https://lat.sputnikportal.rs/20230806/macka-u-dzaku-sa-pijacne-tezge---kad-ispravnost-niko-ne-kontrolise-1159563979.html
Mačka u džaku sa pijačne tezge - kad ispravnost niko ne kontroliše
Mačka u džaku sa pijačne tezge - kad ispravnost niko ne kontroliše
Sputnik Srbija
Kada kući sa pijace ili iz piljare donesete paradajz koji ne samo da nema ukusa i mirisa, nego presečen izgleda potpuno bolesno, gotovo bez crvene pulpe... 06.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-06T18:13+0200
2023-08-06T18:13+0200
2023-08-06T19:40+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
poljoprivreda
voće i povrće
pijaca
kontrola kvaliteta
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/06/1159562348_0:126:3193:1922_1920x0_80_0_0_890da31e3c290d35797a4f27f667fe79.jpg
To za Sputnjik ističe predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) , Goran Papović.U takvoj situaciji kupac jedino može da se osloni na dugogodišnju kupovinu i poznanstvo sa onim od koga kupuje.Papović posebno ukazuje na to što nema kontrole prskanja proizvoda pesticidima, odnosno karence. Ona podrazumeva vreme koje mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe u kome se primenjeni pesticidi potpuno razgrade ili makar ostanu ispod nivoa maksimalne dozvoljene količine.A tu ne pomažu ni presečeni paradajz, lubenica, istaknuti na tezgi kao krunski dokaz dobre robe.Za razliku od njih trgovinski lanci, kako napominje čelnik NOPS-a, redovno kontrolišu robu.Svakako da bi ih negativna reklama o neispravnim proizvodima na rafovima mnogo koštala, jer profit je u pitanju.Taj profit velikih trgovinskih lanaca je, međutim, presudio onom čime smo se hvalili i nadali se da nam se nikada neće desiti – da naše povrće i voće izgubi i ukus i miris.Na to za Sputnjik ukazuje profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Miladin Ševarlić, objašnjavajući zašto nam se sve češće čini da šta god kupimo od povrća ima jedan isti „plastični“ ukus. Upravo to je bio najjači utisak naših ljudi koji su pre više decenija imali priliku da borave na zapadu - hrana koja nema ukusa. Kao i sve drugo što nam je odatle stizalo sa zakašnjenjem, dočekali smo i to.Autohtone sorte ne donose zaraduZašto u avgustu, usred sezone, ne možete da kupite paradajz koji makar liči na onaj koji smo nekada jeli. Nema tu tajne, kaže Ševarlić, ističući da je globalni pristup postao i naš nacionalni.Slabo su, kako kaže, transportabilni, to su sorte koje su namenjene za potrošnju na lokalnom tržištu i veliki trgovački lanci nisu zainteresovani za njih jer bi imali velike gubitke na njima u tim dugim lancima snabdevanja.Ništa bez subvencija„Nemamo kulturu očuvanja autohtonih semena sadnog materijala i rasa stoke zbog toga što je to neekonomična proizvodnja bez odgovarajućih podsticaja. Imamo registrovana poljoprivredna gazdinstva sa autohtonim rasama stoke, u pretprošloj godini nije uopšte raspisan konkurs za podsticaje za autohtone rase“, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta.Šta vredi, kaže on, što su podsticaji povećani po hektaru i što je Srbija potpisnik međunarodne konvencije o očuvanju biodiverziteta, kada je ljudima koji gaje autohtone rase, koji su godinu dana ulagali u tu proizvodnju, kada je došao rok za isplatu subvencija saopšteno da za to nema sredstava u budžetu.Kada je u pitanju seme, na sceni je, kaže on, nešto drugo.„Globalno se uništavaju sva autohtona semena. Imate i nedavnu diskusiju hrvatskog poslanika u Evropskom parlamentu, gospodina Mislava Kolakušića, koji je zakon o očuvanju prirode ocenio kao zakon o eksproprijaciji zemljišta i uništavanju porodičnih poljoprivrednih gazdinstava“, kaže Ševarlić.Nova GMO generacijaKolakušić je ocenio da je jedini cilj tog zakona oduzimanje poljoprivrednog zemljišta poljoprivrednicima, odnosno onemogućavanje građana da jedu normalnu hranu.To, po mišljenju Ševarlića, govori šta nam se sprema. Uvodi se, kaže on, nova generacija GMO proizvoda koji neće biti označavani kao GMO iako defakto jesu.Svedoci smo da poljoprivrednici u većini slučajeva ne mogu sami da sačuvaju seme i koriste za narednu setvu, nego iz godine u godinu moraju da kupuju novo.