https://lat.sputnikportal.rs/20230718/srpska-kinematografija-u-poslednjih-pet-godina-produkcioni-bunt-debitanti-i-toma-marija-jakovljevic-1158752695.html
Srpska kinematografija u poslednjih pet godina: Produkcioni bunt, debitanti i „Toma“
Srpska kinematografija u poslednjih pet godina: Produkcioni bunt, debitanti i „Toma“
Sputnik Srbija
Kada su izašli „Toma“ i „Južni vetar“ srpski film je bio na četvrtom mestu po gledanosti domaćeg filma u čitavoj Evropi. 18.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-18T21:22+0200
2023-07-18T21:22+0200
2023-07-18T21:22+0200
kultura
kultura
film i serije
festival evropskog filma palić
južni vetar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/07/1150581179_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_41d0673c1776c496e7646a47de9aa238.jpg
Da srpska publika voli da gleda domaća ostvarenja i da prisustvujemo jednom produkcionom bumu u poslednjih pet godina, gde su podjednako prisutni i komercijalni i umetnički filmovi i dvadesetogodišnji autori i veterani, pokazuje upravo objavljen „Kritički vodič kroz srpski film, 2018-2022“ Zorana Jankovića i Đorđa Bajića.Knjiga koju je objavio Filmski centar Srbije predstavljena je na Festivalu evropskog filma Palić, a jedan od autora, filmski kritičar Zoran Janković za Sputnjik primećuje da je manje priča o ratnim zločinima i nasleđu devedesetih godina nego ranije.Procvat nezavisnih produkcija„Malo se pomerio taj tematski okvir i ono što je karakterisalo ovaj period jeste procvat nezavisnih produkcija koje su nekada bile na samom rubu profesionalnog bavljenja filmom, kao i veliki upliv filmova koji su nastali prekrajanjem serija ili su kasnije pretvoreni u serije što je uticalo i u estetskom smislu da deluju malo kao produženi piloti, a ne autohtona filmska dela“.U knjizi se mogu pronaći tekstovi o festivalskim favoritima („Otac“, „Teret“, „Oaza“, „Heroji radničke klase“, „Kelti“, „Šavovi“, „Strahinja Banović“, „Usekovanje“, „Kristina“...) i najgledanijim srpskim filmovima u našim bioskopima (serijal „Južni vetar“, „Toma“, „Taksi bluz“...), ali isto tako i o režijama mladih autora u usponu nastalih sa malo novca i puno kreativnosti („Moj jutarnji smeh“, „Ivana Grozna“, „Banditi u potrazi za mamom“, „Who the fuck are you“...) i žanrovski profilisanim ostvarenjima vrednima gledalačke pažnje („Ederlezi Rajsing“, „Vampir“, „Lihvar“...).Produkcioni bumIvan Velisavaljević u svom predgovoru ističe: „Iako se Bajićevi i Jankovićevi tekstovi fokusiraju na pojedinačne filmove – naraciju, stil, autorsku poetiku i tek jednim delom na recepciju – čitaoci lako mogu steći uvid u potrese i promene koji su zadesili srpski film u prethodnih pet godina“.Poredeći prethodni „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ u kome su obuhvatili 225 ostvarenja, prikazanih tokom 18 godina na festivalima i u bioskopskoj distribuciji, Janković zapaža produkcioni bum kao posledicu novih tehnologija i novih kanala prikazivanja i distribucije:Dok ostvarenje „Leto kada sam naučila da letim“ Radivoja Raše Andrića, prema rečima autora, istovremeno zadovoljava kriterijum gledanosti i kvaliteta, ima i vrednih ostvarenja koja su izmakla pažnji publike kao što je „Who the fuck are you“ Marine Radmilac sa poznatim francuskim glumcem Denijem Levanom u glavnoj ulozi.Najuspešniji - Toma i OtacKao komercijalno najuspešnije ostvarenje Janković navodi film „Toma“ Dragana Bjelogrlića koji je imao više od milion gledalaca, dok je festivalski najveći uspeh ostvario „Otac“ Srdana Golubovića.„Mislim da se polako gubi ta stigma o komercijalnom filmu kao nečem manje vrednom. 'Toma', 'Južni vetar', 'Nečista krv' su dovoljno kvalitetni filmovi koje može da gleda i neko ko ne mari za filmske hitove iz naše ili neke druge zemlje. Imamo i jedan ešalon ne nužno komercijalnih filmova koje bi čovek dovoljno otvorenog uma mogao da pogleda i da mu se dopadnu. 'Kelti' Milice Tomović ili 'Moj jutarnji smeh' Marka Đorđevića su dobar primer umetničkog filma u kome može da se uživa“.Od debitanata do veteranaKao posebnu vrednost srpske kinematografije Zoran Janković ističe činjenicu da imamo autore svih generacija – od dvadesetogodišnjih debitanata do veterana.On naglašava da bi trebalo da se pomogne veteranima i da se sklone neke institucionalne prepreke kako bi oni mogli više da snimaju:„Veterani u našoj kinematografiji su značajna imena i potvrđeni darovi koji nisu toliko upoznati sa tehnikom produkcije filma danas. Filmovi su se u njihovo vreme drugačije producirali, drugačije se sakupljao novac. S druge strane treba pomoći i mladim autorima da nakon uspešnog ili dovoljno primećenog prvog filma što pre dođu do sledećeg ostvarenja“.Pozivajući se na oba kritička vodiča, Janković zapaža da u kvalitativnom smislu debitanti nose srpski film:„Iz godine u godinu najkvalitetniji filmovi dolaze upravo od debitanata i stvar biva još zanimljivija što su debitanti danas još mlađi u odnosu na one pre deset godina. To pokazuje da srpski film ima na kome da ostane. Imali smo ove godine 'Indigo kristal' - dečko od 25 godina je napravio bioskopski hit. Ako film pronađe put do publike, taj autor je uradio nešto dobro za kinematografiju“.Janković očekuje da će posle produkcionog buma doći do izvesne stagnacije:„Nismo mi tržište gde svi gledaju sve, svi čitaju sve. Na projekcijama filmova koji nisu veliki hitovi možemo da se prepoznamo kao na slavama, ali srpski film ima na koga da računa. Imamo autore i dovoljno zainteresovanu publiku i to je zdrava osnova. A ove godine očekujemo još bolje filmove“.
https://lat.sputnikportal.rs/20230712/srpski-filmovi-na-palicu-politicka-komedija-ekoloski-dokumentarac-ljubavna-prica-marija-jakovljevic-1158423036.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, film i serije, festival evropskog filma palić, južni vetar
kultura, film i serije, festival evropskog filma palić, južni vetar
Srpska kinematografija u poslednjih pet godina: Produkcioni bunt, debitanti i „Toma“
Kada su izašli „Toma“ i „Južni vetar“ srpski film je bio na četvrtom mestu po gledanosti domaćeg filma u čitavoj Evropi.
Da srpska publika voli da gleda domaća ostvarenja i da prisustvujemo jednom produkcionom bumu u poslednjih pet godina, gde su podjednako prisutni i komercijalni i umetnički filmovi i dvadesetogodišnji autori i veterani, pokazuje upravo objavljen „Kritički vodič kroz srpski film, 2018-2022“ Zorana Jankovića i Đorđa Bajića.
Knjiga koju je objavio Filmski centar Srbije predstavljena je na
Festivalu evropskog filma Palić, a jedan od autora, filmski kritičar
Zoran Janković za Sputnjik primećuje da je manje priča o ratnim zločinima i nasleđu devedesetih godina nego ranije.
Procvat nezavisnih produkcija
„Malo se pomerio taj tematski okvir i ono što je karakterisalo ovaj period jeste procvat nezavisnih produkcija koje su nekada bile na samom rubu profesionalnog bavljenja filmom, kao i veliki upliv filmova koji su nastali prekrajanjem serija ili su kasnije pretvoreni u serije što je uticalo i u estetskom smislu da deluju malo kao produženi piloti, a ne autohtona filmska dela“.
U knjizi se mogu pronaći tekstovi o festivalskim favoritima („Otac“, „Teret“, „Oaza“, „Heroji radničke klase“, „Kelti“, „Šavovi“, „Strahinja Banović“, „Usekovanje“, „Kristina“...) i najgledanijim srpskim filmovima u našim bioskopima (serijal „Južni vetar“, „Toma“, „Taksi bluz“...), ali isto tako i o režijama mladih autora u usponu nastalih sa malo novca i puno kreativnosti („Moj jutarnji smeh“, „Ivana Grozna“, „Banditi u potrazi za mamom“, „Who the fuck are you“...) i žanrovski profilisanim ostvarenjima vrednima gledalačke pažnje („Ederlezi Rajsing“, „Vampir“, „Lihvar“...).
Ivan Velisavaljević u svom predgovoru ističe: „Iako se Bajićevi i Jankovićevi tekstovi fokusiraju na pojedinačne filmove – naraciju, stil, autorsku poetiku i tek jednim delom na recepciju – čitaoci lako mogu steći uvid u potrese i promene koji su zadesili srpski film u prethodnih pet godina“.
Poredeći prethodni „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ u kome su obuhvatili 225 ostvarenja, prikazanih tokom 18 godina na festivalima i u bioskopskoj distribuciji, Janković zapaža produkcioni bum kao posledicu novih tehnologija i novih kanala prikazivanja i distribucije:
„Još je mala vremenska distanca da bismo predvideli koristi od toga. Za sada je dobro da se toliko snima. Od tih 85 filmova ima najmanje 20 zanimljivih - nekih na svetskom nivou uspelih ostvarenja koja mogu biti reprezentativni deo savremenog srpskog filma. Ima naravno promašaja i filmova koji možda nije trebalo da budu prikazivani izvan porodičnog ili prijateljskog kruga“.
Dok ostvarenje
„Leto kada sam naučila da letim“ Radivoja Raše Andrića, prema rečima autora, istovremeno zadovoljava kriterijum gledanosti i kvaliteta, ima i vrednih ostvarenja koja su izmakla pažnji publike kao što je „Who the fuck are you“ Marine Radmilac sa poznatim francuskim glumcem Denijem Levanom u glavnoj ulozi.
Najuspešniji - Toma i Otac
Kao komercijalno najuspešnije ostvarenje Janković navodi film „Toma“ Dragana Bjelogrlića koji je imao više od milion gledalaca, dok je festivalski najveći uspeh ostvario „Otac“ Srdana Golubovića.
„Mislim da se polako gubi ta stigma o komercijalnom filmu kao nečem manje vrednom. 'Toma', 'Južni vetar', 'Nečista krv' su dovoljno kvalitetni filmovi koje može da gleda i neko ko ne mari za filmske hitove iz naše ili neke druge zemlje. Imamo i jedan ešalon ne nužno komercijalnih filmova koje bi čovek dovoljno otvorenog uma mogao da pogleda i da mu se dopadnu. 'Kelti' Milice Tomović ili 'Moj jutarnji smeh' Marka Đorđevića su dobar primer umetničkog filma u kome može da se uživa“.
Od debitanata do veterana
Kao posebnu vrednost srpske kinematografije Zoran Janković ističe činjenicu da imamo autore svih generacija – od dvadesetogodišnjih debitanata do veterana.
On naglašava da bi trebalo da se pomogne veteranima i da se sklone neke institucionalne prepreke kako bi oni mogli više da snimaju:
„Veterani u našoj kinematografiji su značajna imena i potvrđeni darovi koji nisu toliko upoznati sa tehnikom produkcije filma danas. Filmovi su se u njihovo vreme drugačije producirali, drugačije se sakupljao novac. S druge strane treba pomoći i mladim autorima da nakon uspešnog ili dovoljno primećenog prvog filma što pre dođu do sledećeg ostvarenja“.
Pozivajući se na oba kritička vodiča, Janković zapaža da u kvalitativnom smislu debitanti nose srpski film:
„Iz godine u godinu najkvalitetniji filmovi dolaze upravo od debitanata i stvar biva još zanimljivija što su debitanti danas još mlađi u odnosu na one pre deset godina. To pokazuje da srpski film ima na kome da ostane. Imali smo ove godine 'Indigo kristal' - dečko od 25 godina je napravio bioskopski hit. Ako film pronađe put do publike, taj autor je uradio nešto dobro za kinematografiju“.
Janković očekuje da će posle produkcionog buma doći do izvesne stagnacije:
„Nismo mi tržište gde svi gledaju sve, svi čitaju sve. Na projekcijama filmova koji nisu veliki hitovi možemo da se prepoznamo kao na slavama, ali srpski film ima na koga da računa. Imamo autore i dovoljno zainteresovanu publiku i to je zdrava osnova. A ove godine očekujemo još bolje filmove“.
