https://lat.sputnikportal.rs/20230704/vreme-je-u-proslosti-sporije-teklo-naucnici-veruju-da-imaju-dokaz-1158032036.html
Vreme je u prošlosti sporije teklo: Naučnici veruju da imaju dokaz
Vreme je u prošlosti sporije teklo: Naučnici veruju da imaju dokaz
Sputnik Srbija
Zbog čudnog efekta koji brzina ima na protok vremena, događaji u najranijim periodima kosmosa odigravali su se pet puta sporije nego danas. 04.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-04T22:52+0200
2023-07-04T22:52+0200
2023-07-04T22:52+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/0b/1155505377_0:40:1281:760_1920x0_80_0_0_68ba9663ae072820d1e7bc664ea45ddf.jpg
Astronomi su posmatrali efekat dilatacije vremena u dalekim delovima svemira, što je prvi put da je čudan efekat, koji je Albert Ajnštajn predvideo pre više od 100 godina, primećen u ranom kosmosu.Događaji su se dešavali pet puta sporije kada je univerzum bio star tek milijardu godina – deseti deo njegove trenutne starosti – zbog načina na koji širenje kosmosa „rasteže“ protok vremena.„Vraćajući se u vreme kada je univerzum bio star tek milijardu godina, vidimo da je vreme teklo pet puta sporije. Da ste bili prisutni, u mladom kosmosu, jedna sekunda bi se činila kao jedna sekunda, ali iz naše perspektive, više od 12 milijardi godina kasnije, to rano vreme čini se da se vuče“, objašnjava Džerald Luis, profesor astrofizike sa Univerziteta u Sidneju.Prema Ajnštajnovoj teoriji opšte relativnosti, astronomi bi trebalo da vide drevne kosmičke događaje sporije nego moderne. Efekat, poznat i kao dilatacija vremena, dešava se zbog širenja univerzuma, baš kako je Ajnštajn objasnio 1915. godine.Jedna od posledica širenja kosmosa jeste što se i svetlost dok putuje „rasteže“. Širenje svemira, odnosno prostora, utiče i na vreme – drugi parametar u prostorno-vremenskom kontinuumu.Astronomi su ranije videli usporene eksplozije zvezda, koje su se dešavale upola sporije nego na šta su navikli. Ali pokušaji da se posmatra dilatacija vremena u ranom kosmosu, tako što se posmatraju ekstremno blještave daleke galaksije – kvazari, nisu dali rezultate.Međutim, Luis i njegov kolega dr Brendon Bruer sa Univerziteta u Oklandu sproveli su detaljnu statističku analizu 190 kvazara koji su posmatrani tokom protekle dve decenije i utvrdili da su se kosmička dešavanja zaista odigravala mnogo sporije u najranijem kosmosu.Astronom sa australijskog Nacionalnog univerziteta u Kanberi, profesor Brajan Šmit, koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 2011. za otkrivanje ubrzanog širenja univerzuma, naveo je da su napori njegovih kolega nesumnjivo odagnali ranije brige da se dilatacija vremena drugačije odigrava u kvazarima, prenosi RTS.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija
Vreme je u prošlosti sporije teklo: Naučnici veruju da imaju dokaz
Zbog čudnog efekta koji brzina ima na protok vremena, događaji u najranijim periodima kosmosa odigravali su se pet puta sporije nego danas.
Astronomi su posmatrali efekat dilatacije vremena u dalekim delovima svemira, što je prvi put da je čudan efekat, koji je Albert Ajnštajn predvideo pre više od 100 godina, primećen u ranom kosmosu.
Događaji su se dešavali pet puta sporije kada je univerzum bio star tek milijardu godina – deseti deo njegove trenutne starosti – zbog načina na koji širenje kosmosa „rasteže“ protok vremena.
„Vraćajući se u vreme kada je univerzum bio star tek milijardu godina, vidimo da je vreme teklo pet puta sporije. Da ste bili prisutni, u mladom kosmosu, jedna sekunda bi se činila kao jedna sekunda, ali iz naše perspektive, više od 12 milijardi godina kasnije, to rano vreme čini se da se vuče“, objašnjava Džerald Luis, profesor astrofizike sa Univerziteta u Sidneju.
Prema Ajnštajnovoj teoriji opšte relativnosti, astronomi bi trebalo da vide drevne kosmičke događaje sporije nego moderne. Efekat, poznat i kao dilatacija vremena, dešava se zbog širenja univerzuma, baš kako je Ajnštajn objasnio 1915. godine.
Jedna od posledica širenja kosmosa jeste što se i svetlost dok putuje „rasteže“. Širenje svemira, odnosno prostora, utiče i na vreme – drugi parametar u prostorno-vremenskom kontinuumu.
Astronomi su ranije videli usporene eksplozije zvezda, koje su se dešavale upola sporije nego na šta su navikli. Ali pokušaji da se posmatra dilatacija vremena u ranom kosmosu, tako što se posmatraju ekstremno blještave daleke galaksije – kvazari, nisu dali rezultate.
Međutim, Luis i njegov kolega dr Brendon Bruer sa Univerziteta u Oklandu sproveli su detaljnu statističku analizu 190 kvazara koji su posmatrani tokom protekle dve decenije i utvrdili da su se kosmička dešavanja zaista odigravala mnogo sporije u najranijem kosmosu.
Astronom sa australijskog Nacionalnog univerziteta u Kanberi, profesor Brajan Šmit, koji je dobio Nobelovu nagradu za
fiziku 2011. za otkrivanje ubrzanog širenja univerzuma, naveo je da su napori njegovih kolega nesumnjivo odagnali ranije brige da se dilatacija vremena drugačije odigrava u kvazarima,
prenosi RTS.
