https://lat.sputnikportal.rs/20230723/da-li-ce-desnica-prvi-put-posle-50-godina-biti-deo-nove-spanske-vlade-foto-1158951883.html
Da li će desnica prvi put posle 50 godina biti deo nove španske vlade /foto/
Da li će desnica prvi put posle 50 godina biti deo nove španske vlade /foto/
Sputnik Srbija
U Španiji se održavaju parlamentarni izbori na kojima 37,4 miliona građana sa pravom glasa odlučuje da li će na vlasti ostati sadašnji premijer Pedro Sančez... 23.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-23T11:02+0200
2023-07-23T11:02+0200
2023-07-23T11:02+0200
svet
svet
svet – politika
španija
parlamentarni izbori
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/17/1158951270_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_64bbbff05ecddf34367dc77beec56fc8.jpg
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Narodna partija će dobiti najviše glasova, ali najverovatnije neće moći da obezbedi većinu u parlamentu, pa će im biti potrebna podrška desničarske partije Voks, čiji je lider Santjago Abaskal.To bi značilo da bi desnica prvi put u poslednjih 50 godina, odnosno od smrti generala Franka 1975. godine, bila deo španske vlade, navodi Rojters.Sa druge strane, ako je Voks potencijalni saveznik Feiha, onda bi za socijaliste to bio savez sa „Ujedini se“ (Sumar) ministarke rada Jolande Diaz, koji čini 15 levičarskih grupa.Poslednje ankete javnog mnjenja objavljene u Španiji pokazuju da Narodna partija ima 33 do 36 odsto glasova, a socijalisti ispod 29 procenata. Voks i Sumar gotovo da su izjednačeni na 12,5-13,5 procenata.Vlada Narodne partije i Voksa bi značila da se još jedna članica EU pomerila udesno, što je trend nedavno uočen u Švedskoj, Finskoj i Italiji. Dve glavne španske levičarske stranke su proevropski orijentisane, a što se tiče desnice, Narodna partija je, takođe, za EU, ali Voks nije.Sančez je raspisao prevremene izbore dan nakon što su njegova partija i njen mali koalicioni partner sa krajnje levice „Ujedinjeni možemo“ izgubili na lokalnim i regionalnim izborima 28. maja.Pre toga, Sančez je bio nagovestio da bi izbori mogli biti održani u decembru. Međutim, nakon majskog poraza, rekao je da je pošteno da Španci bez odlaganja treba da odluče o političkoj budućnosti zemlje.Posle 28. maja, Narodna stranka je na lokalnim i regionalnim izborima izašla kao stranka sa najvećim brojem glasova, što joj je dalo pravo da preuzme vlast u svim gradovima osim u nekolicini i jednom ili dva regiona.Izbori se održavaju u trenutku kada Španija predsedava EU po principu rotacije. Španci biraju poslanike za donji dom parlamenta koji ima 350 mesta, kao i 208 od 265 senatora u gornjem domu parlamenta.Za donji dom parlamenta glasači biraju stranku, a ne konkretnog kandidata, dok u gornjem domu mogu izabrati najviše tri regionalna senatora. Prognoze na osnovu izlaznih anketa biće objavljene nekoliko minuta nakon zatvaranja biračkih mesta u 20 časova.Po španskom zakonu dozvoljeno je najviše tri nedelje da se formalno konstituiše parlament. Vladajući monarh, kralj Felipe VI onda počinje da se sastaje sa partijskim liderima, koji predlažu kandidata za premijera.Tokom prvog parlamentarnog glasanja za formiranje vlade potrebna je apsolutna većina, a ako ne bude ispunjena, tokom drugog glasanja, koje se održava najviše 48 sati kasnije, dovoljna je prosta većina.Novi izbori se raspisuju, ako posle najviše dva meseca nakon prvog parlamentarnog glasanja, ukoliko nijedan kandidat ne uspe da dobije podršku parlamentarne većine.
španija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika, španija, parlamentarni izbori
svet, svet – politika, španija, parlamentarni izbori
Da li će desnica prvi put posle 50 godina biti deo nove španske vlade /foto/
U Španiji se održavaju parlamentarni izbori na kojima 37,4 miliona građana sa pravom glasa odlučuje da li će na vlasti ostati sadašnji premijer Pedro Sančez, lider Španske socijalističke radničke partije, ili će kormilo preuzeti konzervativna opoziciona Narodna partija Alberta Nunjeza Feiha.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Narodna partija će dobiti najviše glasova, ali najverovatnije neće moći da obezbedi većinu u parlamentu, pa će im biti potrebna podrška desničarske partije Voks, čiji je lider Santjago Abaskal.
To bi značilo da bi desnica prvi put u poslednjih 50 godina, odnosno od smrti generala Franka 1975. godine, bila deo španske vlade,
navodi Rojters.
Sa druge strane, ako je Voks potencijalni saveznik Feiha, onda bi za socijaliste to bio savez sa „Ujedini se“ (Sumar) ministarke rada Jolande Diaz, koji čini 15 levičarskih grupa.
Poslednje ankete javnog mnjenja objavljene u Španiji pokazuju da Narodna partija ima 33 do 36 odsto glasova, a socijalisti ispod 29 procenata. Voks i Sumar gotovo da su izjednačeni na 12,5-13,5 procenata.
Vlada Narodne partije i Voksa bi značila da se još jedna članica EU pomerila udesno, što je trend nedavno uočen u Švedskoj, Finskoj i Italiji. Dve glavne španske levičarske stranke su proevropski orijentisane, a što se tiče desnice, Narodna partija je, takođe, za EU, ali Voks nije.
Sančez je raspisao prevremene izbore dan nakon što su njegova partija i njen mali koalicioni partner sa krajnje levice „Ujedinjeni možemo“ izgubili na lokalnim i regionalnim izborima 28. maja.
Pre toga, Sančez je bio nagovestio da bi izbori mogli biti održani u decembru. Međutim, nakon majskog poraza, rekao je da je pošteno da Španci bez odlaganja treba da odluče o političkoj budućnosti zemlje.
Posle 28. maja, Narodna stranka je na lokalnim i regionalnim izborima izašla kao stranka sa najvećim brojem glasova, što joj je dalo pravo da preuzme vlast u svim gradovima osim u nekolicini i jednom ili dva regiona.
Izbori se održavaju u trenutku kada Španija predsedava EU po principu rotacije. Španci biraju poslanike za donji dom parlamenta koji ima 350 mesta, kao i 208 od 265 senatora u gornjem domu parlamenta.
Za donji dom parlamenta glasači biraju stranku, a ne konkretnog kandidata, dok u gornjem domu mogu izabrati najviše tri regionalna senatora. Prognoze na osnovu izlaznih anketa biće objavljene nekoliko minuta nakon zatvaranja biračkih mesta u 20 časova.
Po španskom zakonu dozvoljeno je najviše tri nedelje da se formalno konstituiše parlament. Vladajući monarh, kralj Felipe VI onda počinje da se sastaje sa partijskim liderima, koji predlažu kandidata za premijera.
Tokom prvog parlamentarnog glasanja za formiranje vlade potrebna je apsolutna većina, a ako ne bude ispunjena, tokom drugog glasanja, koje se održava najviše 48 sati kasnije, dovoljna je prosta većina.
Novi izbori se raspisuju, ako posle najviše dva meseca nakon prvog parlamentarnog glasanja, ukoliko nijedan kandidat ne uspe da dobije podršku parlamentarne većine.
