https://lat.sputnikportal.rs/20230804/ne-trpe-ponizenja-zasto-mladi-u-srbiji-okrecu-ledja-eu-a-sve-su-im-blize-rusija-i-kina--1159395432.html
Ne trpe poniženja: Zašto mladi u Srbiji okreću leđa EU, a sve su im bliže Rusija i Kina
Ne trpe poniženja: Zašto mladi u Srbiji okreću leđa EU, a sve su im bliže Rusija i Kina
Sputnik Srbija
Mladi vide politiku Evropske unije prema Srbiji, na rečima i delu, njen odnos prema vlasti, ali i prema građanima. Jasna je i politika koju EU vodi u odnosu na... 04.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-04T18:02+0200
2023-08-04T18:02+0200
2023-08-04T18:02+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
rusija
kina
evropska unija (eu)
nato
mladi
istraživanje
krovna organizacija mladih srbije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/08/1125872525_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_9333ffcc840144266c6b2bda514b0134.jpg
Ovako za Sputnjik, komentarišući rezultate istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije koje se odnosilo i na spoljnopolitički kurs Srbije, priča profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Srđan Šljukić:„I mladi u Srbiji dugi niz godina gledaju duple standarde. Ko može sve vreme, bez ikakve reakcije, da trpi da ga neko vređa i ponižava“?Prema preliminarnim rezultatima Izveštaja o položaju i potrebama mladih, čak 41 odsto njih ne podržava ulazak Srbije u EU, samo 14 odsto smatra da zemlja treba da se osloni na EU i SAD, a 28 procenata percipira Rusiju i Kinu kao poželjne partnere. Kada je reč o ratu u Ukrajini, 59 procenata mladih ocenjuje da Srbija ne treba da osuđuje niti da uvodi sankcije Rusiji, dok 17 odsto smatra da vlast treba da uvede sankcije, samo ako bi posledice po Srbiju bile previsoke ako ih ne uvede.Anketa je i ove godine urađena sa 1200 ispitanika, ali sada je istraživanje imalo i fokus grupe koje mnogo bolje oslikavaju stavove mladih i reprezentativan su uzorak i za proveru podataka iz ankete. KOMS nije gledao samo procente, kroz razgovor sa mladima je saznao šta misle o određenim pitanjima.„Trend da mladi generalno imaju više povrenja u Istok, nego u Zapad imamo godinama unazad, to nije nešto što iznenađuje. Novina je dodatni skeptcizam koji postoji prema Evropskoj uniji i okretanje ka Istoku, spoljno politički pravac gde Srbija treba više da sarađuje sa Rusijom i Kinom je ove godine nešto prisutniji“, kaže Milica Borjanić, programski menadžer KOMS-a.Stavu doprineo ratu u UkrajiniSociolog Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta organizacionih nauka smatra da je razlog u tome što se, kako kaže, godinama stvara klima u kojoj je Zapad karakterisan kao licemeran, a da je i narativ o čeličnom prijateljstvu sa Kinom i Rusijom ostavio traga na opštem raspoloženju građana. Tome, ocenjuje, treba dodati činjenicu da naši ljudi imaju ambivalentan odnos sa stanovišta formiranja većine stavova oko toga šta je poželjna spoljno politička destinacija.