https://lat.sputnikportal.rs/20230628/nebojsa-varagic-uniks-trener-vtb-liga-kosarka-sport-1157632929.html
Srpski trener otkriva za Sputnjik – kako je „mala Jugoslavija“ osvojila titulu u Rusiji
Srpski trener otkriva za Sputnjik – kako je „mala Jugoslavija“ osvojila titulu u Rusiji
Sputnik Srbija
Uniks iz Kazanja obeležio je ovu sezonu VTB lige, a među osvajačima prvog mesta našao se i Srbin, Đorđe Varagić, pomoćni trener ekipe. Varagić je za Sputnjik... 28.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-28T20:23+0200
2023-06-28T20:23+0200
2023-06-28T20:23+0200
sport
sport
košarka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/1c/1157783049_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_69b1a5bd0d6d72ed4ac10db9ea69c73c.jpg
Izabranici Velimira Perasovića savladali su u petom meču ekipu Lokomotive Kuban sa 98:89 i tako sa 4:1 u seriji stigli do prvog trofeja prvaka lige u istoriji kluba. U borbi za treće mesto CSKA Moskva je slavio nad Zenitom sa 4-1, a mnogo zanimljivije su bile polufinalne serije u kojima je Lokomotiva dobila CSKA sa 4-3, a Uniks slavio protiv Zenita sa 4-3.Varagić na kraju sezone slavi veliki uspeh tima, ali i njegov lični uspeh. Velika je stvar biti šampion VTB lige.„Uniks je osvojio prvu titulu u istoriji kluba. A klub postoji 30 godina. Jevgenij Bogačev je predsednik 25 godina, retkost je da imaš predsednika koji je u jednom klubu proveo preko 20 godina. Ovo je bilo četvrto finale, a prva titula Uniksa. Jedna ozbiljno dobra i fina porodica, sa puno emocija rade posao i mislim da im se vratilo“, rekao je Varagić za Sputnjik.Potom je Varagić čitaocima Sputnjika približio ekipu novog šampiona VTB lige koja dolazi iz Rusije. Ni on nije očekivao da će se napraviti tako dobar tim.Uniks je tokom sezone igrao konstantno, a možda su se tokom ligaškog dela veće šanse davale ekipi CSKA za koju su igrali Nikola Milutinov i Dejan Davidovac.„CSKA možda bio favorit CSKA je kroz celu sezonu igrao na ozbiljnom nivou što se tiče igre, pa su možda malo bili uzdrmani pred plej-of posle par poraza. Zenit se tražio tokom sezone, menjali, doveli Frejzera iz FMP-a, pa Moermana, dosta para uložili, menjali. Mi smo bili dosta stabilni, faktički do kraja sezone. Imali smo neke poraze, a dva kola pre kraja smo imali drugo mesto pred plej-of. A CSKA je imao probleme sa Švedom, pa povreda Milutinova, sve ih je to poremetilo da ne budu na onom nivou kroz celu sezonu“.U finalu ekipa iz Kazanja igrala je protiv Lokomotive za koju nastupa naš Ivan Paunić. Inače, dosta trenera i igrača igra i radi u Rusiji. „Jeste, Paunić je igrao za Lokomotivu. Što se tiče igrača pratite, znate gde su, da ne nabrajam pojedinačno. Što se tiče trenera, još od kad sam bio u Krasnodaru bio je u klubu Petar Marinković, on je još tamo, vodi selekciju do 15 godina. On je možda čak i 20 godina tamo u Rusiji, slagaću te. Više je Rus nego Srbin, a-ha-ha. On je bio neki prvi kontakt nama pri dolasku u Rusiju, pomogao nam je mnogo. Pa Saša Obradović što se tiče Lokomotive. Sada je tu Janko Pejčić momak