pravi put“.
Međutim, Bilt je bio objektivniji u svojim memoarima u delu vezanom za BiH i naveo je da je oko Srebrenice oko 4.000 muslimana stradalo u borbama što pokazuje da se tamo nije desio nikakav genocid, dodaje Pavić. On je to izneo, a nije morao, dok su drugi jednostavno papagajski ponavljali zvaničnu hašku laž, ističe Pavić.
„Na kraju krajeva, postoji stara izreka: Diplomata je neko ko vešto laže za svoju zemlju. Jednostavno, većina njih tako shvata svoj posao, a oni koji imaju savest kad prestanu to da rade onda kažu kako stvarno jeste ili bar malo pokušavaju da poprave utisak ili umire svoju savest. E sad, da li Montgomeri umiruje svoju savest to ne mogu da kažem u ime njega, ali kažem, ne čudi me to od Montgomerija jer smatram da je on bio jedan od tih iz te starije američke garde koji su još imali neki lični integritet, za razliku od ovog novog talasa američkih diplomata za koje ne mogu da kažem apsolutno ništa dobro. Jer, opet ponavljam, moraš da budeš specifična ličnost da bi mogao da sprovodiš i zastupaš ovakvu zločinačku politiku koju Amerika sprovodi širom sveta“, zaključio je Pavić.