„To vam je uvek tako sa hibridnim semenima, gubi se potencijal rodnosti sa svakom novom generacijom, od elite pa nadalje. Uvek je najbolje sejati elitu, recimo kod krompira, ili bilo koje druge biljne vrste. Jedino je dobro očuvanje biodiverziteta kod mahunarki“, kaže ovaj stručnjak.To, međutim, kako navodi, nije slučaj sa semenom paradajza, paprike, kupusa...Zarada proizvođača semena, ali i trgovinskih lanaca je bila odlučujuća da se i naši proizvođači voća i povrća opredele za seme koje će dati proizvod koji je prošao fitosanitarnu kontrolu, ali nam je neprepoznatljiv sa stanovišta ukusa, mirisa, u odnosu na ono što smo nekada jeli.Slediti mlekadžijeDobro je poznato da veliki broj poljoprivrednih proizvođača koji žive od prodaje jedno iznose na pijacu, a drugo seju i sade za sopstvenu potrošnju.Na pitanje da li je moguće da se po nekoj višoj ceni gaje ti proizvodi od autohtonih sorti za one koji mogu da plate i miris i ukus i kvalitet, naš sagovornik smatra da bi to bilo moguće u slučaju snabdevanja direktno od proizvođača, ili preko specijalizovanih prodavnica.On podseća da su to nedavno uspeli pojedini proizvođači mleka zahvaljujući grupi mladih informatičara koja je za njih kreirala posebnu aplikaciju. Njihovi kupci zahvaljujući tome znaju šta je pravo mleko, za razliku od onog potpuno osiromašenog koje stiže iz mlekara, kome je, kako kaže, isceđena duša.Najbitnije za proizvođača koji se bavi takvom proizvodnjom je da se pridržava načela da nikada neće prodati drugome ništa od onoga što članovi njegovog domaćinstva ne koriste u ishrani, ističe Ševarlić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, poljoprivreda, voće i povrće, pijaca, kontrola kvaliteta
ekonomija, srbija – ekonomija, poljoprivreda, voće i povrće, pijaca, kontrola kvaliteta
Mačka u džaku sa pijačne tezge - kad ispravnost niko ne kontroliše
18:13 06.08.2023 (Osveženo: 19:40 06.08.2023) Kada kući sa pijace ili iz piljare donesete paradajz koji ne samo da nema ukusa i mirisa, nego presečen izgleda potpuno bolesno, gotovo bez crvene pulpe, posledica je toga što ne postoji nikakva obaveza kontrole ispravnosti proizvoda koji se iznosi na pijačnu tezgu. Praktično, ne znate šta kupujete.
To za Sputnjik ističe predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) , Goran Papović.
„To je mačka u džaku. Imate neke kvalitetne piljarnice gde i sam vlasnik traži sve sertifikate, traži proveru. Ali nije obavezno. Neki koji su odavno na tržištu oni to rade. Tek na pijaci, kada je u pitanju karenca, kada se prska roba, postavlja se to pitanje“, kaže naš sagovornik.
U takvoj situaciji kupac jedino može da se osloni na dugogodišnju kupovinu i poznanstvo sa onim od koga kupuje.
Papović posebno ukazuje na to što nema kontrole prskanja proizvoda pesticidima, odnosno karence. Ona podrazumeva vreme koje mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe u kome se primenjeni pesticidi potpuno razgrade ili makar ostanu ispod nivoa maksimalne dozvoljene količine.
A tu ne pomažu ni presečeni paradajz, lubenica, istaknuti na tezgi kao krunski dokaz dobre robe.
Za razliku od njih trgovinski lanci, kako napominje čelnik NOPS-a, redovno kontrolišu robu.
Svakako da bi ih negativna reklama o neispravnim proizvodima na rafovima mnogo koštala, jer profit je u pitanju.
Taj profit velikih trgovinskih lanaca je, međutim, presudio onom čime smo se hvalili i nadali se da nam se nikada neće desiti – da naše povrće i voće izgubi i ukus i miris.
Na to za Sputnjik ukazuje profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Miladin Ševarlić, objašnjavajući zašto nam se sve češće čini da šta god kupimo od povrća ima jedan isti „plastični“ ukus. Upravo to je bio najjači utisak naših ljudi koji su pre više decenija imali priliku da borave na zapadu - hrana koja nema ukusa. Kao i sve drugo što nam je odatle stizalo sa zakašnjenjem, dočekali smo i to.