iz Knjaževca, iz Nižnjeg Zoran Lukić i pomoćni trener Goran Vučković. Ove godine je bio i Oliver Popović u mlađim kategorijama Uniksa, ekipa do 18 godina. Ima jedan momak radi u jednom mestu sa ženama, kao kondicioni trener. Radili su i Vlada Jovanović i Saša Grujić, pa Čubrić je sada radio sa ženama. Radio je i Dule Alimpijević u Avtodoru, kao i sada Branislav Vićentić umesto koga je došao isto srpski trener Milenko Bogićević“, približava nam Varagić.Kada se govori o našim sportistima u Rusiji, često se ističe da je mentalitet sličan i da je to razlog uspeha. Evo kako to vidi srpski stručnjak.„Pre svega ima do toga, ali pre bih rekao da su ljudi koji su radili pre nas ostavili dubok trag, što se tiče srpske škole poput Dude Ivkovića koji je ostavio dubok trag, pre toga Maljković što se tiče Lokomotive, Ivan Jeremić je bio sa Maljkovićem, pa Obradović... Stvorilo se poverenje prema srpskim trenerima i mi smo nastavili tim putem i nadam se da će posle nas raditi u Rusiji. Zovemo se braćom, ali treba reći da postoji određena razlika u karakteru. Oni su malo hladniji, a mi impulsivniji, imamo inat. Imaju jako veliku disciplini, imaju poštovanje prema radu, porodici, trenerima, to krasi njihove igrače. Imaju puno talenta, ali ne pogodi se uvek talenat i rad“, konstatuje Varagić.Srpski trener imao je šansu da sarađuje sa Velimirom Perasovićem, a može se reći da je u Uniksu bila „mala Jugoslavija“.„Perasović je ozbiljan trener, radio je 15, 20 godina na visokom nivou, najviše u Španiji, pa potom u Turskoj. Bilo mi je zadovoljstvo da radim sa njim. Imali smo profesionalan odnos u radu, a dobar odnos i što se tiče stvari van terena. Pomoćni trener Milan Karakaš je isto iz Hrvatske, i pored njega kondicioni trener Jure Drakslar iz Slovenije, plus Nenad Dimitrijević Makedonac, falio nam je neko iz Bosne i Crne Gore a-ha-ha. Poštovali smo se, družili lepo van terena. Takva atmosfera bila je jedna od ključnih stvari ovog uspeha Uniksa“, otkriva Varagić.Radio sam sa Petruševim, Koprivicom, Nakićem...Varagić je napravio uspeh sa Uniksom, a njegovi koreni sežu do Partizana gde je radio u mlađim kategorijama.Kako je tekao trenerski put?„Bio sam na DIF-u, a oko 2008. pred kraj ovih osnovnih studija zvao jedan od mojih sadašnjih prijatelja, mi nismo se ranije poznavali preterano, Goran Tadić, sada je u Dinamiku. Želeo je da počnem da radim sa njim kao pomoćnik Partizana. Počeo sam kao pomoćnik Partizana u generaciji za igrače do 16 godina (U16). Posle dve godine sam krenuo na svoj put kao glavni trener sa selekcijama U12 i U13, sve u Partizanu, gde sam proveo osam godina“, priseća se Varagić.Sarađivao je sa zanimljivim košarkaškim imenima...„Tu su školu prošli neki igrači, recimo Balša Koprivica oko godinu i po dana pre nego što je otišao u Ameriku. Imao je bukvalno 13 godina. Bio je u mojoj selekciji i Filip Petrušev pre nego što je otišao u Španiju, a bio je i Mario Nakić pre nego što je otišao u Madrid. Bio je u Zemunu, pa godinu dana u Partizanu, pa je otišao u Madrid“, kaže Varagić.Put ga je na kratko odveo i u Kinu, ali je ubrzo shvatio da je Rusija pravi odabir.