https://lat.sputnikportal.rs/20230815/zamenik-ministra-trgovine-rusije-za-sputnjik-osvajamo-nova-trzista--cilj-afrika-1159869667.html
Zamenik ministra trgovine Rusije za Sputnjik: Osvajamo nova tržišta – cilj Afrika
Zamenik ministra trgovine Rusije za Sputnjik: Osvajamo nova tržišta – cilj Afrika
Sputnik Srbija
Ruske kompanije su počele da osvajaju nova strana tržišta, sa posebnom pažnjom na Afriku. O najtraženijim proizvodima za izvoz, paralelnom uvozu i mogućem... 15.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-15T09:00+0200
2023-08-15T09:00+0200
2023-08-15T09:00+0200
rusija
rusija
rusija – ekonomija
ekonomija
saradnja
afrika
dron
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110900/57/1109005798_0:317:6017:3701_1920x0_80_0_0_88b51c4df7e0fd2f7c1363f5f2e4167a.jpg
Ovi teški trenuci su odskočna daska za razvoj dronova, uključujući i civilne bespilotne letelice. Kakva je njihova zavisnost od komponenti iz Kine u ovom trenutku?- U skladu sa tim što je bespilotna avijacija sistema (BAS) u Rusiji nova, naravno, da se na tržištu koriste i uvozne komponenete. Međutim, to ne govori o tome da nemamo dovoljno kompetencija i proizvvođača. Trenutno radimo na kompleksnom radu u smanjenju zavisnosti od uvoznika.Da li je Rusiji neophodna sto procentna tehnološka nezavisnost i kada se ona može postići?– Mislim da je potrebna. Uključujući investicije u kapacitetima za proizvodnju dronova i visok nivo konpetencija, zaista možemo da postanemo ozbiljan globalni igrač na tržištu civilnih dronova.Postoje bespilotne letelice (BPLA), a postoji i BAS – bespilotni aviacioni sistem, koji može da bude i niskoorbitalni satelit i dron.Trenutno je takva situacija da se poklapaju želje tržišta sa željama države. Zajedničkim radom možemo da formiramo visoko razvijenu industrijsku granu BAS. Rokovi za proizvodnju dronova će biti utvrđeni tek na jesen u skladu sa nacionalnim projektima.Nedavno je bilo reči o mogućem uključivanju popularnih kontaktnih sočiva „Akuvu“ na listu paralelnog uvoza, kompanija je izvršila isporuke. Rusi sumnjaju u valitet domaći sočiva, šta vi mislite o tome?- U Rusiji mamo devet proizvođača kontaktnih sočiva, uključujući one koji svoje proizvode isporučuju u okolne zemlje, kao što je na primer, firma „Konkor“. Neko pravi meka sočiva, neko tvrda, a neke kompanije obe vrste sočiva. Što se tiče njihovog kvaliteta, državni sistem ih klasifikuje na sledeći način: ako je proizvodnja dozvoljena ona je apriori kvalitetna. Kupci odlučju koji su proizvodi bolji ili gori, domaći ili strani.U prvom kvartalu 2023. godine je obim proizvodnje kontaktin sočiva porastao za 10,5 odsto. Što je više zahteva za tim proizvodima, to će više rasti i kvalitet.Važno je da u ruskim kompanijama postoje slobodni kapaciteti za proizvodnju intraokularnih sočiva koje većinom kupovati državne medicinske organizacije.Da li se sa afričkim zemljama razmatraju zajednički projekti i u kojim sferama?– Da, u širokom spektru. Na primer, kompanije „Rusal“, „AvtoVaz“, „Rosatom“ odavno sarađuju sa afričkim kolegama i trenutno rade na većem prisustvu na tom tržištu. Neke od naših metalurških kompanija rade na stvaranju transportne teretne kompanije u Zapadnoj Africi. Postoji i veliki projekat koji je povezan sa ruskom industrijskom zonom u Egiptu. Velika je lista potencijalnih učesnika, od prehrambenih kompanija do mašinskih preduzeća, pa do proizvođača opreme za klimu.U budućnosti se očekuje povećanje izvoznih mogućnosti naših kompanija u segmentu mineralnih đubriva, metalurgije, drvne industrije i niza drugih pravaca u industriji, uključujući automobilsku industriju, tehniku za poljoprivredu i puteve, kao i u naftno-gasnim mašinama i opremi za farme. Spektar saradnje je širok, ali obim projekata se prvenstveno oslanja na potražnju.Smatram da je neophodno formirati neku vrstu rusko-afričke trgovinske kompanije.Da li Ministarstvo trgovine Rusije razmatra formiranje takvih mehanizama?