https://lat.sputnikportal.rs/20230807/nemacki-aplauzi-za-ruske-velikane-srboljub-dinic-o-trijumfu-umetnosti-nad-politickom-histerijom-marija-jakovljevic-1159602132.html
Nemački aplauzi za ruske velikane: Srboljub Dinić o trijumfu umetnosti nad političkom histerijom
Nemački aplauzi za ruske velikane: Srboljub Dinić o trijumfu umetnosti nad političkom histerijom
Sputnik Srbija
Apsurdna je politička propaganda koja se vodi na zapadu protiv svega što je rusko. Ne moramo da se podsećamo šta je bilo četrdesetih godina u Nemačkoj kada su... 07.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-07T20:07+0200
2023-08-07T20:07+0200
2023-08-07T20:07+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
dirigent
koncert
muzika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112050/11/1120501168_0:0:3069:1726_1920x0_80_0_0_27d71fdd7281e9de34c241e15575ab04.jpg
Glavni muzički direktor Državnog orkestra i pozorišta iz Braunšvajga u Nemačkoj, prvi Srbin u istoriji koji ima tu najvišu i najkompleksniju funkciju koju jedan dirigent može da obavlja u Nemačkoj, za Sputnjik kaže da mu ne pada na pamet da otkaže bilo koji koncert ruske i slovenske muzike, kao i da su ljudi u toj zemlji svesni besmislenosti pokušaja da se obrišu vrednosti ruske umetnosti.Umetnost mora da nadjača politikuU muzici se, smatra, ogleda odnos velikih sila i on se nimalo nije promenio bar što se tiče snage ruske umetnosti:„Dela ruskih književnika i kompozitora ostavila su neizbrisiv trag u istoriji umetnosti. Svaki put se iznova oduševim kada radim operu 'Evgenije Onjegin' Čajkovskog i kada ponovo pročitam Puškinove stihove koji su prelepi i neverovatno duboki. Sa dvadeset godina sam pročitao skoro celog Dostojevskog. Morate da se bavite ruskom umetnošću da biste shvatili ruski i slovenski narod. Ne mogu da kažem da mi se ne sviđa američka umetnost. Oni su napravili ogroman napredak od zemlje koja nije imala nikakvu umetnost pre sto godina do zemlje koja je iznedrila izuzetne književnike, kompozitore, dirigente. Jedan od mojih idola je dirigent Leonard Bernštajn, ali mislim da Rusija još uvek ima mnogo više toga da pruži u oblasti umetnosti“.Umetnost, uveren je Dinić, može da nadjača politiku, ali primećuje i strašne pritiske pre svega putem medija:Dobri i loši ljudiRođen u Nišu, od 1995. godine živi van Srbije – bio je šef-dirigent opere u Bernu od 2001. do 2013. godine, šest godina je proveo u Meksiku kao šef-dirigent Teatra lepih umetnosti u Meksiko Sitiju.Proputovao je svet – od Evrope preko Azije do Srednje i Južne Amerike i na tom putu shvatio da se ljudi dele samo na dobre i loše.„Već 28 godina živim na relaciji Švajcarska-Nemačka-Meksiko- Srbija i jako mi je drago što preko svog posla mogu da upoznam ceo svet. Ja ljude delim samo na dobre i loše i takvih svuda ima nezavisno od boje kože, porekla, vere. Veoma mi je važno što sam sebe ubedio u to i što sam uspeo i druge da uverim da se ljudi dele samo na dobre i loše“.Publika svuda u svetu, ističe Dinić, na isti način reaguje na klasičnu muziku:„Skoro sam bio u Kini sa produkcijom 'Toske'. Kinezi su napravili ogroman napredak u svom razvoju i slušanju klasične muzike. Meksiko ima potpuno fanatičnu publiku kada je u pitanju simfonijska muzika i opera. Meni je veliko zadovoljstvo da putujem po svetu, ali uvek se rado vraćam svojim korenima, Srbiji, u zemlju iz koje sam ponikao. Svuda piše da sam srpski dirigent, što mi je veoma važno“.Ponosan sam na srpsku tradicijuTrudi se, kaže, da svetu pokaže da je Srbija predivna zemlja.