„Posle Partizana, 2014. godine, taj podatak vam neće biti važan, bio sam u Kini, ali bukvalno 10 dana, a-ha-ha. Bila je to priča o američkoj školi, školi koja je otvorena u Pekingu. Imao sam ambiciju da odem tamo, da nešto probam, da se probijem, pa me možda jednog dana odvedu u Ameriku. Međutim, kad sam video kako je to izgledalo, nije baš bilo ono što sam mislio, mislim na neki razvoj, napredak i tako dalje, to je bila bukvalno neka animacija... Bukvalno, posle 10 dana sam se vratio. Jer me je u međuvremenu Vlada Jovanović iz Partizana, znate o kome pričam, potpisao u Lokomotivu kao koordinatora za mlađe kategorije. Pozvao me je da dođem do Lokomotive, pa sam otišao od Pekinga do Krasnodara. To je moj prvi dodir sa Rusijom, 2016, bio sam tamo tri godine“.Klupko je počelo da se odmotava...„Prve sezone smo bili prvaci Rusije, U17 generacija, a to je faktički generacija koja je sada igrala za Lokomotivu, čak petorica igrača - Šterbenjov, Jemčenko, Zahar Vidištev, Marčuk, Igor Sičkov i Jelatončcev. Bilo je zbog toga lakše pripremati se za finale, a-ha-ha. Bio sam sa njima tri godine. U generaciji do 17 godina smo bili prvaci Rusije, do 18 smo bili drugi. Bila je to dobra investicija Lokomotive koja je igrala u VTB 2 sa mladim igračima i još uvek ih guraju i došli su do finale VTB finala. Posle toga su me pozvali iz Uniksa, u tim za igrače do 18 godina, i bio sam tu dve godine. Druge godine smo uspeli da se plasiramo na završni turnir, što je bio drugi put u istoriji te kategorije da se plasiramo na završni turnir. Posle toga, pošto je Uniks obezbedio Evroligu, otvorila se šansa na inicijativu kluba. Mogao sam da se pridružim prvom timu i da radim kao pomoćnik. Perasović nije imao ništa protiv. Dakle, to je bio put. Tri godine u Lokomotivi, dve godine u mlađim kategorijama Uniksa, a sada dve godine u prvom timu, da. Prošle godine Evroliga i VTB, ove godine samo VTB“.Može se reći da je šteta zbog ove suspenzije Evrolige koja traje, jer su sva tri ruska tima bila u TOP 8 u trenutku suspenzije.Možda možete navesti neke igrače? „Lorenco Braun koji je posle bio evropski prvak sa Španijom, pa Mario Hezonja šampion Evrope sa Realom. Pa on Braun iz Monaka je bio na fajnal-foru, pa Ajzea Kenan, koji je bio učesnik Fajnal fora.Toni Džekiri se borio za Fajnal for, ali nije uspeo da dođe na Fenerbahče“. Varagić je već iskusan u životu i radu u Rusiji. Šta je sledeći korak?„Sedam godina sam u Rusiji, moj put je bliži Rusiji i Uniksu, ali kod nas trenera se nikada ne zna. Bio sam 10 dana i u Kini a-ha-ha. Rusija i Uniks su mesto gde bih prvo želeo da ostanem“, rekao je Varagić.Pa, na kraju zaključio:„Kazanj je fenomenalan grad za život, jako lep, predlažem da ga poseti ko nije do sada. Nema gužvi kao u Moskvi i Krasnodaru. Klima nije previše topla, ali ima dosta sadržaja. Nije neuobičajeno da na minus 15 šetamo i igramo se. U Kazanju i van košarke možete proveriti kvalitetno vreme“, konstatovao je Varagić za Sputnjik.
