UŽIVO Iran zapretio SAD neviđenom vojnom akcijom, cene nafte rastu, ceo svet strahuje od inflacije

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei osudio je danas potez Bahreina, koji je oduzeo državljanstvo stanovnicima te zemlje koji su iskazali simpatije prema Iranu. Bagei je za Irnu rekao da to pokazuje diskriminatorski pristup vlasti Bahreina.

Iranska vlada optužila je Bahrein za kršenje ljudskih prava 69 osoba kojima je oduzela državljanstvo, zbog navodne podrške iranskim napadima na zemlju.

Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi izjavio je danas da se ameriko-izraelski napadi na 130.000 civilnih objekata, kuća, bolnica i nevojne infrastrukture mogu smatrati ratnim zločinom i zločinom protiv čovečnosti.

On je na sastanku sa predsednicom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) Mirjanom Špoljarić u Teheranu ocenio da ništa nije ostalo od međunarodnog prava i međunarodnog humanitarnog prava osim praznih reči, tvrdeći da Sjedinjene Američke Države i Izrael nemaju nikakvog poštovanja prema tim principima, prenosi televizija Press.

Rekao je da su pojedine arapske vlade u regionu Persijskog zaliva podržale "antiiransku vojnu agresiju" ustupanjem svoje teritorije, objekata i vojnih instalacija SAD i Izraelu.

"Na osnovu takve dokumentovane podrške, određene susedne zemlje ne mogu se smatrati nepristrasnim i legalno se smatraju stranama umešanim u agresiju. Iran nije imao drugog izbora nego da pruži odgovarajući odvraćajući odgovor na napade koji su potekli iz ovih država", ocenio je zamenik ministra.

Cene nafte danas su značajno porasle, jer su i dalje slabi izgledi za skorašnje rešavanje sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Cena nafte Brent porasla je za šest odsto i kretala se na nivou od 118 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI za sedam odsto, na oko 107 dolara po barelu.

Skok je usledio dok se na tržištima analzira šokantni izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK plus), uz znake da bi sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogao da se nastavi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da se napadi na zdravstvene ustanove i osoblje povećavaju širom sveta, uz primetan porast od početka nedavnog sukoba na Bliskom istoku.

U saopštenju se navodi da je, pre nego što su Sjedinjene Američke Države i Izrael krajem februara pokrenule vazdušne napade na Iran, broj napada na zdravstvene ustanove i njegovo osoblje na globalnom nivou iznosio u proseku oko 3,7 dnevno, a sada je prosek porastao na 4,3 napada dnevno.

Kako se navodi u saopštenju, napadi uključuju vazdušne udare i granatiranje bolnica i klinika, kao i hapšenja i zastrašivanje zdravstvenih radnika.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Tramp razgovarali su večeras o situaciji u Iranu i Persijskom zalivu.

Kako je naveo, u Moskvi smatraju da bi kopnena operacija SAD protiv Irana bila opasna.

Putin je, u razgovoru rekao da bi obnavljanje vojnih akcija protiv Irana dovelo do izuzetno negativnih posledica po ceo svet Rusija je ponudila Sjedinjenim Državama niz ideja za rešavanje problema u vezi sa iranskim nuklearnim programom, rekao je Ušakov.

Tramp je dao svoje ocene u vezi sa sukobom u Iranu.

Američki predsednik dodao je da Vašington očekuje da Teheran prizna poraz i kaže „predajemo se“.

Akcije na evropskim berzama danas su pale, dok su investitori analizirali poslovne rezultate kompanija i odluku da Ujedinjeni Arapski Emirati napuste Organizaciju zemalja izvoznica nafte OPEK plus.

Na tržištima je u fokusu i odluka UAE da napusti OPEK od 1. maja, što bi moglo uticati na globalno snabdevanje naftom.

Analitičari ocenjuju da bi ovaj potez mogao dovesti do povećanja proizvodnje te zemlje, ali da geopolitičke tenzije i blokada ključnih pomorskih pravaca i dalje ograničavaju globalne tokove energenata.

Načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) general-potpukovnik Ejal Zamir izjavio je danas da nema prekida vatre u južnom Libanu, dok se nastavljaju dejstva protiv libanske grupe Hezbolah, koju podržava Iran.

Zamir je, tokom posete gradu Tajbeh na jugu Libana, gde su raspoređene trupe IDF-a, kazao da se neće tolerisati napadi Hezbolaha, kao i da Izrael neće napustiti svoju novu bezbednosnu zonu dok se ne otkloni pretnja zajednicama na severu Izraela, prenosi Tajms of Izrael.

"U Libanu, misija koju nam je dodelio politički ešalon jeste da se pozicioniramo duž linije kako bismo sprečili direktnu vatru na zajednice. To smo postigli, ovo je linija na kojoj se nalazimo. Možda će biti potrebno da ostanemo na njoj", istakao je Zamir.

Očekuje se da će se više od milion ljudi u Libanu suočiti sa krizom u snabdevanju hranom u narednim mesecima, zbog obnovljenog sukoba sa Izraelom i masovnog raseljavanja, pokazuje analiza Integrisane faze klasifikacije bezbednosti hrane (IPC).

Analiza IPC-a pokazuje da 1,24 miliona ljudi u Libanu neće biti u mogućnosti da redovno zadovoljava osnovne potrebe za hranom i da će biti primorani da smanje kvalitet i količinu konzumirane hrane.

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je danas da se još istražuju okolnosti američkog napada na iransku žensku školu na početku rata sa tom zemljom, u kojem je poginulo oko 170 ljudi, uglavnom dece.

Hegset je, odgovarajući na pitanja članova Odbora za oružane snage Predstavničkog doma američkog Kongresa, rekao da je nesrećna situacija i dalje pod istragom.

Rat Sjedinjenih Američkih Država u Iranu koštao je do sada 25 milijardi dolara, izjavio je danas Džuls Herst, visoki zvaničnik Pentagona koji je zadužen za finansije, koji je time dao prvu zvaničnu procenu ratnih troškova.

Herst je kongresmenima u Odboru za oružane snage Predstavničkog doma rekao da je većina tog novca bila potrošena za municiju.

Američki ministar odbrane Pit Hegset je Odboru za oružane snage Predstavničkog doma rekao da će povećanje budžeta Pentagona za sledeću godinu na 1,5 biliona dolara „održati najmoćniju i najsposobniju vojsku na svetu“.

Na današnjem otvaranju američkih berzi uglavnom je zabeležen pad akcija, pre svega zbog daljeg rasta cena nafte usled američke blokade iranskih luka.

Cene nafte porasle su i danas nakon što je američki predsednik Donald Trump naložio saradnicima da se pripreme za produženu blokadu Irana.

Nafta je poskupela za četiri odsto, pa se cena američke sirove nafte WTI kreće na 104 dolara po barelu, dok je međunarodna referentna Brent dostigla 117 dolara po barelu.

Cena nafte Brent je danas premašila 117 dolara za barel zbog porasta geopolitičkih napetosti oko Ormuskog moreuza, pošto investitori strahuju da će ovaj ključni prolaz za tranzit nafte ostati zatvoren duže vreme ako Sjedinjene Američke Države produže blokadu iranskih luka.

Kontinuirano američko pomorsko piratstvo i banditizam u obliku takozvane pomorske blokade uskoro će se suočiti sa praktičnom i neviđenom vojnom akcijom, izjavio je danas visokopozicionirani neimenovani izvor iz iranskih bezbednosnih snaga.

Iranske oružane snage koje deluju pod komandom štaba Hatam al-Anbija poručuju da strpljenje ima granice i da je neophodna kazna ako Vašington nastavi svoju ilegalnu pomorsku blokadu oko Ormuskog moreuza, prenosi PressTV.

Neimenovani izvor iranske državne televizije je naglasio da je Iran u nametnutom ratu dokazao da se Sjedinjene Američke Države više ne suočavaju sa pasivnim ili predvidljivim protivnikom.