„Odrastao sam u porodici gde se strašno vodilo računa o vaspitanju i obrazovanju. I ja imam decu i odgovorno tvrdim da jedino što deci morate da date jeste dobro vaspitanje i obrazovanje. Sve ostalo će sami i naći će svoj put bio on Švajcarska, Srbija ili ceo svet. Ponosan sam na našu tradiciju i posle imidža koji nam je godinama štetio i koji nam je nametnut, trudim se da ubedim ljude da dođu u Srbiju i da se uvere u naše gostoprimstvo, kulturu i tradiciju“.U okviru petog izdanja manifestacije „Opera na vodi“, na platou ispred Geozavoda 9. septembra će dirigovati Simfonijskim orkestrom i Horom RTS-a, a na programu će biti filmska muzika.„Na Kolarcu smo 8. marta ove godine imali sličan program i publika je bila oduševljena temama iz 'Džejmsa Bonda', 'Indijane Džouns', 'Igre prestola'. Svi vole ’Star wars’ i ’E.T’. Filmska muzika je najčešće pisana za velike simfonijske orkestre. Najpoznatiji svetski kompozitori u tom žanru Džon Vilijams i Hans Cimer pisali su izvanrednu muziku i dobijali Oskare“, kaže Srboljub Dinić.Filmska muzika, smatra, može publici da približi klasični repertoar:„U Braunšvajgu imamo program 'Pop meets classic’, u okviru koga pokušavamo da spojimo klasičnu sa pop i rok muzikom i mislim da puno ljudi dođe, čak i oni koji nemaju nikakvih dodira sa klasičnom muzikom. Za mene je vrlo važno da se klasična muzika približi đacima u školi, gimnazijalcima, da nemaju strah od te muzike“.
https://lat.sputnikportal.rs/20170715/putin-rusija-dirigent-dinic-1111932314.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, dirigent, koncert, muzika
kultura, kultura – intervjui i analitika, dirigent, koncert, muzika
Nemački aplauzi za ruske velikane: Srboljub Dinić o trijumfu umetnosti nad političkom histerijom
Apsurdna je politička propaganda koja se vodi na zapadu protiv svega što je rusko. Ne moramo da se podsećamo šta je bilo četrdesetih godina u Nemačkoj kada su spaljivane knjige, proganjani Jevreji i svi oni koji nisu mislili kao nacisti. Mi nismo otkazali u Braunšvajgu nijedan koncert slovenske ili ruske muzike, kaže dirigent Srboljub Dinić.
Glavni muzički direktor Državnog orkestra i pozorišta iz Braunšvajga u Nemačkoj, prvi Srbin u istoriji koji ima tu najvišu i najkompleksniju funkciju koju jedan dirigent može da obavlja u Nemačkoj, za Sputnjik kaže da mu ne pada na pamet da otkaže bilo koji koncert ruske i slovenske muzike, kao i da su ljudi u toj zemlji svesni besmislenosti pokušaja da se obrišu vrednosti ruske umetnosti.
„U maju u Braunšvajgu smo izveli Treći koncert za klavir Sergeja Rahmanjinova i Četvrtu simfoniju Čajkovskog. Sala je bila rasprodata do poslednjeg mesta. Mislim da normalni ljudi shvataju da to nema nikakve veze sa normalnim životom i da treba prekinuti sa potpuno idiotskom propagandom ukidanja ruskih pisaca, kompozitora i umetnika. To ne donosi ništa dobro“.
Umetnost mora da nadjača politiku
U muzici se, smatra, ogleda odnos velikih sila i on se nimalo nije promenio bar što se tiče snage ruske umetnosti:
„Dela ruskih književnika i kompozitora ostavila su neizbrisiv trag u istoriji umetnosti. Svaki put se iznova oduševim kada radim operu 'Evgenije Onjegin' Čajkovskog i kada ponovo pročitam Puškinove stihove koji su prelepi i neverovatno duboki. Sa dvadeset godina sam pročitao skoro celog Dostojevskog. Morate da se bavite ruskom umetnošću da biste shvatili ruski i slovenski narod. Ne mogu da kažem da mi se ne sviđa američka umetnost. Oni su napravili ogroman napredak od zemlje koja nije imala nikakvu umetnost pre sto godina do zemlje koja je iznedrila izuzetne književnike, kompozitore, dirigente. Jedan od mojih idola je dirigent Leonard Bernštajn, ali mislim da Rusija još uvek ima mnogo više toga da pruži u oblasti umetnosti“.
