Hoće li Amerika slomiti i Italiju: Ugrožen posao sa Kinom vredan 2,5 milijarde - šta će učiniti Rim
© AP Photo / Evan VucciPredsednik SAD Džozef Bajden i italijanski premijer Đorđa Meloni
© AP Photo / Evan Vucci
Pratite nas
To što Italija u inicijativi „Pojas i put“ i dalje beleži trgovinski deficit sa Kinom samo je izgovor za njen mogući izlazak iz nje. Do konačne odluke o tome ima ipak još dosta vremena i veliko je pitanje da li će u borbi za globalnu poziciju uroditi plodom taj pritisak SAD da Rim odvoji od Pekinga.
Tako stvari vidi konsultant za strana ulaganja, dobar poznavalac italijanske privredne i političke scene, Mahmud Bušatlija. Vrlo lako se može desiti da italijanska vlada do kraja godine prosto „zaboravi" da ovo pitanje stavi u svoju agendu, kaže on za Sputnjik.
Kako napustiti Kinu
Ono što je premijerka Italije Đorđa Meloni proletos pomenula kao mogućnost ovih dana je ponovio ministar odbrane Gvido Krozeto.
„Izbor da se pridružimo novom Putu svile bio je improvizovan i loš čin, koji je napravila vlada Đuzepea Kontea, što je dovelo do dvostrukog negativnog rezultata. Izvezli smo tovar narandži u Kinu, a oni su utrostručili izvoz u Italiju za tri godine", istakao je Krozeto u intervjuu za list "Korijere dela sera", ukazujući na nameru da napuste kinesku inicijativu.
Pitanje je, međutim, kako odustati od 'Pojasa i puta', a ne narušiti odnose s Pekingom, jer Kina jeste konkurent, ali i partner, priznao je ministar odbrane.
Bušatlija objašnjava da je ugovor u okviru „Pojasa i Puta“ između Kine i Italije vredan 2,5 milijardi dolara podrazumevao kineske investicije i to, pre svega, u dve italijanske luke, Trst i Ravenu. On podseća da je Trst od nekada važne luke za središte Evrope vremenom izgubila na značaju i postao slepo crevo Italije. Ulaskom novih investicija u tršćansku luku otvorile bi se mogućnosti za njeno proširenje, jer ima dobre i drumske i železničke veze sa centralnom Evropom.
Napustili bi dobar projekat
Što se tiče Ravene, Italija će tu izgubiti jer će keramika koja se za njih radi na Dalekom istoku, kao i mnogo robe koja se pod italijanskim brendovima radi u Kini dolaziti u Italiju na skuplji i komplikovaniji način, ističe naš sagovornik.
Učešće Italije u kineskoj inicijativi Pojasa i Putra bi joj donelo 2,5 milijardi dolara investicija, pre svega u luke Trst i Ravenu
Učešće Italije u kineskoj inicijativi Pojasa i Putra bi joj donelo 2,5 milijardi dolara investicija, pre svega u luke Trst i Ravenu
On uz to napominje da se mora uzeti u obzir i to što nije deo sporazuma, da su u gotovo svim ostalim italijanskim lukama Kinezi partneri, negde i većinski i da u većini luka oni njima i upravljaju.
U njih se dosta investiralo od ulaska Kineza i niko neće insistirati na odustajanju od tog posla, uveren je Bušatlija.
Zato on smatra da je za Italiju pristupanje kineskoj inicijativi bio dobar projekat koji je mogao da donese velike investicije, koje su verovatno već i isplanirane.
Daleko je to od narandži
Uz to, trgovinski deficit o kome italijanski zvaničnici pričaju nije posledica ugovora, već preseljavanja evropske industrije koja je počela pre 30 godina prema Dalekom istoku, a najviše je otišlo u Kinu.
Prema podacima Trgovinske agencije Italije, od 2019. kada je ona pristupila inicijativi, do 2022. kineski izvoz u Italiju porastao je 51 odsto dok je u isto vreme kineski uvoz sa Apeninskog poluostrva porastao za 26 odsto.
I ne bi se baš moglo reći da je u pitanju izvoz tek tovara italijanskih narandži, kako to slikovito objašnjava Krozeto.
„To izgleda kao deficit ako samo pratite cene, odnosno ono što je plaćeno. Ono što je, međutim, uvezeno, odnosno proizvedeno u Kini pod italijanskim brendom, Italijani potom prodaju mnogo skuplje nego što plate u Kini. Oni su dosta desetkovali svoju tekstilnu industriju, ali zato mnogo više para zarađuju na tome“, objašnjava naš sagovornik.
