Ogromna crna ptica pojavila se iznad Srbije - posle pola veka
© Foto : Sputnjiku ustupio Slobodan MarkovićCrni strvinar koga je iznad Pirota fotografisao Danilo Penić 2021. godine
© Foto : Sputnjiku ustupio Slobodan Marković
Pratite nas
Na nebu iznad Srbije, iznad Stare planine, posle pola veka pojavio se crni strvinar, ogromna ptica koja je nekada u našoj zemlji bila simbol savršenog eko sistema. Impozantna ptica, kao i beloglavi sup, sve češći gost ove planine, doletela je iz Bugarske. Srpski ornitolozi apeluju na nadležne u državi da im se omogući da se gnezde, vrate u Srbiju.
„To je bilo nešto neverovatno, ta ptica je stvarno ogromna, raspon krila joj je skoro tri metra. Bila je na velikoj visini, da je bilo koja druga ptica bila na toj visini, sigurno je ne bih video.“, priča za Sputnjik Slobodan Marković.
Ovaj biolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije imao je ekskluzivnu priliku da vidi crnog strvinara, vrstu koja je u Srbiji iščezla pre više od pola veka.
„Nešto ih je privuklo na Staroj planini, sutradan smo saznali od kolega iz Bugarske da je tog dana bilo čak pet crnih strvinara na našoj strani. Oni su to saznali na osnovu telemetrije, svi crni strvinari se prate u Bugarskoj“.
Crni strvinar - gost iz Bugarske
Marković dodaje da zbog zalaganja bugarskih ornitologa, udruženja iz te zemlje su jako aktivna na reintrodukciji ove vrste, crni strvinar već ima 15 gnezda u Bugarskoj, a pre osam godina nije ga uopšte bilo.
„Kod njih raste populacija, a sva ta gnezda su na balkanskim planinama, pa i na Staroj, sa bugarske strane. Svake godine, svakog proleća očekujemo da se neki par crnog strvinara naseli i naš deo Stare planine. Videli smo ga na istočnom delu, bila je to neverovatna stvar, ja sam ih prvi put video u prirodi“.
© Foto : Sputnjiku ustupio Slobodan MarkovićDruštvo za zaštitu i proučavanje ptica obeležilo je DžiPiEs transmiterima dva beloglava supa u Bugarskoj, posle dva dana doleteli su u Srbiju, čak do Niša
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica obeležilo je DžiPiEs transmiterima dva beloglava supa u Bugarskoj, posle dva dana doleteli su u Srbiju, čak do Niša
© Foto : Sputnjiku ustupio Slobodan Marković
Marković je i ekolog, magistrirao je izučavajući bogatstvo ptica ne području Niša, a poslednjih pet godina u Društvu radi kao koordinator projekta „Balkan detoks lajf“, koji se bavi sprečavanjem trovanja divljih životinja na teritoriji Srbije.
Kaže da su kanjoni, visoki planinski proplanci i reke Stare planine netaknuti deo prirode u kome grabljivice, suri, patuljasti, orlovi zmijari, mišari i sivi soko, još uvek imaju dom, ima ih više nego u drugim krajevima Srbije, ali sa Stare planine lešinari su nestali. To nije dobro, oni su jedan od najbitnijih delova eko sistema, jer su čistači prirode, hrane se leševima koju su izvor zaraze.
I beloglavi sup želi da se vrati
Nedavno je zabeleženo i 11 jedinki beloglavog supa na području Stare planine. Priroda se uništava zbog prisustva čoveka, na Staroj planini je suprotno, staništa su devastirana zbog nedostatka ljudi. Bio je to stočarski kraj, ljudi su otišli, stoka nestala, livade zarasle, lešinari su ostali bez hrane, a ogromne populacije beloglavog supa i crnog strvinara nestale su sedamdesetih godina prošlog veka.
„Nakon ekspanzije stočarstva u Jugoslaviji nekome je palo na pamet da su grabljivice, vukovi i medvedi veliki problem. Došlo je do organizovanog trovanja širom zemlje. Trajalo je nekoliko godina, za to vreme lešinari su apsolutno uništeni, iako nisu bili meta, ostali su bez glavnog izvora hrane, lešina. Za deset godina istrebljenja uništene su sve populacije širom Balkana, tada su se ove ptice poslednji put i gnezdile na Staroj planini“.
