00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:58
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Kako „Blekrok“ stvara „novu Ukrajinu“, kad NATO i ne pomišlja na kraj rata /video/

© AP Photo / MARK LENNIHANBlekrok
Blekrok - Sputnik Srbija, 1920, 23.07.2023
Pratite nas
Lari Fink, šef dobro poznate i sveprisutne američke investicione kompanije za upravljanje imovinom „Blekrok“, tokom jednog događaja koji je „pratio“ organizovanje Svetskog ekonomskog foruma u govoru posvećenom budućnosti Ukrajine obratio se direktno Vladimiru Zelenskom: „Ako nas angažujete, nećemo stvarati nove oligarhe – stvaraćemo novu Ukrajinu.“
Ova korporacija je među najuticajnijim na svetu, o ukupnoj vrednosti imovine kojom upravlja i dalje se polemiše, zavisi ko je, kada i kako procenjuje, te se ta brojka kreće od 7 do 10 hiljada milijardi dolara. Sedam ili deset, potpuno je svejedno kada se radi o hiljadama milijardi dolara.

Šta su dogovorili „Blekrok“ i Zelenski

Zaključak je jasan sam po sebi. Do intenziviranja komunikacije sa Zelenskim dolazi tokom druge polovine 2022. godine. Epilog tih razgovora predstavlja zajednički predlog koji potpisuju „Blekrok“ i čuvena banka „Džej Pi Morgan Čejs“ o osnivanju postkonfliktnog fonda za razvoj Ukrajine. Osnovna svrha fonda je prikupljanje privatnog i javnog kapitala za realizaciju velikih poslovnih projekata u Ukrajini.
Kako se trenutno zamišlja, najpre bi se pokrenuli projekti ciljanim usmeravanjem javnog kapitala, a onda bi se za to hitro zainteresovao i privatni kapital.
Svetska banka je u martu 2023. godine procenila kako će Ukrajini za tu namenu biti neophodno 411 milijardi dolara. Fink pominje značajno veću sumu, oko 750 milijardi, ali je i njegova metodologija drugačija, uključuje pokretanje investicionog ciklusa. Uostalom, protokom vremena i novim razaranjima koja će donositi ofanzive i kontraofanzive menjaće se i ove cifre.

Samo se ne vidi kraj konflikta…

Međutim, sporno u svemu jeste što nema nikakvih naznaka o okončanju konflikta. Čak naprotiv. Sudeći po odlukama NATO i nekih članica ovog vojnog saveza borbe će se tek rasplamsati. Čemu obučavanje ukrajinskih pilota na avionima F-16 ako je drugačije!?
Nije izvesno, dakle, ni kada će se oružani konflikt završiti, ni kako će se završiti, niti kolika će materijalna razaranja uslediti. Kako se onda može planirati postkonfliktni razvoj? I čemu su namenjene poruke o stotinama milijardi dolara koje će u Ukrajinu uložiti investitori koji usmeravaju hiljade milijardi dolara kapitala?
Nakon što je ukrajinsko ministarstvo ekonomije potpisalo dogovor sa predstavnicima „Blekroka“ o pružanju usluga za podršku osnivanja fonda, Zelenski je naglasio da „tokom trajanja ukrajinske nezavisnosti istinski veliki i strateški privatni kapital nije došao u Ukrajinu u količinama koje odgovaraju obimu i kapacitetu zemlje.“
Zašto bi sada, na vrhuncu destabilizacije, dolazio „istinski veliki i strateški privatni kapital“ kada ga nije bilo u prethodnim decenijama? Gde su bile ranije stotine i hiljade milijardi, kada je poslovno okruženje izgledalo neuporedivo stabilnije?

Propagandni projekat

Prva pretpostavka je da se radi o klasičnom lobističko – propagandnom projektu. Teza o investicijama, sa kojima podrazumeva se idu i ekstraprofiti, služi da se ubede administracije zapadnih zemalja, a pre svega ona najvažnija – u Vašingtonu, kako vojnu pomoć Ukrajini treba nastaviti. Očekivani dobitak je toliko veliki, da se rat u svakom pogledu isplati.
Teza o razvoju, koja podrazumeva i blagostanje u bliskoj budućnosti, služi da se ubedi ukrajinsko javno mnjenje u neophodnost dalje podrške Zelenskom i njegovim nakaradnim odlukama koje doprinose rasplamsavanju sukoba. To što neprekidno slanje vojne pomoći rasplamsava sukob još više, te veća razaranja i udaljavanje od bilo kakvih pregovora o deeskalaciji, kao da ne brine ni lobiste ni Zelenskog.

Ko to sve plaća?

Druga pretpostavka, koju iznosi Bredli Devlin jeste da se ekstraprofiti već sada ostvaruju: „gotovo se može garantovati da je „Blekrok“ dobro plaćen od ukrajinske vlade za savetovanje o izradi mape puta za rekonstrukciju. A gde ukrajinska vlada trenutno dobija sredstva, s obzirom da je njena ekonomija u rasulu, a rat je skup poduhvat? Od Vlade Sjedinjenih Država, naravno.
Dakle, „Blekrok“ preko ukrajinske vlade dobija posao plaćen novcem američkih poreskih obveznika, da osmisli plan koji će obezbediti uspeh njihovih budućih investicija u Ukrajini, napravljenih od novca stečenog time što je američko stanovanje postalo nedostupno.“
Ovaj autor još i dodaje da je „američko stanovanje postalo nedostupno“ usled veštački izazvanih „distorzija na tržištu nekretnina“.
To znači da otkupljivanjem stambenih kredita od pojedinaca koji imaju problema u njihovom otplaćivanju, investicione kompanije sa ogromnim kapitalom postaju praktično jedini vlasnici nekretnina. Onda oni te nekretnine izdaju po sličnim ili višim cenama istim onim ljudima koji su u njima i ranije stanovali.
Danas je veći profit u rentiranju, nego u izgradnji ili kreditiranju. Uostalom, stotine i hiljade milijardi za noć se mogu pretvoriti u bezvredni papir, a kuće i stanovi ostaju, fizički postoje, ljudi moraju negde živeti, neku vrednost će imati i u uslovima potpunog finansijskog kolapsa.
Jedna od investicionih kompanija koja se „pronašla“ u ovom biznisu jeste i „Blekrok“. Da li je ovo budućnost za Ukrajinu?
U svakom slučaju, uprkos tome što je Fink prethodnih meseci povezivao pojmove „Ukrajina“ i „filantropija“, cilj investicionih kompanija ostaje maksimalizacija profita. Ako iste investicione kompanije nemaju drugačije ciljeve ni u SAD, zašto bi ih sada imale kada je reč o Ukrajini?

Sistem sa jednim oligarhom

Sudeći po razvoju situacije u SAD, može se ispostaviti da bi ovakav scenario zaista predviđao da Ukrajina ostane bez, u široj javnosti omraženih oligarha.
No, takav scenario bi predviđao i da Ukrajina ili ono što od nje pretekne, bude sistem sa samo jednim oligarhom! San o „novoj Ukrajini“ tako bi se konačno ispunio.
Ukoliko je predstavljena konstrukcija analitičara „američkih konzervativaca“ tačna, a deluje logično, onda i produžavanje oružanog sukoba, pa čak i njegova dalja eskalacija dobijaju novi smisao.
Zbog budućih ekstraprofita nekima je izgleda u interesu da bude još razaranja, pošto to automatski donosi i još novca američkih poreskih obveznika kojima se plaćaju lobističko – propagandni projekti usmereni ka konačnom cilju povezanim sa ispunjavanjem interesa investicionih fondova.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala