https://lat.sputnikportal.rs/20230716/mozak-gradova-buducnosti-ruski-naucnici-prave-mrezu-koja-ce-promeniti-nacin-zivota-iz-korena-1158485491.html
Mozak gradova budućnosti: Ruski naučnici prave mrežu koja će promeniti način života iz korena
Mozak gradova budućnosti: Ruski naučnici prave mrežu koja će promeniti način života iz korena
Sputnik Srbija
Formiran je protokol veza za komunikaciju u okviru sigurne mreže pametnog grada koje su proizveli naučnici Severnokavkaskog federalnog univerziteta (SKFU) u... 16.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-16T22:03+0200
2023-07-16T22:03+0200
2023-07-16T22:03+0200
rusija – društvo
nauka i tehnologija
rusija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/07/1124033642_0:79:1921:1159_1920x0_80_0_0_7c685db7f656f4bf144c678eb188e683.jpg
Rezultati istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu „Senzor“.Naučnici su objasnili da se pod koncepcijom pametnog grada podrazumeva korišćenje informacionih tehnologija za upravljanje gradskom sredinom. Cilj ovih gradova je da živote stanovnika učine udobnijim i bezbednijim, kao i da štede resurse i prostor. Kao primer se navodi ulično osvetljenje koje se automatski uključuje.Pamenti grad se sastoji od velikog broja elemenata, među kojima je video nadzor, sistem za pozivanje u hitnim slučajevima, biometrijski sistemi, gradske i bankarske usluge, inteligentni transport i drugo. Trebalo bi da ispunjava sledeće zahteve, a to su brza veza, pouzdanost i sigurnost podataka.Naučnici Severnokavaskog univerziteta su u saradnji sa kolegama iz Instituta za sistemsko programiranje Ruske akademije nauka, Meksika, Repubike Koreje i Urugvaja, formirali pouzdan protokol veza za koncept pametnog grada.Prema njihovim rečima, on povećava otpornost mreža na napade različitih vrsta, uključujući neovlašćeno presretanje, falsifikovanje poruka, greške, neuspehe u povezivanju mreža, gubitak informacija u slučaju napada ili nesreća, ali i omogućava optimizaciju resursa za podršku pametnog grada.Eksperti su objasnili da je protokol zasnovan na modifikacije maršrute mreža MANET (Mobile Ad hoc Networks) u kojoj svaki njen čvor učestvuje u maršruti prosleđivanjem podataka drugim čvorovima.Prvobitno je MANET proizveden za mreže male jačine, na primer, za povezivanje u spasilačkim operacijama kako bi ljudi mogli operativno da razmenjuju kraće poruke.Pojasnio je da se prilikom šifrovanja informacija ključ deli između svih uređaja učesnika. Kako bi se ključ ponovo dobio i dešifrovale informacije, potrebno je da svi učesnici daju svoj deo poruke. U slučaju da neko presretne informacije, on neće moći da koristi poseban fragment poruke.Prema rečima naučnika, takav pristup nema ograničenja koja imaju tradicionalne metode šifrovanja u cilju sigurnog prenosa informacija. Osim toga, na ovaj način se smanjuje višak podataka, što smanjuje količinu opreme velikih gabarita, štedi energiju i količine arhiviranja poruka.Gladkov je zaključio da je naredni zadatak naučnog kolektiva usavršavanje i testiranje protokola i mreže.
https://lat.sputnikportal.rs/20230618/pogon-za-svemirske-letelice-ruski-naucnici-patentirali-nov-nacin-za-let-do-zvezda--1157139055.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – društvo, nauka i tehnologija, rusija, društvo
rusija – društvo, nauka i tehnologija, rusija, društvo
Mozak gradova budućnosti: Ruski naučnici prave mrežu koja će promeniti način života iz korena
Formiran je protokol veza za komunikaciju u okviru sigurne mreže pametnog grada koje su proizveli naučnici Severnokavkaskog federalnog univerziteta (SKFU) u saradnji sa ruskim i inostranim kolegama. Prema rečima eksperata, protokol će omogućiti uređajima na mreži da brzo, nesmetano i sigurno dele informacije i rešavaju probleme zaštite podataka.
Rezultati istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu „Senzor“.
Naučnici su objasnili da se pod koncepcijom pametnog grada podrazumeva korišćenje informacionih tehnologija za upravljanje gradskom sredinom. Cilj ovih gradova je da živote stanovnika učine udobnijim i bezbednijim, kao i da štede resurse i prostor. Kao primer se navodi ulično osvetljenje koje se automatski uključuje.
Pamenti grad se sastoji od velikog broja elemenata, među kojima je video nadzor, sistem za pozivanje u hitnim slučajevima, biometrijski sistemi, gradske i bankarske usluge, inteligentni transport i drugo. Trebalo bi da ispunjava sledeće zahteve, a to su brza veza, pouzdanost i sigurnost podataka.
Naučnici Severnokavaskog univerziteta su u saradnji sa kolegama iz Instituta za sistemsko programiranje Ruske akademije nauka, Meksika, Repubike Koreje i Urugvaja, formirali pouzdan protokol veza za koncept pametnog grada.
Prema njihovim rečima, on povećava otpornost mreža na napade različitih vrsta, uključujući neovlašćeno presretanje, falsifikovanje poruka, greške, neuspehe u povezivanju mreža, gubitak informacija u slučaju napada ili nesreća, ali i omogućava optimizaciju resursa za podršku pametnog grada.
Eksperti su objasnili da je protokol zasnovan na modifikacije maršrute mreža MANET (Mobile Ad hoc Networks) u kojoj svaki njen čvor učestvuje u maršruti prosleđivanjem podataka drugim čvorovima.
„U takvim mrežama nema poteškoća prilikom postavljanja infrastrukture i administracije, što omogućava uređajima da formiraju mreže i istog trenutka se povežu sa njima“, rekao je naučnik Centra računarske matematike i paralelnog programiranja super-kompjutera SKFU Andrej Gladkov.
Prvobitno je MANET proizveden za mreže male jačine, na primer, za povezivanje u spasilačkim operacijama kako bi ljudi mogli operativno da razmenjuju kraće poruke.
Pojasnio je da se prilikom šifrovanja informacija ključ deli između svih uređaja učesnika. Kako bi se ključ ponovo dobio i dešifrovale informacije, potrebno je da svi učesnici daju svoj deo poruke. U slučaju da neko presretne informacije, on neće moći da koristi poseban fragment poruke.
Prema rečima naučnika, takav pristup nema ograničenja koja imaju tradicionalne metode šifrovanja u cilju sigurnog prenosa informacija. Osim toga, na ovaj način se smanjuje višak podataka, što smanjuje količinu opreme velikih gabarita, štedi energiju i količine arhiviranja poruka.
Gladkov je zaključio da je naredni zadatak naučnog kolektiva usavršavanje i testiranje protokola i mreže.