Umetnost, uveren je Dinić, može da nadjača politiku, ali primećuje i strašne pritiske pre svega putem medija:
„Ne treba nikada potcenjivati rečenicu da jedna laž, izgovorena hiljadu puta, postaje istina. Umetnost mora biti dopuštena svima. To nema nikakve veze sa politikom, verskom mržnjom, sa tamnim silama na ovom svetu. Umetnost mora biti uvek iznad toga. Postoje svetli primeripoput Rikarda Mutija. On je izvanredan dirigent i umetnik koji se strašno bori da umetnost nadjača politiku i da joj se dodeli važnije mesto, kakvo zaslužuje. Kada je tokom epidemije korone sve stalo i kada nismo ništa mogli da radimo, čitali smo knjige, slušali muziku i gledali filmove. Onda čovek shvati da bez nekih materijalnih stvari bi i mogao ali ako nemate ispunjen dan umetnošću, književnošću, muzikom, taj život je besmislen i prazan“.
Rođen u Nišu, od 1995. godine živi van Srbije – bio je šef-dirigent opere u Bernu od 2001. do 2013. godine, šest godina je proveo u Meksiku kao šef-dirigent Teatra lepih umetnosti u Meksiko Sitiju.
Proputovao je svet – od Evrope preko Azije do Srednje i Južne Amerike i na tom putu shvatio da se ljudi dele samo na dobre i loše.
„Već 28 godina živim na relaciji Švajcarska-Nemačka-Meksiko- Srbija i jako mi je drago što preko svog posla mogu da upoznam ceo svet. Ja ljude delim samo na dobre i loše i takvih svuda ima nezavisno od boje kože, porekla, vere. Veoma mi je važno što sam sebe ubedio u to i što sam uspeo i druge da uverim da se ljudi dele samo na dobre i loše“.
Publika svuda u svetu, ističe Dinić, na isti način reaguje na klasičnu muziku:
„Skoro sam bio u Kini sa produkcijom 'Toske'. Kinezi su napravili ogroman napredak u svom razvoju i slušanju klasične muzike. Meksiko ima potpuno fanatičnu publiku kada je u pitanju simfonijska muzika i opera. Meni je veliko zadovoljstvo da putujem po svetu, ali uvek se rado vraćam svojim korenima, Srbiji, u zemlju iz koje sam ponikao. Svuda piše da sam srpski dirigent, što mi je veoma važno“.
Ponosan sam na srpsku tradiciju
Trudi se, kaže, da svetu pokaže da je Srbija predivna zemlja.
„Odrastao sam u porodici gde se strašno vodilo računa o vaspitanju i obrazovanju. I ja imam decu i odgovorno tvrdim da jedino što deci morate da date jeste dobro vaspitanje i obrazovanje. Sve ostalo će sami i naći će svoj put bio on Švajcarska, Srbija ili ceo svet. Ponosan sam na našu tradiciju i posle imidža koji nam je godinama štetio i koji nam je nametnut, trudim se da ubedim ljude da dođu u Srbiju i da se uvere u naše gostoprimstvo, kulturu i tradiciju“.
U okviru petog izdanja manifestacije „Opera na vodi“, na platou ispred Geozavoda 9. septembra će dirigovati Simfonijskim orkestrom i Horom RTS-a, a na programu će biti filmska muzika.
„Na Kolarcu smo 8. marta ove godine imali sličan program i publika je bila oduševljena temama iz 'Džejmsa Bonda', 'Indijane Džouns', 'Igre prestola'. Svi vole ’Star wars’ i ’E.T’. Filmska muzika je najčešće pisana za velike simfonijske orkestre. Najpoznatiji svetski kompozitori u tom žanru Džon Vilijams i Hans Cimer pisali su izvanrednu muziku i dobijali Oskare“, kaže Srboljub Dinić.
Filmska muzika, smatra, može publici da približi klasični repertoar:
„U Braunšvajgu imamo program 'Pop meets classic’, u okviru koga pokušavamo da spojimo klasičnu sa pop i rok muzikom i mislim da puno ljudi dođe, čak i oni koji nemaju nikakvih dodira sa klasičnom muzikom. Za mene je vrlo važno da se klasična muzika približi đacima u školi, gimnazijalcima, da nemaju strah od te muzike“.
