https://lat.sputnikportal.rs/20230722/evropljani-sve-siromasniji-kako-je-prosecna-zemlja-eu-postala-losija-od-svih-drzava-sad-1158933321.html
Evropljani sve siromašniji: Kako je prosečna zemlja EU postala lošija od svih država SAD
Evropljani sve siromašniji: Kako je prosečna zemlja EU postala lošija od svih država SAD
Sputnik Srbija
Kupovna moć se praktično u svim evropskim zemljama smanjuje iz meseca u mesec. 22.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-22T20:54+0200
2023-07-22T20:54+0200
2023-07-22T20:54+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
svet
evropska unija (eu)
sjedinjene američke države
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/1e/1132913267_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e9a0ecc1e21c633f3e276528050c83df.jpg
Decenijama su Evropljani iz generacije u generaciju ekonomski postajali sve bogatiji. Ali toj srećnoj priči došao je kraj, jer su u poslednjih godinu dana Evropljani postali sve siromašniji, piše američki „Vol strit džurnal“.Kupovna moć opada iz meseca u mesecKupovna moć se praktično u svim evropskim zemljama smanjuje iz meseca u mesec - Francuzi jedu manje delikatesa, a uz to piju manje crnog vina, Španci štede na maslinovom ulju, Finci pale saune u vetrovitim danima kada je struja jeftinija, navodi američki medij.U Nemačkoj je potrošnja mesa i mleka pala na najniži nivo u poslednje tri decenije, a tržište organske hrane, koje je donedavno bilo u meteorskom usponu, sada je u jednakom meteorskom padu.U Italiji se sazivaju krizni sastanci zbog cena testenina koje su porasle duplo više od inflacije. U različitim zemljama ima na stotine sličnih primera, a zbog pada potrošnje Evropa je početkom godine zapala u recesiju.Sadašnje stanje u kome se Evropa nalazi nije se desilo preko noći. Njeno stanovništvo je sve starije, a pored toga, Evropljani preferiraju sve više slobodnog vremena i kraću radnu nedelju, što je godinama usporavalo privredni rast i smanjilo produktivnost. Zatim je usledila pandemija kovid-19 i sukob u Ukrajini, što je rezultiralo prekidom globalnih lanaca snabdevanja i naglim porastom cena energije i hrane.Reakcije vlada pogoršale problemReakcije vlada širom kontinenta samo su pogoršale problem, jer su se, da bi sačuvali radna mesta, vlastodršci uglavnom opredelili za model subvencija koje su usmerili prema poslodavcima, što je građane – potrošače – dovelo u nezavidan položaj kada su cene u prodavnicama skočile. Za razliku od Evropljana, Amerikanci su imali višestruku korist od jeftine energije i paketa pomoći koje je njihova vlada usmerila uglavnom prema građanima umesto prema poslodavcima kako bi ih podstakla da troše.Evropa inače ima moćnu izvoznu industriju, a u prošlosti su se stanovnici mogli osloniti na nju. Međutim, Kina, koja predstavlja ključno evropsko tržište, takođe je u ekonomskim problemima, koji se potom prelivaju na Evropu, navodi američki medij.Visoki troškovi energije i ogromna inflacija kakva nije viđena od 1970-ih smanjuju konkurentnost evropskih proizvođača na međunarodnim tržištima i narušavaju nekada harmonične radne odnose na kontinentu. Sa usporavanjem globalne trgovine, zavisnost Evrope od izvoza – koji čini oko 50 odsto BDP-a evrozone u poređenju sa 10 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama – postaje slabost.Pad potrošnje i plataPrema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), potrošnja u 20 zemalja članica evrozone smanjena je za oko jedan odsto od kraja 2019. godine. S druge strane, u SAD je u istom periodu porasla za skoro devet odsto. Evropska unija sada čini oko 18 odsto ukupne svetske potrošnje, a SAD oko 28 odsto. Pre petnaest godina, EU i SAD su činile oko četvrtine ukupne svetske potrošnje.Prilagođeno inflaciji i kupovnoj moći, plate su pale za otprilike tri odsto od 2019. u Nemačkoj, 3,5 odsto u Italiji i Španiji i šest odsto u Grčkoj. S druge strane, realne plate u SAD su porasle za oko 6 odsto u istom periodu, piše „Vol strit džurnal“.Prosečna zemlja EU siromašnija od američkih državaPrema podacima MMF-a, privreda evrozone je u poslednjih 15 godina porasla za oko šest odsto, a SAD čak 82 odsto.Direktna posledica ovoga je da je prosečna zemlja EU siromašnija od svih država u SAD, osim Ajdaha i Misisipija. Ako se trenutni trend nastavi do 2035. godine, razlika između ekonomske proizvodnje po glavi stanovnika u SAD i EU biće velika kao i između Japana i Ekvadora.S obzirom na sve veći trošak zaduživanja i potrebu evropskih vlada da povećaju vojnu potrošnju, ekonomisti očekuju povećanje poreza, što stvara dodatni pritisak na potrošače. A porezi u Evropi su već visoki u poređenju sa drugim bogatim zemljama na oko 40-45 odsto BDP-a, u poređenju sa 27 odsto u SAD. Američki radnici primaju skoro tri četvrtine svojih plata, dok francuski i nemački radnici zadržavaju samo polovinu onoga što zarađuju, navodi američki medij.
https://lat.sputnikportal.rs/20230704/evropa-ima-neocekivanog-ekonomskog-bolesnika-cija-bolest-bi-mogla-da-se-prosiri-na-sve-1158074491.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230629/evrozona-u-recesiji-zatisje-pred-buru-1156989280.html
sjedinjene američke države
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, svet, evropska unija (eu), sjedinjene američke države
ekonomija, svet – ekonomija, svet, evropska unija (eu), sjedinjene američke države
Evropljani sve siromašniji: Kako je prosečna zemlja EU postala lošija od svih država SAD
Kupovna moć se praktično u svim evropskim zemljama smanjuje iz meseca u mesec.