- Naravno. Potrebno je mnogo uraditi jer je to veliki izazov za nas. Mogu reći da je to za nas spoljnoekonomski „startap“. Planiramo da prilagodimo mere podrške međunarodnom transportnom koridoru „Sever-Jug“ i radimo na stvaranju logističkih čvorišta u Africi.Ranije ste govorili da je Afrika veliki rizik, ali je veliki novac u pitanju. Zašto tako mislite?- Mislio sam na procene međunarodnih rejtinga, koje nisu uvek visoke. Mislim da stvarni rizici nisu toliko veliki. Nama tržišta u Africi odgovaraju u smislu specifičnosti proizvoda koje izvozimo.Po Vašoj proceni, koliko je porastao izvoz ruskih proizvoda u Afriku?- Izvoz u Afriku je porastao za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.Kako se može rešiti problem disbalansa?- Potrebno je ili preći na juan, drahme i druge nezavisne valute, ili povećati uvoz nekih proizvoda u Rusiju. U Egiptu se razvija projekat Ruska industrijska zona. Prema aktuelnim podacima, koje kompanije bi htele tamo da promovišu svoje proizvode?- Glavna stvar je infrastruktura. Raspon kompanija koje bi želele da rade u industrijskoj zoni je velik. Modeli izgrađeni po principu javno-privatnog partnerstva ovde neće moći da funkcionišu, jer Egipat ima stroge regulatorne zahteve da to bude državni projekat.Kompanije dobijaju niz preferencija, lokalizujući svoju proizvodnju u Egiptu. Na primer, kada se ispune uslovi lokalizacije od 30 odsto, ono što je proizvedeno na teritoriji industrijske zone će dobiti status – napravljeno u Egiptu („Made in Egypt“), što oslobađa od plaćanja carina pri izvozu proizvoda u zemlje iz Afrike, Bliskog Istoka, Evrope, Latinske Amerike i drugih država koje su u trgovinskim sporazumima sa Egiptom, a kojih je ukupno više od 70.
https://lat.sputnikportal.rs/20230814/putin-na-otvaranju-foruma-armija-2023-nudimo-razvoj-vojno-tehnicke-saradnje-sirok-izbor-naoruzanja-1159848071.html
afrika
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, rusija – ekonomija, ekonomija, saradnja, afrika, dron
rusija, rusija – ekonomija, ekonomija, saradnja, afrika, dron
Zamenik ministra trgovine Rusije za Sputnjik: Osvajamo nova tržišta – cilj Afrika
Ruske kompanije su počele da osvajaju nova strana tržišta, sa posebnom pažnjom na Afriku. O najtraženijim proizvodima za izvoz, paralelnom uvozu i mogućem liderstvu Rusije na tržištu bespilotnih letelica, pričao je u intervjuu Sputnjiku zamenik ministra trgovine Rusije Vasilij Osmakov.
Ovi teški trenuci su odskočna daska za razvoj dronova, uključujući i civilne bespilotne letelice. Kakva je njihova zavisnost od komponenti iz Kine u ovom trenutku?
- U skladu sa tim što je bespilotna avijacija sistema (BAS) u Rusiji nova, naravno, da se na tržištu koriste i uvozne komponenete. Međutim, to ne govori o tome da nemamo dovoljno kompetencija i proizvvođača. Trenutno radimo na kompleksnom radu u smanjenju zavisnosti od uvoznika.
Da li je Rusiji neophodna sto procentna tehnološka nezavisnost i kada se ona može postići?
– Mislim da je potrebna. Uključujući investicije u kapacitetima za proizvodnju dronova i visok nivo konpetencija, zaista možemo da postanemo ozbiljan globalni igrač na tržištu civilnih dronova.
Postoje bespilotne letelice (BPLA), a postoji i BAS – bespilotni aviacioni sistem, koji može da bude i niskoorbitalni satelit i dron.
Trenutno je takva situacija da se poklapaju želje tržišta sa željama države. Zajedničkim radom možemo da formiramo visoko razvijenu industrijsku granu BAS. Rokovi za proizvodnju dronova će biti utvrđeni tek na jesen u skladu sa nacionalnim projektima.
