Važna tema na stolu: Hoće li Šmit i za Srbiju biti samo turista u Bosni i Hercegovini
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZICPredsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
Pratite nas
Da Srbija nije pod tako strašnim hibridnim pritiskom Zapada, pitanje legalnosti Kristijana Šmita mnogo jednostavnije bi se izjednačilo sa stavom Banjaluke jer svako ko na to gleda i sa pravne i sa političke strane jasno vidi da Kristijan Šmit nema legitimitet za funkciju koju obavlja, kaže za Sputnjik Aleksandar Mitić.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske najavio je da će tokom zajedničke sednice Vlada Srbije i RS 4. avgusta u Banjaluci, biti razgovarano i o Kristijanu Šmitu, odnosno, kako je rekao, o izjednačavanju ocene o Šmitu. Za Srpsku, on nije visoki predstavnik BiH, s obzirom da mu mandat nije potvrđen u SB UN.
Važan bi bio ujednačen stav o Šmitu
Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da je ocena Dodika da bi Srbija i Srpska trebalo da izjednače stav po pitanju Kristijana Šmita, izuzetno važna.
„To je u suštini ne samo posledica pritisaka koje smo u poslednjih nekoliko meseci videli od strane Zapada i samog Šmita na Banjaluku, već je jedna dugoročna potreba da Beograd i Banjaluka u potpunosti spreče bilo kakve pukotine u zajedničkim pogledima na ključne elemente u BiH. Svakako da je pogled na Kristijana Šmita nešto što je tu izuzetno važno,“ ističe Mitić.
On podseća da Banjaluka potpuno opravdano ne priznaje Šmita za visokog predstavnika u BiH, s obzirom da on nije dobio odobrenje SB UN, zbog stava Kine i Rusije, i samim tim se nelegalno predstavlja kao takozvani visoki predstavnik u BiH.
Zapad i Sarajevo bi da zavade Banjaluku i Beograd
„Ovo pitanje je izuzetno važno baš zbog toga što i sam Šmit ali i određeni elementi na Zapadu i Sarajevu pokušavaju da igraju na kartu stvaranja razdora između Beograd i Banjaluke. Dakle, važno je da se ovo pitanje reši što pre, posebno u ovako teškoj poziciji u kojoj se trenutno nalaze i Beograd i RS, Srbija po pitanju KiM, a Banjaluka zbog Šmita i praktično celokupnog Zapada. Nužno je da se smanje pukotine između Beograda i Banjaluke koje postoje u određenim procenama,“ stav je sagovornika Sputnjika.
Da li će takav stav, dodaje Mitić, moći da bude prihvaćen u Beogradu teško je reći ali je sigurno da Banjaluka neće skrenuti sa kursa koji je sebi zacrtala.
„U nedavanoj studiji koju smo kolega i ja uradili za Centar iz RS, upravo smo naveli da je važno kako će Beograd po pitanju Šmita da se postavi prema Banjaluci i da li će taj odnos moći da izjednače. U neku ruku, dobro je da se ide u tom pravcu. Bilo bi važno da Beograd prihvati ocenu RS apropo Šmita ali teško je oceniti da li će se to sada desiti s obzirom na pritiske koje Beograd trpi da Dodika i RS tretira kao problem u BiH, a ne samo Šmita i njegov položaj i poteze,“ naglašava Mitić.
Pravo je na našoj strani, ali i zapadni pritisci
Tako da, zaključuje naš sagovornik, ovo pitanje nije jednostavno ali svakako bi bilo veoma važno i za srpski položaj po pitanju Kosova i Metohije i za Banjaluku po pitanju RS da se ovaj stav izjednači.
„To bi pre svega značilo da se Kristijan Šmit ne tretira ko visoki predstavnik u BiH jer on to i nije jer nije izabran u SB UN. To je nešto što ne može da se porekne osim u kreativnim interpretacijama zapada na koje smo na žalost navikli“, podseća on.
Vučić sa delegacijom u Banjaluku dolazi 3. avgusta kada će i započeti sastanci na kojima će se razgovarati o najvažnijim pitanjima u okviru sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama. Drugog dana posle sednice u Prijedoru će biti obeležen Dan sećanja na stradale i prognane u akciji „Oluja“, kome će prisustvovati delegacija iz Srbije što, što po oceni Dodika potvrđuje puno uvažavanje i partnerstvo.