Italija je treći najveći uvoznik kineske robe u EU, ali i četvrti najveći izvoznik robe u tu zemlju, posebno kada su u pitanju upravo luksuzni brendovi. Ztao je Bušatlija uveren da Italija neće lako prekinuti odnose sa Kinom, niti će ih prekinuti.
Podeljeni i Italijani
Agencija " Blumberg" je svojevremeno prenela mišljenje da je o budućnosti sporazuma u administraciji Melonijeve podeljeno, da se njena partija Braća Italije zalaže za izlazak iz sporazuma, dok drugi pozivaju da se pri njemu ostane.
Ona je početkom maja na sastanku u Rimu obavestila predsednika Predstavničkog doma Kongresa SAD Kevina Makartija o planu da do kraja godine Italija prekine učešće u kineskoj inicijati. SAD već dugo pritiskaju Rim da to učini. Analitičari smatraju da bi obnavljanje ugovora poslalo veoma tešku poruku Vašingtonu, ali bi suprotno dovelo do zatezanja u odnosima sa Kinom.
Bušatlija napominje da je Melonijeva pre dolaska na čelo vlade u svom političkom radu pratila Silvija Berluskonija u čijoj je vladi bila ministarka. Zalagala se za nastavak saradnje i prijateljskih kontakata sa Rusima, a samim tim i sa Kinezima.
Kada je preuzela vladu ona je polako počela da menja svoje stavove što je, kako kaže, sasvim razumljivo.
„Italija ipak dosta zavisi od Amerike zbog činjenice da ima dosta pomorskih vazduhoplovnih luka, odnosno američkih i NATO baza. To je njima nekada donosilo i dobre pare. U poslednje vreme nisam siguran da mogu da naplate onoliko koliko bi njima trebalo s obzirom na ekonomsku situaciju u Italiji“, napominje naš sagovornik.
© Sputnik / Sputnik, Tajtana Trikić Amerika već duže vreme pritiska Italiju da napusti kinesku inicijativu Pojasa i Puta
Amerika već duže vreme pritiska Italiju da napusti kinesku inicijativu Pojasa i Puta
© Sputnik / Sputnik, Tajtana Trikić
Dramatično po Ameriku
Ta promena je, kako podseća, bila vidna već u prvoj godini rada njene vlade, ali rezultati nisu ukazivali na to da će doći do pucanja nekih poslovnih veza.
„Sada je situacija, međutim, vrlo dramatična za Ameriku, jer ima tu dosta neslaganja i oko rata u Ukrajini, oko sankcija Rusiji i stalnog insisitiranja Amerike da Evropa i Kini počne da uvodi sankcije. Amerikanci više ne mogu biti sigurni da će svaka zemlja pristati na njihov pritisak, ili na njihovu naredbu tako lako“.
To, kako napominje, mogu one slabije poput Litvanije, Letonijea, Estonije, koje su pod pritiskom Amerike napustile kinesku inicijativu za saradnju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope.
Borba za globalnu poziciju
„Amerika se stalno bori da i u drugim zemljama, ne samo u tri-četiri evropske koje je bezuslovno u svemu podržavaj, ima bolju poziciju, jer se sada bori za svoj globalni položaj“, naglašava on.
Zanimljivo je, kaže naš sagovornik, da je Meloni pre nedelju dana bila u Americi kao gost parlamentaraca u oba doma Kongresa i potpuno nenajavljeno i neplanirano se srela i sa Džozefom Bajdenom. Bušatlija podseća da je pre nego što je postao američki predsednik on nju napadao zbog stavova kada se ona otvoreno suprotstavljala Americi. Ranije nije hteo da se susretne sa njom ni u kojoj varijanti, a sada su se sreli u Vašingtonu i to izgleda na Bajdenovu inicijativu. Po oceni našeg sagovornika zajednička izjava posle susreta bila je sasvim mlaka, pomirljiva.
On na osnovu toga zaključuje da Italija neće biti toliko pod uticajem Amerike, koja će i dalje pritiskati, ali bez izvesnih rezultata.
I sama činjenica da će odluku o opstanku u kineskoj inicijativi doneti sa zadrškom, do kraja ove godine, a ne odmah govori za sebe. A iduća godina je izborna u SAD i sigurno to nikome neće biti adut u kampanji, tako da vrlo lako i jedni i drugi mogu da zaborave šta su obećali, ističe Bušatlija.