„Vlast se pragmatično povija pred tom vrstom uticaja, a opozicija je na toj tački podeljena. Jednostavno rečeno, sećanje na NATO agresiju iz 1999. godine i bombardovanje je još sveže i biće dugo prisutno. S druge strane, imamo teren za orijentaciju prema političkoj neutralnosti, a rat u Ukrajini je tome doprineo, cementirao taj stav. To je neka vrsta konstante, očito, i prema ovom istraživanju, nema nikakvih značajnijih međugeneracijskih razlika“, kaže Stojiljković.Sa druge strane sociolog Srđan Šljukić smatra da je narativ o važnosti saradnje sa Istokom u javnom i političkom životu skrajnut. On tvrdi da neprestano traje jaka kampanja protiv kineskih investicija koju vode mediji pod uticajem Zapada ili oni koji su direktno pod njihovim kapitalom.„Firme kojima su vlasnici Kinezi ili je reč o njihovim građevinskim poduhvatima, stalno se pronalaze nekakvi problemi, sa radnicima, ekološki, a drugi ne prave nikakve probleme. Kad se nemačke firme pozatvaraju, to bude jedan dan u novinama, a sutra nestane. Ne verujem da mladi sve to vide potpuno jasno, ali u svakom slučaju imaju reakciju koju treba objasniti“.Ulazak u EU kao čekanje ĐekneStojiljković dodaje da je stavu mladih, da Srbija treba da se okrene ka Istoku u velikoj meri doprineo odnos Evropske unije prema našoj zemlji. Poredi ga sa čekanjem Đekne, možda dođe, a možda i ne dođe, to je nešto što je neizvesno. Dodaje da je očigledno da sada postoji i visok nivo sumnje da će do ulaska u EU ikada doći, a tu je i rastuća sumnja, da li je to nama uopšte potrebno, da li ćemo ostvariti neke benefite time.„Unija se zaista drži licemerno, u njenoj osnovnoj agendi su vladavina prava i demokratija, ali vidite da je, ne samo u Srbiji, već i u regionu, njima glavna geostrateška demarkacija prema Rusiji. Njihova politka je takva da vam kažu, takvi kakvi ste, nećemo vas, ali vas ne damo ni drugima. Praktično tu nekih koraka za demokratizaciju, pluralizaciju nema, ima samo beskrajne potrebe da se očuvaju geostrateški interesi i da svako ko može da im garantuje, jeste njihov favorit“, ističe Stojiljković.Profesor Šljukić se slaže sa ovim stavom, on dodaje da većina mas medija, ili je pod uticajem vlade, koja kao i prethodna vlast propagira ulazak u EU, ili je pod uticajem zapadnih vlada i raznih oblika kapitala koji imaju jasno vrednosno opredeljenje, da po svaku cenu forsiraju približavanje Srbije EU, a mladi to vide.„Rezultati istraživanja govore da je ta njihova politika percipirana od strane mlade generacije u Srbiji kao izuzetno, izuzetno rđava. Ovo je reakcija, uprkos zvaničnoj državnoj politici, uprkos silnim medijima, imate takvu reakciju“, kaže Šljukić.Kina i Rusija nemaju zahteveStojiljković dodaje da mladi kada vide licemerje i dvostruke standarde, umeju da budu i radikalniji od starijih, iako su im ekonomske destinacije na koje odlaze iz Srbije na Zapadu.Šljukić na kraju razgovora za Sputnjik dodaje da okretanje mladih ka zemljama koje su nam geografski dalje, objašnjava još jedna izuzetno važna činjenica;„Od Kine i Ruske Federacije nama se ne ispostavljaju nikakvi zahtevi, a pogotovo ne ponižavajući zahtevi, a od Evropske unije to imamo stalno i ne možete to da sakrijete, da prikažete kao nešto što je jako dobra stvar. Ne može da ostane bez odjeka kad vam neko 20 godina, u ekonomskom smislu, samo obećava, a u isto vreme, svi resursi koji su potrebni najmoćnijim zemljama Evropske unije, iz Srbije se izvlače, sve do radne snage, a nju naviše čine mladi, zaključuje Šljukić.
