https://lat.sputnikportal.rs/20230701/zasto-makron-zeli-da-bude-prvi-lider-zapada-u-briks-u-koji-postaje-sve-mocniji-1157923909.html

Zašto Makron želi da bude prvi lider Zapada u BRIKS-u koji postaje sve moćniji

Zašto Makron želi da bude prvi lider Zapada u BRIKS-u koji postaje sve moćniji

Sputnik Srbija

Poznato je koji oblici života prvi napuštaju brod koji tone, a predsednik Francuske Emanuel Makron moli organizatore da ga pozovu na samit BRIKS-a u... 01.07.2023, Sputnik Srbija

2023-07-01T22:21+0200

2023-07-01T22:21+0200

2023-07-01T22:21+0200

svet

svet

svet – politika

francuska

emanuel makron

briks

novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem

analize i mišljenja

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/01/1157924290_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_6abf7cb390b66dde982aa3c6a7bbe51c.jpg

Informaciju o ovom jeretičkom poduhvatu predsednika Francuske najpre je obelodanio francuski dnevnik „Opinion“ koji je, pozivajući se na svoje izvore iz Jelisejske palate, ukazao i da je „ideja pomalo luda i bez presedana“, ali, navode, na tome se radi jer Makron želi da se „približi silama u nastajanju“.Odgovor Globalnog jugaDa bi potom, na konferenciji za štampu u Pretoriji, francuska ministarka spoljnih poslova Katrin Kolona javno potvrdila da „francuski predsednik želi da bude prvi zapadni lider koji će biti pozvan na jedan samit BRIKS-a… Glasno razmišljamo o tome“, rekla je, „ali to je očigledno odluka koju samo države koje su za to nadležne mogu da donesu“.„Ako bi se to dogodilo, bila bi to novost u sadašnjem modelu učešća, ali bi moglo dodatno da naglasi globalni domet BRIKS-a“, ostala je u svom odgovoru neodređena Naledi Pandor, šefica diplomatije Južnoafričke republike koja će od 22. do 24. avgusta biti domaćin 15. samita BRIKS-a.Makronova želja je, naravno, potpuno razumljiva, štaviše, razložna. BRIKS-u žele da se priključe, i dobro znaju zašto to žele, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Alžir, Indonezija, Argentina… Ukupno dvadesetak, a prema nekim izveštajima i skoro 30 zemalja iz Azije, Afrike i Južne Amerike želi da se priključi savezu Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike koji, kako ga definiše portal „Politiko“, predstavlja „odgovor Globalnog juga Grupi 7 industrijalizovanih zemalja Zapada“.I to kakav odgovor. Mereno paritetom kupovne moći, BRIKS je svojim BDP-om već pretekao članice G7 — 31,5 prema 30 odsto – uz projekciju da će već do 2030. udeo BRIKS-a prevazići 50 odsto svetskog BDP-a. Razume se, eventualno proširenje organizacije — a tek ćemo videti na koji će se način ona proširiti, na tome se očigledno radi po ubrzanom tempu — ove će odnose još brže okrenuti u korist Globalnog juga a na račun zemalja takozvanog Kolektivnog zapada.„Mereno na svaki mogući način — brojem stanovnika, površinom, energentima, BDP-om, proizvodnjom hrane ili nuklearnim oružjem — BRIKS nije samo još jedno multilateralno debatno društvo. Ovo je ozbiljna i kredibilna alternativa hegemoniji Zapada“, ističe Alister Kruk, bivši britanski diplomata i dosledni kritičar svojih nekadašnjih poslodavaca.Novi svetski finansijski paktElem, iako je Rusija odmah, kroz reakciju zamenika šefa svoje diplomatije Sergeja Rjabkova stavila do znanja kako smatra da je „jednostavno očigledno koliko je neprikladno da se predstavnik Kolektivnog zapada pojavi na samitu BRIKS-a“ jer ova organizacija „odbacuje jednostrane sankcije kao metod rešavanja spoljnopolitičkih problema“ — istini za volju, iz Moskve se još nije čulo i definitivno ne — portal „Politiko“ najavio je i da će o ovom pitanju dolaska Makrona na samit u Južnu Afriku predsednici Južne Afrike i Francuske razgovarati i na Makronovom Samitu za novi globalni finansijski pakt koji je ovih dana održan u Parizu.Cilj ovog, Makronovog samita, kako je najavljeno, bilo je „traganje za konsenzusom o reformi međunarodnog finansijskog sistema, kako bi bolje poslužio potrebama zemalja u razvoju“.Mija Motli, premijerka Barbadosa koja je uz Makrona bila domaćica samita, založila se za temeljnu „transformaciju, a ne (samo) reformu“ globalnog finansijskog sistema. Međutim, ukazaće tim povodom portal „Politiko“, ”bogate zemlje jedva da su se osvrnule na ključne zahteve Globalnog juga o otpisu dugova i novim modelima finansiranja”, a i „Fajnenšel tajms“ napominje da je tu bilo „više predstave nego sadržine“.Francusko-američka agendaA ni predstava nije bila neka. Uz 40-ak šefova država i vlada Globalnog juga, među njima i premijer Kine Li Ćijang, predsednici Brazila Lula da Silva i Južnoafrike Republike Siril Ramafoza — od lidera G7 pojavili su se samo Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, a pored njih iz Evropske unije još samo finansijske velesile kao što su Bugarska i Slovačka.„Fajnenšel tajms“ otkrio je i da francusko-američka agenda reforme (umesto transformacije) svetskog finansijskog sistema zapravo predviđa „jačanje Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u svetlu sve većih izazova iz Kine i ostalih sila u usponu“, i to tako što će „zemlje Zapada ponuditi više moći zemljama u usponu, ali tako da same zadrže komandu“.Još jedna podvala, dakle. Baš kao što i Makronova želja za odlaskom na samit BRIKS-a, piše „Politiko“, nije samo izraz želje za saradnjom već je „delom vođena i nastojanjem da se neutralne zemlje kao Brazil i Indija izvuku iz ruske sfere uticaja“.Umesto toga, najavio je Ramafosa u Parizu, „dominacija dolara biće na agendi samita BRIKS-a“. Tom najavom, objašnjava „Fajnenšel tajms“, južnoafrički predsednik odgovorio je na poziv svog brazilskog kolege da „tržišta u razvoju razmotre svoju zavisnost od dolara“ te da se prebace na trgovinu u sopstvenim valutama.Šta će to značiti za budućnost dolara i zapadnog finansijskog sistema? Zašto Emanuel Makron želi da učestvuje u takvom okupljanju? Može li predsednik Francuske da se izbori za stratešku autonomiju Evrope?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i saradnik Instituta za političke studije Dušan Gujaničić.

francuska

2023

Vesti

sr_RS

svet, svet – politika, francuska, emanuel makron, briks, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja