https://lat.sputnikportal.rs/20230726/najredja-vrsta-munja-prolazi-i-kroz-prozore-a-moze-da-se-pojavi-bez-oblaka-1159127796.html
Najređa vrsta munja: Prolazi i kroz prozore, a može da se pojavi bez oblaka
Najređa vrsta munja: Prolazi i kroz prozore, a može da se pojavi bez oblaka
Sputnik Srbija
Loptasta (ili kuglasta) munja je dosta redak oblik munje. Pojavljuje se za vreme jakog nevremena, po pravilu, posle višestrukih električnih pražnjenja praćenih... 26.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-26T18:50+0200
2023-07-26T18:50+0200
2023-07-26T18:50+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110510/85/1105108510_0:0:1231:692_1920x0_80_0_0_8039fcf3833440558e747c28741527b0.png
Ona ima izgled vatrene lopte i različitih je boja. Svetlost joj nije previše jaka, približno je jednaka svetlosti mat električne lampe od 100 W uključene pri dnevnom osvetljenju. Boja joj može biti od bledo crvene ili narandžaste do bele, a često je i plava.Ponekad iskri i vrti se. U vazduhu se kreće kao da pliva. Brzina joj je neznatna, najčešće oko dva metra u sekundi, kreće se skoro bešumno, a može da bude čak i nepokretna nekoliko sekundi. Ponekad se kreće brzinom čoveka u trku, piše portal meteologos.rsObično je prečnika od tru do 30 centimetara, retko i do 40 centimetara. Pored loptastog može da ima i oblik kruške. U njenoj blizini čuje se zviždanje, fijukanje i šuštanje, pa joj se zbog toga i daju natprirodna svojstva. Iščezava bez traga, kao da se rastopila u okolnom vazduhu, ili eksplodira.Miris barutaStvaranje loptaste munje je još uvek malo izučen fizičko-hemijski proces u vazduhu koji je praćen električnim pražnjenjem. Postoji nekoliko hipoteza o njenoj prirodi. Prema poslednjim gledištima, ona predstavlja ugrušak plazme, tj. jonizovanog gasa, koji se sastoji od smese jona gasova vazduha i molekula vode.Ponekad može da se samo prošeta po prostorijama i da se vrati istim putem. Može da prilikom eksplozije onesvesti ili ubije ljude, a zabeleženi su slučajevi da se zavlačila i premeštala pod odećom ljudi izazivajući opekotine, čak i smrt, pri čemu je odeća ostajala neoštećena. Može da nanese i velike štete zgradama.U jednom osmotrenom slučaju poprečne dimenzije loptaste munje u oblaku bile su približno dvostruko manje od dimenzija punog Meseca. Približnim proračunom može se utvrditi da je prečnik te munje iznosio nekoliko desetina metara.Brojna svedočenjaU oblaku može da se kreće i menja svoj sjaj. Ova pojava je mogla da posluži i kao povod za neke informacije o letećim tanjirima. Veoma su retke dovoljno oštre i ubedljive fotografije loptaste munje, pa je ova pojava ponekad tumačena kao optička varka.Međutim, postoje svedočenja mnogih ljudi koji su videli loptastu munju, i čak se i uverili u njeno dejstvo. Postoje takođe uverljivi dokazi razaranja delova zgrada. U nekim slučajevima delila se na manje lopte, pa je uspevala da napravi otvore kroz prozorska okna i uđe u prostoriju. Posle eksplozije loptastih munja često se u vazduhu oseća miris koji podseća na miris baruta.Pojava loptaste munje zapažena je više puta na prostoru bivše Jugoslavije. Tako na primer, u Varaždinu je juna 1956. godine, na jednom stubu za vreme jake grmljavinske nepogode, viđena svetleća kugla prečnika oko 50 centimetara. Trajala je dve-tri sekunde, menjajući jačinu svetlenja koje je u proseku bilo kao kod linijske munje. Iščezavanje ove pojave, prema izjavama očevidaca, bilo je praćeno jakim praskom.Kako se zaštititiRadi zaštite od loptaste munje treba zatvarati prozore, vrata, čunkove, ventilacione otvore, a naročito je važno da nema promaje.Da bi se sprečilo prodiranje loptaste munje u prostorije mogu da se koriste metalne mreže sa površinom otvora manjim od četiri centimetra kvadratna i debljinom žice 2-2,5 milimetara, koje treba postaviti na izlazne otvore cevi, ventilacione vodove itd.Najčuveniji svedok pojave loptaste