Zašto je severnokorejska interkontinentalna balistička raketa „Hvasong 18“ neuhvatljiva za Amerikance
© AP Photo / Korean Central News Agency/Korea News Service
Pratite nas
Nova severnokorejska interkontinentalna raketa „Hvasong 18“, koja je uspešno testirana ovog meseca, kako se smatra, može da nosi više nuklearnih bojevih glava i pokrije celu teritoriju SAD. S obzirom da koristi čvrsto gorivo i da se ispaljuje s pokretnih lansera, vrlo je teška za otkrivanje, što je potencijalno čini nerešivom enigmom za Vašington.
Dve nedelje od poslednjeg severnokorejskog raketnog testa, a samo nekoliko dana pred godišnjicu primirja kojim su okončana neprijateljstva u Korejskom ratu, u istočnoazijskim medijima se i dalje debatuje o projektilu „Hvasong 18“, najnovijem tipu interkontinentalne balističke rakete, koja može da dosegne i istočnu obalu SAD i koju pogoni čvrsto gorivo, zbog čega je teža za otkrivanje od sličnog prethodnog oružja.
Reč je, dakle, o postupnom, i već nekoliko godina je izvesno nezaustavljivom napretku severnokorejskih raketnih snaga, uprkos teškim sankcijama i decenijskoj izolaciji.
Nova raketa „Hvasong 18“
Naime, dok je raketa s tečnim gorivom „Hvasong-17“, testirana u martu i ispaljena pod visokim uglom kako bi pala blizu obali Severne Koreje, dosegla visinu od 6.045 kilometara, projektil s čvrstim gorivom lansiran 12. jula („Hvasong-18“), pišu azijski mediji, vinuo se u svemir do visine od 6.648 kilometara (ako se uzme da je zvanično saopštenje vlasti u Pjongjangu precizno).
Raketa, ispaljena iz okoline Pjongjanga, letela je 75 minuta i pala nedaleko od japanskog ostrva Hokaido, van japanskih teritorijalnih voda, pa čak i van ekskluzivne ekonomske zone te dalekoistočne zemlje.
🇰🇵:Pyongyang
— Yehoshua Ben Barac 🇷🇺 (@yehoshuabaracda) July 15, 2023
North Korea, released a video through its state television, of the launch of the intercontinental ballistic missile "Hwasong-18 ICBM".
- This nuclear missile is capable of reaching a height of 6,500 km and capable of traveling around 15,000 km.
- The innovative… pic.twitter.com/HcbtnMaDFF
Treba pomenuti da je glasnogovornik japanske vlade Hirokazu Macuno nakon lansiranja izašao u javnost s ocenom da je ona dosegla visinu od 6.000 kilometara, što sugeriše da vlasti u Tokiju veruju da je test najnovije severnokorejske interkontinentalne rakete uspeo.
Isti projektil prvi put je isproban u aprilu ove godine. „Hvasong-18“ (korejski: „Mars 18“) je tada dostigao visinu od 3.000 kilometara, što je u nekim zapadnim medijima bilo ocenjeno kao neuspešno lansiranje, mada su severnokorejske vlasti ponudile objašnjenje da su brzina i dolet rakete bili namerno ograničeni radi sticanja potrebnih saznanja o njenim mogućnostima.
Može da pokrije cele SAD
Južnokorejski stručnjaci koji su analizirali raketu sa severnokorejskih snimaka tvrde da „Hvasong 18“, koja je prvi put javno predstavljena tokom februarske parade organizovane povodom 75 godina od osnivanja armije, ima veći motor od prethodnog modela na tečno gorivo i verovatno ima domet od preko 15.000 kilometara, što je dovoljno da pokrije cele Sjedinjene Američke Države.
Štaviše, sa obzirom na veličinu projektila, južnokorejski vojni analitičari veruju da ona može da ponese više bojevih glava. Oni smatraju da „Hvasong 18“ teži između 55 i 60 tona, te da pošto bojeva glava obično zauzima dva procenta ukupne težine, na projektil može da bude postavljena jedna tona eksploziva ili nuklearnog punjenja. Predviđa se i da će, kako dalje bude tekao razvoj rakete, njena nosivost i domet biti dalje unapređivani.