„Zahvaljujući snažnom otporu svog naroda i oružanih snaga, i mudrom, hrabrom i odlučnom liderstvu vođe Islamske revolucije ajatole Sejeda Modžtabe Hamneija, Iran je uspeo da neutrališe i diskredituje sve američke opcije za stolom“, izjavio je izvor Press TV i dodao da je uzdržanost koju su do sada pokazale iranske oružane snage imala za cilj da pruži šansu diplomatiji, omogućavajući SAD da prihvate iranske uslove za trajno okončanje rata.

Savet za koordinaciju islamske propagande pozvao je Irance da se pridruže nacionalnom skupu pod nazivom "Kampanja Džan Fada za Iran Imama Reze" kao zavet vernosti vođi Islamske revolucije ajatolahu Modžtabi Hamneiju.

Savet u saopštenju poziva "plemenitu i budnu iransku naciju da obeleži blagoslovenu godišnjicu rođenja Imama Reze, osmog imama u šiitskom islamu, snažnim javnim prisustvom koje pokazuje nacionalnu solidarnost, veru i narodnu odlučnost".

"Javna izlaznost, kamen temeljac nacionalne moći, više puta je garantovala dostojanstvo i napredak zemlje u istorijskim trenucima. Predstojeća mobilizacija biće još jedna manifestacija kolektivne volje", navodi se u saopštenju.

Skup je najavljen za danas od 15 do 21 časova po lokalnom vremenu na glavnim ulicama i trgovima u Teheranu i širom zemlje.

Portparol iranskog parlamentarnog Odbora za planiranje i budžet Abas Godrati izjavio je danas da Iran prodaje svoju naftu po cenama koje su čak dvostruko više od ugovorenih, uprkos međunarodnim sankcijama, posebno onima koje su uvele Sjedinjene Američke Države.

Godrati je naveo da izvoz nafte nije zaustavljen i da su sankcije, kako tvrdi, dovele do većih ekonomskih gubitaka za SAD nego za iranski budžet, prenose mediji.

On je ocenio da SAD pokušavaju da uvedu sankcije na digitalne valute kako bi poremetile trgovinske razmene.

Američki predsednik Donald Tramp poručio je Iranu da se "sabere" i "opameti" i pristane na zahtev SAD da obustavi svoj nuklearni program.

U objavi na svojoj društvenoj mreži Trut Soušl, američki predsednik je podelio veštačkom inteligencijom generisanu sliku sebe kako drži pušku dok ga okružuju eksplozije, uz natpis: "Nema više gospodina Finog Momka!"

Nemački kancelar izjavio je da je predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu rekao zašto smatra da je rat u Iranu pogrešan, ali da istovremeno pokušava da održi dobar odnos sa njim i da je do sada u tome uspevao.

On je to rekao odgovarajući na pitanje medija zašto jasnije ne protivreči američkom predsedniku i dodao da tokom poslednje posete SAD nije javno raspravljao sa njim o njegovim stavovima o Španiji, NATO alijansi i drugim pitanjima.

"Ne počinjem raspravu o Španiji ili Velikoj Britaniji pred novinarima u Ovalnom kabinetu. Rekao sam predsedniku iza zatvorenih vrata da su obe zemlje pouzdani NATO partneri koje ne bi trebalo da izgubimo. Od samog početka sebi govorim da nema smisla voditi spornu diskusiju u toj atmosferi. Gledao sam one koji su to radili i nisu dobro prošli", rekao je Merc aludirajući na ukrajinskog predsednika.

Ministar poljoprivrede Irana Golamreza Nuri izjavio je da su zalihe osnovnih dobara u zemlji veće nego u mirnodopska vremena, imajući u vidu da se 85 odsto prehrambene bezbednosti zemlje oslanja na domaću proizvodnju.

"Samo 15 odsto potreba narodne ishrane i tržišta zadovoljava se iz inostranstva. Uz mere koje su osmišljene, čak i uprkos ratu, nije bilo ni najmanjeg poremećaja u prehrambenoj bezbednosti zemlje", rekao je Nuri.

Analizirajući uslove u zemlji tokom proteklih 60 dana, on je opisao situaciju kao "nametanje složenog i dugotrajnog rata".