munje profesor Rihman, sa Univerziteta u Sankt Peterburgu, nije imao sreće. Ostalo je zabeleženo da je on bio prvi naučnik koji je pao kao žrtva sopstvenog eksperimenta. Dogodilo se to 1753. godine i tokom istrage, organizovane da objasni smrt profesora Rihmana, poznati ruski naučnik Lomonosov, koji je takođe učestvovao u eksperimentu, izjavio je kako su njih dvojica pokušavala razjasniti prirodu munje.Tragedija profesora RihmanaPostupak koji su odabrali podseća na eksperiment kojim je nezavisno od njih poznati američki naučnik, kasnije predsednik SAD Bendžamin Franklin, dokazao da su munje električna pražnjenja u atmosferi. Tragedija je sprečila ruske naučnike da to i sami dokažu.Rihman je pred sobom imao neuzemljen metalni štap – gromobran, a u ruci je držao elektrometar – napravu koja se koristi za merenje količine elektriciteta. Jednog trenutka na površini niskog oblaka, koji se valjao iznad njihovih glava, stvorila se vatrena lopta i brzo se spustila na vrh gromobrana. Istovremeno se na drugom kraju metalnog štapa formirala bledoplava usijana lopta veličine pesnice i nečujno poletela ka nesrećnom naučniku.Pogodila ga je u lice i u sobi se začula eksplozija. Usijani komadi metala, delovi elektrometra, razleteli su se i nagoreli odeću nekolicine prisutnih. Kada se slegao dim, na čelu profesora Rihmana mogla se videti velika crvena mrlja, a na đonu jedne od cipela jasno su se videle dve poveće rupe iz kojih se još pušilo.Pošto u to vreme nije postojala fotografija, eksperimentu je prisustvovao umetnik – graver i za potrebe istrage nacrtao svoju verziju događaja.Na slici se jasno vidi da je munja bila loptasta. Policiji i sudijama nije bilo teško da shvate da ovog „ubicu“ ne treba da uhvate oni, već fizičari. Lov koji je usledio traje već 250 godina i ne može se reći da je krivac ulovljen.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Najređa vrsta munja: Prolazi i kroz prozore, a može da se pojavi bez oblaka
Loptasta (ili kuglasta) munja je dosta redak oblik munje. Pojavljuje se za vreme jakog nevremena, po pravilu, posle višestrukih električnih pražnjenja praćenih običnim munjama i jakim pljuskovima.
Ona ima izgled vatrene lopte i različitih je boja. Svetlost joj nije previše jaka, približno je jednaka svetlosti mat električne lampe od 100 W uključene pri dnevnom osvetljenju. Boja joj može biti od bledo crvene ili narandžaste do bele, a često je i plava.
Ponekad iskri i vrti se. U vazduhu se kreće kao da pliva. Brzina joj je neznatna, najčešće oko dva metra u sekundi, kreće se skoro bešumno, a može da bude čak i nepokretna nekoliko sekundi. Ponekad se kreće brzinom čoveka u trku,
piše portal meteologos.rs
Može da prodre unutar zgrade kroz pukotine, dimnjak, cevi, a ponekad eksplodira sa zaglušujućim treskom. Često se kreće vijugavo pod uticajem vazdušnih strujanja, te u zgradama treba sprečiti promaju. Može da prođe kroz veoma uske otvore jer je plastična, tj. lako može da menja oblik.
Obično je prečnika od tru do 30 centimetara, retko i do 40 centimetara. Pored loptastog može da ima i oblik kruške. U njenoj blizini čuje se zviždanje, fijukanje i šuštanje, pa joj se zbog toga i daju natprirodna svojstva. Iščezava bez traga, kao da se rastopila u okolnom vazduhu, ili eksplodira.
Stvaranje loptaste munje je još uvek malo izučen fizičko-hemijski proces u vazduhu koji je praćen električnim pražnjenjem. Postoji nekoliko hipoteza o njenoj prirodi. Prema poslednjim gledištima, ona predstavlja ugrušak plazme, tj. jonizovanog gasa, koji se sastoji od smese jona gasova vazduha i molekula vode.
Ponekad može da se samo prošeta po prostorijama i da se vrati istim putem. Može da prilikom eksplozije onesvesti ili ubije ljude, a zabeleženi su slučajevi da se zavlačila i premeštala pod odećom ljudi izazivajući opekotine, čak i smrt, pri čemu je odeća ostajala neoštećena. Može da nanese i velike štete zgradama.