Mada predstoji još rada na njenom razvoju, uspešno lansiranje „Hvasong 18“ ovog meseca (tokom trajanja NATO samita u Vilnjusu) sugeriše da Demokratska Narodna Republika Koreja sada ima dva upotrebljiva interkontinentalna projektila koji mogu da isporuče nuklearne bombe na američku prestonicu Vašington.
Pogon na čvrsto gorivo, mobilan sistem
„Hvasong 18“ ne samo što ima pogon na čvrsto gorivo, što omogućava brzo lansiranje, već je i mobilan pošto je postavljen na kamione. To sve znatno otežava lociranje i uništavanje, u poređenju sa interkontinentalnom raketom „Hvasong 17“, koja zahteva dugo tankovanje goriva pred lansiranje i tako protivniku daje vremenski prozor unutar kojeg može da je nađe i onesposobi.
[ 🇰🇵 CORÉE DU NORD ]
— (Little) Think Tank (@L_ThinkTank) July 15, 2023
🔸 La télévision nord-coréenne a diffusé la vidéo du lancement de l'ICBM Hwasong-18. pic.twitter.com/2vtXOLtyBk
„Hvasong 18“ će, nagovestile su vlasti u Pjongjangu, u budućnosti činiti okosnicu severnokorejskih nuklearnih snaga i svojom sposobnošću da uništi više američkih gradova istovremeno biti snažan adut za odvraćanje SAD i njenih saveznika od pokušaja da vojnom intervencijom obori vladu ili ugrozi opstanak severnokorejske države.
Strani stručnjaci procenjuju da Severna Koreja poseduje oko 50 nuklearnih glava, od kojih neke, po svemu sudeći, može da pošalje i na SAD, koje za nju predstavljaju najveću bezbednosnu pretnju.
SAD unose nuklearno oružje na Korejsko poluostrvo
Na snažan zahtev vlade u Seulu i uz odobravanje Tokija, SAD su ove godine, po prvi put od završetka Hladnog rata, uvele praksu unošenja nuklearnog oružja na teritoriju Južne Koreje. Upravo prošle nedelje u luku Busan je uplovila američka podmornica „Kentaki“, klase Ohajo, naoružana projektilima s nuklearnom bojevom glavom.
To je deo vojne strategije odvraćanja, koja, pored stacioniranja značajnog broja američkih vojnika u Južnoj Koreji i Japanu, obuhvata i redovne zajedničke vežbe s armijama tih savezničkih država, te patrole američkih nosača aviona i bombardera u neposrednoj blizini severnokorejskih teritorijalnih voda i vazdušnog prostora.
Međutim, šira državna strategija SAD prema Severnoj Koreji, sastavljena od vojnog odvraćanja, dugoročnih ekonomskih sankcija i političke izolacije od međunarodne zajednice koja traje decenijama, očigledno ne daje rezultate. Isto se može reći i za tvrdoglavo, više od petnaest godina dugo insistiranje na tome da se Sever u potpunosti odrekne svog nuklearnog arsenala.
Američka strategija koja nije urodila plodom
Da ta strategija nije urodila plodom ukazuje činjenica da je Pjongjang samo prošle godine sebi priuštio da testira ili, u znak protesta protiv južnokorejsko-američkih manevara, ispali preko 70 projektila, kao i to da on, čini se, uspešno radi ne samo na proizvodnji nuklearnih bojevih glava i balističkih raketa svih dometa, već i na razvoju preciznog krstarećeg projektila. Takođe, rakete koje poseduje je, uprkos tehnološkim i ekonomskim sankcijama i relativnom siromaštvu, uspeo da rasporedi ne samo u silosima i vozovima, već i da postavi na šasije kamiona, pa čak ugradi i u podmornice.
Zato se zaokret u američkoj politici čini potrebnim i racionalnim. Ukidanje dela sankcija i pružanje neke vrste ekonomske pomoći, pod uslovom da Pjongjang zamrzne rad na svom nuklearnom programu ili ograniči broj projektila koje poseduje, čine se realnijim od isključivog, maksimalističkog stava koji zahteva potpunu predaju i poniženje vladajuće dinastije Kim. Ako je cilj očuvanje mira i stabilnosti Istočne Azije, pa i bezbednosti samih SAD, a ne prosto neograničeno upumpavanje novca u sopstveni vojnoindustrijski kompleks, piše RTS.