© Sputnik / Lola ĐorđevićBeloglavi sup
Beloglavi sup
© Sputnik / Lola Đorđević
Beloglavi sup trenutno se gnezdi samo u jugozapadnoj i Zapadnoj Srbiji, oko Uvca i još nekoliko kanjona u koje se polako vraćaju i svijaju gnezda. Marković objašnjava da su verovatno jedini razlog zašto su preživeli veštačka hranilišta, ali jako je važno da ove ptice nasele i druge delove zemlje.
„Kada imamo 500, 600 ptica koje su blizu jedne drugima, ako se samo jedna životinja otruje u tom kraju, za dva dana možemo da imamo katastrofu, da ogroman broj belih supova nastrada“, upozorava ovaj stručnjak.
Dodaje da sada na Staroj planini redovno viđa beloglavog supa, pogotovo u ovom periodu godine, dva koje su naši ornitolozi obeležili u Bugarskoj su posle dva dana doletela u Srbiju, doleteli su čak do Niša.
„Oni i dalje prate svoje instinkte koji ih vode na poznata staništa, kao što je Stara planina, Sićevačka klisura i Suva planina. Tokom dva dana obišli su sve te lokalitete i vratili se u Bugarsku. Možda se neće gnezditi sledeće godine, ali što više ispituju situaciju, staništa, postoji realna mogućnost da se kod nas nagnezde u nekom budućem periodu“.
Šta da uradimo da ptice ostanu
Da bi se to i desilo, glavna stvar je hrana, čim se obezbedi, ove velike prelepe ptice će ostati u Srbiji. Povoljnih staništa ima, čak petnaest lokaliteta u jugoistočnom delu zemlje. Beloglavom supu i crnom lešinaru trebalo bi organizovati hranilišta, ali taj posao nije na ornitolozima.
© Foto : Sputnjiku ustupio Slobodan MarkovićSlobodan Marković na Staroj planini, zabranu u kome su opstale grabljivice, suri, patuljasti, orlovi zmijari, mišari i sivi soko, a sada i lešinari žele da se vrate
Slobodan Marković na Staroj planini, zabranu u kome su opstale grabljivice, suri, patuljasti, orlovi zmijari, mišari i sivi soko, a sada i lešinari žele da se vrate
© Foto : Sputnjiku ustupio Slobodan Marković
„Takva ideja bi trebalo da dođe iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, od njihovih inspektora koji su glavni za donošenje takvih odluka. Znam da postoji parcela na kojoj to treba da se odradi, znam da je u planu, ali sigurno već 20 godina. Zašto do sada do toga nije došlo, videćemo. Nama je kao Društvu jedan od prioriteta da se ta priča ostvari."“, kaže Marković.
Dodaje da bi bilo sjajno kada bi država imala dobru volju, kada bi bila raspoložena da pomogne, kao što su to ljudi koji žive na Staroj planini.
„Tamo smo već desetak godina, znamo dosta ljudi i znamo da oni žele takve stvari, jer, ako imate lešinare, to znači da imate čistu prirodu, ali i turistički momenat koji možete da pokažete gostima“.
Potrebno je uraditi još samo malo, dodaje naš sagovornik, organizovati mikrohranilišta, koja moraju da budu potpomognuta državnim novcem, da se jednom mesečno na njih iznese meso, kao što je slučaj na Uvcu.
„Ako želimo da vratimo i crne strvinare, moramo da postavimo i veštačke platforme, jer u šumama više nema ogromnih starih stabala čija krošnja može da nosi njihovo gnezdo. Možda odbiju platformu i ugnezde sa na drvo pored, ali te inteligentne ptice moraju da primete da imaju mogućnost gnežđenja“.
Pre svega, zaključuje ovaj stručnjak, treba da sprečimo trovanje divljih životinja u Srbiji, jer nam je i dalje, kad nam nešto smeta, najlakše da ga eliminišemo.
© Foto : Sputnjiku ustupio Slobodan MarkovićCrni strvinar ima raspon krila i do tri metra
Crni strvinar ima raspon krila i do tri metra
© Foto : Sputnjiku ustupio Slobodan Marković