Loptasta munja može u ređim slučajevima da se javi u oblaku i iznad oblaka i tada može dostići prečnik od nekoliko metara.
U jednom osmotrenom slučaju poprečne dimenzije loptaste munje u oblaku bile su približno dvostruko manje od dimenzija punog Meseca. Približnim proračunom može se utvrditi da je prečnik te munje iznosio nekoliko desetina metara.
U oblaku može da se kreće i menja svoj sjaj. Ova pojava je mogla da posluži i kao povod za neke informacije o letećim tanjirima. Veoma su retke dovoljno oštre i ubedljive fotografije loptaste munje, pa je ova pojava ponekad tumačena kao optička varka.
Međutim, postoje svedočenja mnogih ljudi koji su videli loptastu munju, i čak se i uverili u njeno dejstvo. Postoje takođe uverljivi dokazi razaranja delova zgrada. U nekim slučajevima delila se na manje lopte, pa je uspevala da napravi otvore kroz prozorska okna i uđe u prostoriju. Posle eksplozije loptastih munja često se u vazduhu oseća miris koji podseća na miris baruta.
Pojava loptaste munje zapažena je više puta na prostoru bivše Jugoslavije. Tako na primer, u Varaždinu je juna 1956. godine, na jednom stubu za vreme jake grmljavinske nepogode, viđena svetleća kugla prečnika oko 50 centimetara. Trajala je dve-tri sekunde, menjajući jačinu svetlenja koje je u proseku bilo kao kod linijske munje. Iščezavanje ove pojave, prema izjavama očevidaca, bilo je praćeno jakim praskom.
Radi zaštite od loptaste munje treba zatvarati prozore, vrata, čunkove, ventilacione otvore, a naročito je važno da nema promaje.
Da bi se sprečilo prodiranje loptaste munje u prostorije mogu da se koriste metalne mreže sa površinom otvora manjim od četiri centimetra kvadratna i debljinom žice 2-2,5 milimetara, koje treba postaviti na izlazne otvore cevi, ventilacione vodove itd.
Kako statistike govore, jedan od dve do tri stotine ljudi u toku života ima priliku da doživi susret sa loptastom munjom.
Najčuveniji svedok pojave loptaste munje profesor Rihman, sa Univerziteta u Sankt Peterburgu, nije imao sreće. Ostalo je zabeleženo da je on bio prvi naučnik koji je pao kao žrtva sopstvenog eksperimenta. Dogodilo se to 1753. godine i tokom istrage, organizovane da objasni smrt profesora Rihmana, poznati ruski naučnik Lomonosov, koji je takođe učestvovao u eksperimentu, izjavio je kako su njih dvojica pokušavala razjasniti prirodu munje.
Tragedija profesora Rihmana
Postupak koji su odabrali podseća na eksperiment kojim je nezavisno od njih poznati američki naučnik, kasnije predsednik SAD Bendžamin Franklin, dokazao da su munje električna pražnjenja u atmosferi. Tragedija je sprečila ruske naučnike da to i sami dokažu.
Rihman je pred sobom imao neuzemljen metalni štap – gromobran, a u ruci je držao elektrometar – napravu koja se koristi za merenje količine elektriciteta. Jednog trenutka na površini niskog oblaka, koji se valjao iznad njihovih glava, stvorila se vatrena lopta i brzo se spustila na vrh gromobrana. Istovremeno se na drugom kraju metalnog štapa formirala bledoplava usijana lopta veličine pesnice i nečujno poletela ka nesrećnom naučniku.
Pogodila ga je u lice i u sobi se začula eksplozija. Usijani komadi metala, delovi elektrometra, razleteli su se i nagoreli odeću nekolicine prisutnih. Kada se slegao dim, na čelu profesora Rihmana mogla se videti velika crvena mrlja, a na đonu jedne od cipela jasno su se videle dve poveće rupe iz kojih se još pušilo.
Pošto u to vreme nije postojala fotografija, eksperimentu je prisustvovao umetnik – graver i za potrebe istrage nacrtao svoju verziju događaja.
Na slici se jasno vidi da je munja bila loptasta. Policiji i sudijama nije bilo teško da shvate da ovog „ubicu“ ne treba da uhvate oni, već fizičari. Lov koji je usledio traje već 250 godina i ne može se reći da je krivac ulovljen.
