Priča u prazno: Šmitov pokušaj završnog udara na Dodika i Srpsku
21:44 01.07.2023 (Osveženo: 21:48 01.07.2023)
© Sputnik / Dejan SimićPredsednik Republike Srpske Milorad Dodik
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Nemačkom turisti u BiH Kristijanu Šmitu odluka RS o Ustavnom sudu BiH bila je povod da otvoreno zapreti da će neko od funkcionera Srpske biti „procesuirani“ (čitaj, hapšen), jer udaraju na temelje Dejtona. A niko više ne ruši Dejton od Šmita, smatra politikolog Anđelko Kozomara.
Nemački diplomata i takozvani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit odlučio je da poništi Zakon kojim se ukida obaveza objavljivanja odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku Republike Srpske, koji je nedavno donela Skupština RS i Zakon o nesprovođenju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske.
Šmit je, osim ovoga, najavio i izmene Krivičnog zakona BiH tako što će se radnje kojima se, kako kaže, narušava ustavni poredak BiH tretirati kao krivično delo, uz komentar da „oni koji pokušavaju da sruše ustavni poredak moraju biti procesuirani, i snositi posledice za svoje postupke" i istakao da su „sve opcije na stolu“.
Šmitova pretnja priča u prazno
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, još pre obraćanja Šmita rekao je da nikakve odluke lažnog visokog predstavnika neće prihvatiti.
Banjalučki politikolog Anđelko Kozomara kaže da je pre svega nepristojno da na današnji dan, koji je za Srbe važan i kada se u Bratuncu obeležava 31 godina od srpskog stradanja u Srednjem Podrinju i Birču, donosi represivne odluke za srpski narod .
„Ne treba biti iznenađen što on ne poštuje, kao i većina zapadnih diplomata u BiH, srpske žrtve i srpsku istoriju. A što se tiče njegovih odluka, one su za RS ništavne jer ga ne priznajemo za visokog predstavnika s obzirom da njegov mandat nije potvrđen u SB UN, pa samim tim su i njegove odluke na teritoriji RS ništavne i bez uticaja na RS,“ kaže Kozomora.
Novi udar na Republiku Srpsku
Naš sagovornik kaže da je nepoštovanje odluka Ustavnog suda BIH na neki način zadiranje u nadležnosti Dejtonskog sporazuma, ali da se niko nije bunio kada je taj isti sud donosio odluke koje su bile protiv Dejtonskog sporazuma i pogubne po RS.
„Ali ni Šmit ni američki ambasador neće reći da su odluke ovog suda bile apsolutni udar na Dejton i pokušaj njegove promena iz korena. Ne može Ustavni sud BiH da odlučuje, na primer, o tome čija je imovina, koja je podeljena Dejtonskim sporazumom i gde se tačno zna šta kom entitetu pripada, a oni to uporno rade otimanjem imovine RS. Dakle, što nije imenovano kao zajednička imovina BiH je imovina koja je entitetska a Ustavni sud tu odluku menja i proglašava je vlasništvom države BiH," podseća Kozomara.
Dodik i ostali da pripaze
Naš sagovornik istovremeno ističe da Šmitova najava izmene krivičnog zakona BiH ima samo jednu svrhu, ali da će proći kao i sve do sada.
„Kao i sve njegove odluke, neće biti objavljena u Službenom glasniku RS, što znači da neće biti primenljiva. A to jednino znači da bi Dodik morao biti oprezan kada putuje u Federaciju, kao i Željka Cvijanović i ostali funkcioneri iz RS. Ostaje i solucija da napuste zajedničke organe BiH kako bi bili bezbedni na teritoriji RS jer na tom području njih niko ne može da uhapsi i da ih procesuira. Odnosno, može da ih procesuira Tužilaštvo BiH, ali hapšenje i privođenje na sud je na području gde se oni budu nalazili. Znači, moraju da paze gde idu i putuju ali podsećam i da je glavni tužilac Suda BiH rekao da nepriznavanje nekog zakona ili neke odluke nije krivično delo zato što je to klasičan verbalni delikt ako taj neko kaže - „ ja ne priznajem to“,“ napominje Kozomara.
Hronologija sukoba
Kozomara objašnjava da je sve počelo time što je Ustavni sud BiH ostao bez Srba (penzionisani), i podseća da Ustavni sud BiH sad vode stranci. Kako kaže, Dodik je izneo fer ponudu da iz sva tri naroda sede po tri člana, ali političkom delu Bošnjaka odgovara da sede stranci u tom sudu jer donose odluke u njihovu korist.
„Dodik je dobio podršku za svoj predlog od Hrvata i dela bošnjačke koalicije koja je sa njima u vlasti na federalnom nivou. Podsećam da je Dejton predvideo da u sudu sede pored ostalih i tri stane sudije ali i da je predvideo, da se 2002/03. godine donese zakon o Ustavnom sudu po kome bi se iz ovog tela stranci izbacili ali Bošnjaci to nisu hteli nikad da usvoje. Dodik je sada hteo da se to istera na čistac i postupi po preporukama Dejtona,“ napominje Kozomara.
Inače, odluku Šmita da poništi dva zakona usvojena u parlamentu Srpske osudili su srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, kao i brojni drugi političari iz Srpske, dok su je očekivano podržali Vašington i London.