https://lat.sputnikportal.rs/20230731/mladi-u-srbiji-biraju-istok-pre-nego-zapad-istrazivanje-pokazalo-i-da-sve-negativnije-reaguju-na-eu-1159332364.html
srbija
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – društvo, rusija, kina, evropska unija (eu), nato, mladi, istraživanje, krovna organizacija mladih srbije
srbija, srbija – društvo, rusija, kina, evropska unija (eu), nato, mladi, istraživanje, krovna organizacija mladih srbije
Ne trpe poniženja: Zašto mladi u Srbiji okreću leđa EU, a sve su im bliže Rusija i Kina
Mladi vide politiku Evropske unije prema Srbiji, na rečima i delu, njen odnos prema vlasti, ali i prema građanima. Jasna je i politika koju EU vodi u odnosu na rat u Ukrajini, svrstali su se. Uprkos zvaničnoj državnoj politici i medijima, takvu politiku mladi vide kao izuzetno rđavu. Zato su okrenuli glavu ka Istoku, zato su im bliže Rusija i Kina.
Ovako za Sputnjik, komentarišući rezultate istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije koje se odnosilo i na spoljnopolitički kurs Srbije, priča profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Srđan Šljukić:
„I mladi u Srbiji dugi niz godina gledaju duple standarde. Ko može sve vreme, bez ikakve reakcije, da trpi da ga neko vređa i ponižava“?
Prema p
reliminarnim rezultatima Izveštaja o položaju i potrebama mladih, čak
41 odsto njih
ne podržava ulazak Srbije u EU, samo 14 odsto smatra da zemlja treba da se osloni na EU i SAD, a 28 procenata percipira Rusiju i Kinu kao poželjne partnere. Kada je reč o ratu u Ukrajini,
59 procenata mladih ocenjuje da Srbija
ne treba da osuđuje niti
da uvodi sankcije Rusiji, dok 17 odsto smatra da vlast treba da uvede sankcije, samo ako bi posledice po Srbiju bile previsoke ako ih ne uvede.
Da Srbija treba da balansira između Istoka i Zapada, misli čak 39 odsto ispitanika, a ako moraju da biraju, 55 odsto mladih se opredeljuje za Istok. Samo 6 odsto građana Srbije starih između 15 i 30 godina podržava ulazak u NATO.
Anketa je i ove godine urađena sa 1200 ispitanika, ali sada je istraživanje imalo i fokus grupe koje mnogo bolje oslikavaju stavove mladih i reprezentativan su uzorak i za proveru podataka iz ankete. KOMS nije gledao samo procente, kroz razgovor sa mladima je saznao šta misle o određenim pitanjima.
„Trend da mladi generalno imaju više povrenja u Istok, nego u Zapad imamo godinama unazad, to nije nešto što iznenađuje. Novina je dodatni skeptcizam koji postoji prema Evropskoj uniji i okretanje ka Istoku, spoljno politički pravac gde Srbija treba više da sarađuje sa Rusijom i Kinom je ove godine nešto prisutniji“, kaže Milica Borjanić, programski menadžer KOMS-a.
Stavu doprineo ratu u Ukrajini
Sociolog Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta organizacionih nauka smatra da je razlog u tome što se, kako kaže, godinama stvara klima u kojoj je Zapad karakterisan kao licemeran, a da je i narativ o čeličnom prijateljstvu sa Kinom i Rusijom ostavio traga na opštem raspoloženju građana. Tome, ocenjuje, treba dodati činjenicu da naši ljudi imaju ambivalentan odnos sa stanovišta formiranja većine stavova oko toga šta je poželjna spoljno politička destinacija.
„Vlast se pragmatično povija pred tom vrstom uticaja, a opozicija je na toj tački podeljena. Jednostavno rečeno, sećanje na NATO agresiju iz 1999. godine i bombardovanje je još sveže i biće dugo prisutno. S druge strane, imamo teren za orijentaciju prema političkoj neutralnosti, a rat u Ukrajini je tome doprineo, cementirao taj stav. To je neka vrsta konstante, očito, i prema ovom istraživanju, nema nikakvih značajnijih međugeneracijskih razlika“, kaže Stojiljković.
Sa druge strane sociolog Srđan Šljukić smatra da je narativ o važnosti saradnje sa Istokom u javnom i političkom životu skrajnut. On tvrdi da neprestano traje jaka kampanja protiv kineskih investicija koju vode mediji pod uticajem Zapada ili oni koji su direktno pod njihovim kapitalom.
„Firme kojima su vlasnici Kinezi ili je reč o njihovim građevinskim poduhvatima, stalno se pronalaze nekakvi problemi, sa radnicima, ekološki, a drugi ne prave nikakve probleme. Kad se nemačke firme pozatvaraju, to bude jedan dan u novinama, a sutra nestane. Ne verujem da mladi sve to vide potpuno jasno, ali u svakom slučaju imaju reakciju koju treba objasniti“.
Ulazak u EU kao čekanje Đekne
Stojiljković dodaje da je stavu mladih, da Srbija treba da se okrene ka Istoku u velikoj meri doprineo odnos Evropske unije prema našoj zemlji. Poredi ga sa čekanjem Đekne, možda dođe, a možda i ne dođe, to je nešto što je neizvesno. Dodaje da je očigledno da sada postoji i visok nivo sumnje da će do ulaska u EU ikada doći, a tu je i rastuća sumnja, da li je to nama uopšte potrebno, da li ćemo ostvariti neke benefite time.
„Unija se zaista drži licemerno, u njenoj osnovnoj agendi su vladavina prava i demokratija, ali vidite da je, ne samo u Srbiji, već i u regionu, njima glavna geostrateška demarkacija prema Rusiji. Njihova politka je takva da vam kažu, takvi kakvi ste, nećemo vas, ali vas ne damo ni drugima. Praktično tu nekih koraka za demokratizaciju, pluralizaciju nema, ima samo beskrajne potrebe da se očuvaju geostrateški interesi i da svako ko može da im garantuje, jeste njihov favorit“, ističe Stojiljković.
Profesor Šljukić se slaže sa ovim stavom, on dodaje da većina mas medija, ili je pod uticajem vlade, koja kao i prethodna vlast propagira ulazak u EU, ili je pod uticajem zapadnih vlada i raznih oblika kapitala koji imaju jasno vrednosno opredeljenje, da po svaku cenu forsiraju približavanje Srbije EU, a mladi to vide.
„Rezultati istraživanja govore da je ta njihova politika percipirana od strane mlade generacije u Srbiji kao izuzetno, izuzetno rđava. Ovo je reakcija, uprkos zvaničnoj državnoj politici, uprkos silnim medijima, imate takvu reakciju“, kaže Šljukić.
Kina i Rusija nemaju zahteve
Stojiljković dodaje da mladi kada vide licemerje i dvostruke standarde, umeju da budu i radikalniji od starijih, iako su im ekonomske destinacije na koje odlaze iz Srbije na Zapadu.
„Mi smo davno shvatili da treba da idemo u zajednicu koja nije zajednica harmonije, ljubavi i prijateljstva, već interesni kalkulus. Iako ne mislimo dobro, svesni smo koliko smo trgovinski i ekonomski okrenuti prema Zapadu, ali nas to više ne oduševljava, jer očito postoji igra dvosturkih standarda, ovo je situacija kada bi smo najviše voleli da nas zaborave, što nije moguće“, kaže Stojiljković.
Šljukić na kraju razgovora za Sputnjik dodaje da okretanje mladih ka zemljama koje su nam geografski dalje, objašnjava još jedna izuzetno važna činjenica;
„Od Kine i Ruske Federacije nama se ne ispostavljaju nikakvi zahtevi, a pogotovo ne ponižavajući zahtevi, a od Evropske unije to imamo stalno i ne možete to da sakrijete, da prikažete kao nešto što je jako dobra stvar. Ne može da ostane bez odjeka kad vam neko 20 godina, u ekonomskom smislu, samo obećava, a u isto vreme, svi resursi koji su potrebni najmoćnijim zemljama Evropske unije, iz Srbije se izvlače, sve do radne snage, a nju naviše čine mladi, zaključuje Šljukić.
