Bogdan Diklić: Sve moje uloge su domaća radinost
© Foto : Festival evropskog filma Palić/Damir VujkovićBogdan Diklić
© Foto : Festival evropskog filma Palić/Damir Vujković
Pratite nas
Ja sam sve svoje uloge napravio kod kuće, i pozorišne i filmske. Naravno u komunikaciji sa rediteljem, piscem i scenaristom. Na pozorišne probe sam išao samo da proverim koliko ima smisla to što sam pripremio, a kod filma čovek je autonomniji. Tako da je kod mene je sve to domaća radinost, rekao je glumac Bogdan Diklić.
Bogdanu Dikliću je sinoć na Letnjoj pozornici uručena nagrada „Aleksandar Lifka“ koju za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji dodeljuje Festival evropskog filma Palić.
Možda je ipak vredelo
„Dobio sam tako topao apluz, ali ne zato što je bila vrućina. Čovek se u tom trenutku jako lepo oseća i negde mu prostruji i iz podsvesti dođe – 'Možda je ipak vredelo'. Našalio sam se i rekao – u prvih 48 godina - misleći, ako dođe drugih 48 godina biće lepo. Vi ste ozbiljno shvatili. Ja se ipak ne bih obavezivao“, rekao je Diklić na konferenciji za novinare na Paliću.
© Tanjug / Vladimir ŠporčićBogdan Diklić na pres konferenciji 30. Festivala evropskog filma Palić
Bogdan Diklić na pres konferenciji 30. Festivala evropskog filma Palić
© Tanjug / Vladimir Šporčić
Veoma ga je obradovala vest o nagradi „Aleksandar Lifka“.
„Pošto sam bio sam kod kuće kada sam čuo, nisam mogao da podelim tu radost sa samim sobom. Lagao bih kada bih rekao - 'Pa dobro'. Jako sam se obradovao pogotovo kada sam video ko je pre mene dobio ovo veoma značajno priznanje. Veliki su to ljudi, veliki umetnici. Čak mi je bilo malo i neprijatno - da im ne zasmetam“, istakao je poznati glumac i dodao da je ovo lažna skromnost.
Voleo bih da budemo potrebniji
Priznao je da još kada je polagao prijemni ispit znao u šta se upušta:
„Znao sam kakva je to profesija. Bio sam jako mlad. Moja odluka za momka od 19 godina bila je dosta zrela. Znao sam kakav će moj položaj biti celog života, a opet jako bih voleo da se to promeni. Da sve bude dostojanstvenije, bolje. Jednostavno da budemo potrebniji nego što jesmo. Tu mislim i na pozorište i na film. Mislim da možemo da budemo još korisniji. Ni tada nije bio blistav položaj umetnika, ali hajde da budemo optimisti - biće bolje“.
Mnogo sam radio
Diklić je ostvario više od 150 uloga na filmu i televiziji.
„Sinoć sam rekao Dušanu Kovačeviću: ' Duško, ja sam uvek išao na kvantitet. Odatle toliki broj'. Mnogo radim, mnogo sam radio. Kažem često kolegama – 'Lako je vama talentovanima. Mi netalentovani moramo da radimo“, objasnio je Diklić kako uspeva sa lakoćom da prelazi iz uloge u ulogu, sa jednog na drugi dijalekat.
Na filmu je debitovao 1976. u filmovima „Devojački most” i „Vojnikova ljubav”, a nastavio ulogama u „Mirisu poljskog cveća” Srđana Karanovića i „Nacionalna klasa” (1979) Gorana Markovića. Igrao je u skoro svim Markovićevim filmovima.
Njegove kreacije gledali smo u ostvarenjima: „Majstori, majstori” (1980), „Variola vera” (1982), „Maratonci trče počasni krug” (1982), „Čudo neviđeno” (1984), „Oktoberfest” (1987), „Sabirni centar” (1989), „Tri karte za Holivud” (1993), „Lajanje na zvezde” (1998), „Bure baruta” (1999), „Mali svet” (2003)…
„Nikada nije postojalo nešto što sam grčevito hteo ili želeo. U tom smislu nisam neostvaren. Naiđe nešto novo što ne zahteva potpuno drugačiji pristup, nego nešto što otkrivam. Bilo je uloga po karakteru sličnih. Tu ne može glumac pošto poto da lepi brkove i farba kosu. Iznutra to ide“, istakao je Diklić.
© Foto : Festival evropskog filma Palić/Damir DujkovićBogdan Diklić i Dušan Kovačević na klupi sa svojim imenima
Bogdan Diklić i Dušan Kovačević na klupi sa svojim imenima
© Foto : Festival evropskog filma Palić/Damir Dujković
Voleo bih da igram nekog vitkog
Da ga neko danas pita šta bi igrao, odgovorio bi mu „ne znam“.
„Hteo bih da radim dobar scenario, jer scenario mora da bude dobar. Tu sve počinje. Ako je scenario dobro napisan, onda su dobre i partiture nas glumaca. E sad neko svira mekše, neko ne. Ja to želim“, rekao je Diklić.
I dodao u šali: „Voleo bih da igram nekog vitkog, jer mislim da je to jedini način da skinem ovaj suficit sa sebe“.
Diklić je jutros dobio klupu sa svojim imenom u parku nadomak Palićkog jezera, koju deli sa dramskim piscem Dušanom Kovačevićem, prošlogodišnjim laureatom nagrade "Aleksandar Lifka", kome je ranije na naslon postavljena pločica.