Autohtone sorte ne donose zaradu
Zašto u avgustu, usred sezone, ne možete da kupite paradajz koji makar liči na onaj koji smo nekada jeli. Nema tu tajne, kaže Ševarlić, ističući da je globalni pristup postao i naš nacionalni.
„Autohtone sorte povrća nisu interesantne za velike trgovačke lance jer lanci imaju dug proces snabdevanja, za razliku od prodavnica, minimarketa, ili kupovine na zelenim pijacama. Recimo, domaći paradajz jabučar, ili volujsko srce, imaju vrlo kratak rok upotrebe u svežem stanju da bi se očuvale sve njihove karakteristike“, ističe naš sagovornik.
Slabo su, kako kaže, transportabilni, to su sorte koje su namenjene za potrošnju na lokalnom tržištu i veliki trgovački lanci nisu zainteresovani za njih jer bi imali velike gubitke na njima u tim dugim lancima snabdevanja.
„Nemamo kulturu očuvanja autohtonih semena sadnog materijala i rasa stoke zbog toga što je to neekonomična proizvodnja bez odgovarajućih podsticaja. Imamo registrovana poljoprivredna gazdinstva sa autohtonim rasama stoke, u pretprošloj godini nije uopšte raspisan konkurs za podsticaje za autohtone rase“, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta.
Šta vredi, kaže on, što su podsticaji povećani po hektaru i što je Srbija potpisnik međunarodne konvencije o očuvanju biodiverziteta, kada je ljudima koji gaje autohtone rase, koji su godinu dana ulagali u tu proizvodnju, kada je došao rok za isplatu subvencija saopšteno da za to nema sredstava u budžetu.
Kada je u pitanju seme, na sceni je, kaže on, nešto drugo.
„Globalno se uništavaju sva autohtona semena. Imate i nedavnu diskusiju hrvatskog poslanika u Evropskom parlamentu, gospodina Mislava Kolakušića, koji je zakon o očuvanju prirode ocenio kao zakon o eksproprijaciji zemljišta i uništavanju porodičnih poljoprivrednih gazdinstava“, kaže Ševarlić.
Kolakušić je ocenio da je jedini cilj tog zakona oduzimanje poljoprivrednog zemljišta poljoprivrednicima, odnosno onemogućavanje građana da jedu normalnu hranu.
To, po mišljenju Ševarlića, govori šta nam se sprema. Uvodi se, kaže on, nova generacija GMO proizvoda koji neće biti označavani kao GMO iako defakto jesu.
Svedoci smo da poljoprivrednici u većini slučajeva ne mogu sami da sačuvaju seme i koriste za narednu setvu, nego iz godine u godinu moraju da kupuju novo.
„To vam je uvek tako sa hibridnim semenima, gubi se potencijal rodnosti sa svakom novom generacijom, od elite pa nadalje. Uvek je najbolje sejati elitu, recimo kod krompira, ili bilo koje druge biljne vrste. Jedino je dobro očuvanje biodiverziteta kod mahunarki“, kaže ovaj stručnjak.
To, međutim, kako navodi, nije slučaj sa semenom paradajza, paprike, kupusa...
Zarada proizvođača semena, ali i trgovinskih lanaca je bila odlučujuća da se i naši proizvođači voća i povrća opredele za seme koje će dati proizvod koji je prošao fitosanitarnu kontrolu, ali nam je neprepoznatljiv sa stanovišta ukusa, mirisa, u odnosu na ono što smo nekada jeli.
Dobro je poznato da veliki broj poljoprivrednih proizvođača koji žive od prodaje jedno iznose na pijacu, a drugo seju i sade za sopstvenu potrošnju.
Na pitanje da li je moguće da se po nekoj višoj ceni gaje ti proizvodi od autohtonih sorti za one koji mogu da plate i miris i ukus i kvalitet, naš sagovornik smatra da bi to bilo moguće u slučaju snabdevanja direktno od proizvođača, ili preko specijalizovanih prodavnica.
On podseća da su to nedavno uspeli pojedini proizvođači mleka zahvaljujući grupi mladih informatičara koja je za njih kreirala posebnu aplikaciju. Njihovi kupci zahvaljujući tome znaju šta je pravo mleko, za razliku od onog potpuno osiromašenog koje stiže iz mlekara, kome je, kako kaže, isceđena duša.
Najbitnije za proizvođača koji se bavi takvom proizvodnjom je da se pridržava načela da nikada neće prodati drugome ništa od onoga što članovi njegovog domaćinstva ne koriste u ishrani, ističe Ševarlić.