https://lat.sputnikportal.rs/20230624/mundobasket-otkazi-kostas-slukas-bankero-sabonis-kosarka-sport-1157611956.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Strahinja Klisarić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/06/1138122741_0:0:1366:1365_100x100_80_0_0_6038950c5522056ae6ab681db7d9084a.jpg
Strahinja Klisarić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/06/1138122741_0:0:1366:1365_100x100_80_0_0_6038950c5522056ae6ab681db7d9084a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Strahinja Klisarić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/06/1138122741_0:0:1366:1365_100x100_80_0_0_6038950c5522056ae6ab681db7d9084a.jpg
đorđe varagić trener, đorđe varagić košarka, đorđe varagić uniks, đorđe varagić trener, đorđe varagić košarka, đorđe varagić uniks, djordje varagic, varagic, varagic trener, uniks kosarka, rusija kosarka, vtb liga, ruski kosarkasi
đorđe varagić trener, đorđe varagić košarka, đorđe varagić uniks, đorđe varagić trener, đorđe varagić košarka, đorđe varagić uniks, djordje varagic, varagic, varagic trener, uniks kosarka, rusija kosarka, vtb liga, ruski kosarkasi
Izabranici Velimira Perasovića savladali su u petom meču ekipu Lokomotive Kuban sa 98:89 i tako sa 4:1 u seriji stigli do prvog trofeja prvaka lige u istoriji kluba.
U borbi za treće mesto CSKA Moskva je slavio nad Zenitom sa 4-1, a mnogo zanimljivije su bile polufinalne serije u kojima je Lokomotiva dobila CSKA sa 4-3, a Uniks slavio protiv Zenita sa 4-3.
Varagić na kraju sezone slavi veliki uspeh tima, ali i njegov lični uspeh. Velika je stvar biti šampion VTB lige.
„Uniks je osvojio prvu titulu u istoriji kluba. A klub postoji 30 godina. Jevgenij Bogačev je predsednik 25 godina, retkost je da imaš predsednika koji je u jednom klubu proveo preko 20 godina. Ovo je bilo četvrto finale, a prva titula Uniksa. Jedna ozbiljno dobra i fina porodica, sa puno emocija rade posao i mislim da im se vratilo“, rekao je Varagić za Sputnjik.
Potom je Varagić čitaocima Sputnjika približio ekipu novog šampiona VTB lige koja dolazi iz Rusije. Ni on nije očekivao da će se napraviti tako dobar tim.
„Iskren da budem posle svih ovih dešavanja nisam očekivao da ćemo moći da napravimo tako dobru ekipu. Kada se malo bolje pogleda, tu je Mejkon koji je došao iz Evroligaša. Pa Rejnolds iz Makabija, pa Vins Hanter koji je godinama na visokom nivou. Onda Luj Lajberi koji je godinama igrao za Valensiju i Dimitrijević koji je igrao u Španiji, mlad i perspektivan momak, koji je našao sebi odskočnu dasku, odigrao je fenomenalnu sezonu, bio MVP, odigrao je vrhunski. Napravila se dobra ekipa, pa smo Entonija Brauna zamenili sa Markusom Najtom pred plej-of, on je rođeni pobednik, godinama na visokom nivou i to je bio pogodak“, rekao je Varagić.
Uniks je tokom sezone igrao konstantno, a možda su se tokom ligaškog dela veće šanse davale ekipi CSKA za koju su igrali Nikola Milutinov i Dejan Davidovac.
„CSKA možda bio favorit CSKA je kroz celu sezonu igrao na ozbiljnom nivou što se tiče igre, pa su možda malo bili uzdrmani pred plej-of posle par poraza. Zenit se tražio tokom sezone, menjali, doveli Frejzera iz FMP-a, pa Moermana, dosta para uložili, menjali. Mi smo bili dosta stabilni, faktički do kraja sezone. Imali smo neke poraze, a dva kola pre kraja smo imali drugo mesto pred plej-of. A CSKA je imao probleme sa Švedom, pa povreda Milutinova, sve ih je to poremetilo da ne budu na onom nivou kroz celu sezonu“.
U finalu ekipa iz Kazanja igrala je protiv Lokomotive za koju nastupa naš Ivan Paunić. Inače, dosta trenera i igrača igra i radi u Rusiji.