Decenijama su Evropljani iz generacije u generaciju ekonomski postajali sve bogatiji. Ali toj srećnoj priči došao je kraj, jer su u poslednjih godinu dana Evropljani postali sve siromašniji,
piše američki „Vol strit džurnal“.
Kupovna moć opada iz meseca u mesec
Kupovna moć se praktično u svim evropskim zemljama smanjuje iz meseca u mesec - Francuzi jedu manje delikatesa, a uz to piju manje crnog vina, Španci štede na maslinovom ulju, Finci pale saune u vetrovitim danima kada je struja jeftinija, navodi američki medij.
U Nemačkoj je potrošnja mesa i mleka pala na najniži nivo u poslednje tri decenije, a tržište organske hrane, koje je donedavno bilo u meteorskom usponu, sada je u jednakom meteorskom padu.
U Italiji se sazivaju krizni sastanci zbog cena testenina koje su porasle duplo više od inflacije. U različitim zemljama ima na stotine sličnih primera, a zbog pada potrošnje Evropa je početkom godine zapala u recesiju.
Sadašnje stanje u kome se Evropa nalazi nije se desilo preko noći. Njeno stanovništvo je sve starije, a pored toga, Evropljani preferiraju sve više slobodnog vremena i kraću radnu nedelju, što je godinama usporavalo privredni rast i smanjilo produktivnost. Zatim je usledila pandemija kovid-19 i sukob u Ukrajini, što je rezultiralo prekidom globalnih lanaca snabdevanja i naglim porastom cena energije i hrane.
Reakcije vlada pogoršale problem
Reakcije vlada širom kontinenta samo su pogoršale problem, jer su se, da bi sačuvali radna mesta, vlastodršci uglavnom opredelili za model subvencija koje su usmerili prema poslodavcima, što je građane – potrošače – dovelo u nezavidan položaj kada su cene u prodavnicama skočile. Za razliku od Evropljana, Amerikanci su imali višestruku korist od jeftine energije i paketa pomoći koje je njihova vlada usmerila uglavnom prema građanima umesto prema poslodavcima kako bi ih podstakla da troše.
Evropa inače ima moćnu izvoznu industriju, a u prošlosti su se stanovnici mogli osloniti na nju. Međutim, Kina, koja predstavlja ključno evropsko tržište, takođe je u ekonomskim problemima, koji se potom prelivaju na Evropu, navodi američki medij.
Visoki troškovi energije i ogromna inflacija kakva nije viđena od 1970-ih smanjuju konkurentnost evropskih proizvođača na međunarodnim tržištima i narušavaju nekada harmonične radne odnose na kontinentu. Sa usporavanjem globalne trgovine, zavisnost Evrope od izvoza – koji čini oko 50 odsto BDP-a evrozone u poređenju sa 10 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama – postaje slabost.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), potrošnja u 20 zemalja članica evrozone smanjena je za oko jedan odsto od kraja 2019. godine. S druge strane, u SAD je u istom periodu porasla za skoro devet odsto. Evropska unija sada čini oko 18 odsto ukupne svetske potrošnje, a SAD oko 28 odsto. Pre petnaest godina, EU i SAD su činile oko četvrtine ukupne svetske potrošnje.
Prilagođeno inflaciji i kupovnoj moći, plate su pale za otprilike tri odsto od 2019. u Nemačkoj, 3,5 odsto u Italiji i Španiji i šest odsto u Grčkoj. S druge strane, realne plate u SAD su porasle za oko 6 odsto u istom periodu, piše „Vol strit džurnal“.
Prosečna zemlja EU siromašnija od američkih država
Prema podacima MMF-a, privreda evrozone je u poslednjih 15 godina porasla za oko šest odsto, a SAD čak 82 odsto.
Direktna posledica ovoga je da je prosečna zemlja EU siromašnija od svih država u SAD, osim Ajdaha i Misisipija. Ako se trenutni trend nastavi do 2035. godine, razlika između ekonomske proizvodnje po glavi stanovnika u SAD i EU biće velika kao i između Japana i Ekvadora.
S obzirom na sve veći trošak zaduživanja i potrebu evropskih vlada da povećaju vojnu potrošnju, ekonomisti očekuju povećanje poreza, što stvara dodatni pritisak na potrošače. A porezi u Evropi su već visoki u poređenju sa drugim bogatim zemljama na oko 40-45 odsto BDP-a, u poređenju sa 27 odsto u SAD. Američki radnici primaju skoro tri četvrtine svojih plata, dok francuski i nemački radnici zadržavaju samo polovinu onoga što zarađuju, navodi američki medij.