Nedavno je bilo reči o mogućem uključivanju popularnih kontaktnih sočiva „Akuvu“ na listu paralelnog uvoza, kompanija je izvršila isporuke. Rusi sumnjaju u valitet domaći sočiva, šta vi mislite o tome?
- U Rusiji mamo devet proizvođača kontaktnih sočiva, uključujući one koji svoje proizvode isporučuju u okolne zemlje, kao što je na primer, firma „Konkor“. Neko pravi meka sočiva, neko tvrda, a neke kompanije obe vrste sočiva. Što se tiče njihovog kvaliteta, državni sistem ih klasifikuje na sledeći način: ako je proizvodnja dozvoljena ona je apriori kvalitetna. Kupci odlučju koji su proizvodi bolji ili gori, domaći ili strani.
U prvom kvartalu 2023. godine je obim proizvodnje kontaktin sočiva porastao za 10,5 odsto. Što je više zahteva za tim proizvodima, to će više rasti i kvalitet.
Važno je da u ruskim kompanijama postoje slobodni kapaciteti za proizvodnju intraokularnih sočiva koje većinom kupovati državne medicinske organizacije.
Da li se sa afričkim zemljama razmatraju zajednički projekti i u kojim sferama?
– Da, u širokom spektru. Na primer, kompanije „Rusal“, „AvtoVaz“, „Rosatom“ odavno sarađuju sa afričkim kolegama i trenutno rade na većem prisustvu na tom tržištu. Neke od naših metalurških kompanija rade na stvaranju transportne teretne kompanije u Zapadnoj Africi. Postoji i veliki projekat koji je povezan sa ruskom industrijskom zonom u Egiptu. Velika je lista potencijalnih učesnika, od prehrambenih kompanija do mašinskih preduzeća, pa do proizvođača opreme za klimu.
U budućnosti se očekuje povećanje izvoznih mogućnosti naših kompanija u segmentu mineralnih đubriva, metalurgije, drvne industrije i niza drugih pravaca u industriji, uključujući automobilsku industriju, tehniku za poljoprivredu i puteve, kao i u naftno-gasnim mašinama i opremi za farme. Spektar saradnje je širok, ali obim projekata se prvenstveno oslanja na potražnju.
Smatram da je neophodno formirati neku vrstu rusko-afričke trgovinske kompanije.
Da li Ministarstvo trgovine Rusije razmatra formiranje takvih mehanizama?
- Naravno. Potrebno je mnogo uraditi jer je to veliki izazov za nas. Mogu reći da je to za nas spoljnoekonomski „startap“. Planiramo da prilagodimo mere podrške međunarodnom transportnom koridoru „Sever-Jug“ i radimo na stvaranju logističkih čvorišta u Africi.
Ranije ste govorili da je Afrika veliki rizik, ali je veliki novac u pitanju. Zašto tako mislite?
- Mislio sam na procene međunarodnih rejtinga, koje nisu uvek visoke. Mislim da stvarni rizici nisu toliko veliki. Nama tržišta u Africi odgovaraju u smislu specifičnosti proizvoda koje izvozimo.
Po Vašoj proceni, koliko je porastao izvoz ruskih proizvoda u Afriku?
- Izvoz u Afriku je porastao za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Kako se može rešiti problem disbalansa?
- Potrebno je ili preći na juan, drahme i druge nezavisne valute, ili povećati uvoz nekih proizvoda u Rusiju.
U Egiptu se razvija projekat Ruska industrijska zona. Prema aktuelnim podacima, koje kompanije bi htele tamo da promovišu svoje proizvode?
- Glavna stvar je infrastruktura. Raspon kompanija koje bi želele da rade u industrijskoj zoni je velik. Modeli izgrađeni po principu javno-privatnog partnerstva ovde neće moći da funkcionišu, jer Egipat ima stroge regulatorne zahteve da to bude državni projekat.
Kompanije dobijaju niz preferencija, lokalizujući svoju proizvodnju u Egiptu. Na primer, kada se ispune uslovi lokalizacije od 30 odsto, ono što je proizvedeno na teritoriji industrijske zone će dobiti status – napravljeno u Egiptu („Made in Egypt“), što oslobađa od plaćanja carina pri izvozu proizvoda u zemlje iz Afrike, Bliskog Istoka, Evrope, Latinske Amerike i drugih država koje su u trgovinskim sporazumima sa Egiptom, a kojih je ukupno više od 70.