„Jeste, Paunić je igrao za Lokomotivu. Što se tiče igrača pratite, znate gde su, da ne nabrajam pojedinačno. Što se tiče trenera, još od kad sam bio u Krasnodaru bio je u klubu Petar Marinković, on je još tamo, vodi selekciju do 15 godina. On je možda čak i 20 godina tamo u Rusiji, slagaću te. Više je Rus nego Srbin, a-ha-ha. On je bio neki prvi kontakt nama pri dolasku u Rusiju, pomogao nam je mnogo. Pa Saša Obradović što se tiče Lokomotive. Sada je tu Janko Pejčić momak iz Knjaževca, iz Nižnjeg Zoran Lukić i pomoćni trener Goran Vučković. Ove godine je bio i Oliver Popović u mlađim kategorijama Uniksa, ekipa do 18 godina. Ima jedan momak radi u jednom mestu sa ženama, kao kondicioni trener. Radili su i Vlada Jovanović i Saša Grujić, pa Čubrić je sada radio sa ženama. Radio je i Dule Alimpijević u Avtodoru, kao i sada Branislav Vićentić umesto koga je došao isto srpski trener Milenko Bogićević“, približava nam Varagić.
Kada se govori o našim sportistima u Rusiji, često se ističe da je mentalitet sličan i da je to razlog uspeha. Evo kako to vidi srpski stručnjak.
„Pre svega ima do toga, ali pre bih rekao da su ljudi koji su radili pre nas ostavili dubok trag, što se tiče srpske škole poput Dude Ivkovića koji je ostavio dubok trag, pre toga Maljković što se tiče Lokomotive, Ivan Jeremić je bio sa Maljkovićem, pa Obradović... Stvorilo se poverenje prema srpskim trenerima i mi smo nastavili tim putem i nadam se da će posle nas raditi u Rusiji. Zovemo se braćom, ali treba reći da postoji određena razlika u karakteru. Oni su malo hladniji, a mi impulsivniji, imamo inat. Imaju jako veliku disciplini, imaju poštovanje prema radu, porodici, trenerima, to krasi njihove igrače. Imaju puno talenta, ali ne pogodi se uvek talenat i rad“, konstatuje Varagić.
Srpski trener imao je šansu da sarađuje sa Velimirom Perasovićem, a može se reći da je u Uniksu bila „mala Jugoslavija“.
„Perasović je ozbiljan trener, radio je 15, 20 godina na visokom nivou, najviše u Španiji, pa potom u Turskoj. Bilo mi je zadovoljstvo da radim sa njim. Imali smo profesionalan odnos u radu, a dobar odnos i što se tiče stvari van terena. Pomoćni trener Milan Karakaš je isto iz Hrvatske, i pored njega kondicioni trener Jure Drakslar iz Slovenije, plus Nenad Dimitrijević Makedonac, falio nam je neko iz Bosne i Crne Gore a-ha-ha. Poštovali smo se, družili lepo van terena. Takva atmosfera bila je jedna od ključnih stvari ovog uspeha Uniksa“, otkriva Varagić.
Radio sam sa Petruševim, Koprivicom, Nakićem...
Varagić je napravio uspeh sa Uniksom, a njegovi koreni sežu do Partizana gde je radio u mlađim kategorijama.
Kako je tekao trenerski put?
„Bio sam na DIF-u, a oko 2008. pred kraj ovih osnovnih studija zvao jedan od mojih sadašnjih prijatelja, mi nismo se ranije poznavali preterano, Goran Tadić, sada je u Dinamiku. Želeo je da počnem da radim sa njim kao pomoćnik Partizana. Počeo sam kao pomoćnik Partizana u generaciji za igrače do 16 godina (U16). Posle dve godine sam krenuo na svoj put kao glavni trener sa selekcijama U12 i U13, sve u Partizanu, gde sam proveo osam godina“, priseća se Varagić.
Sarađivao je sa zanimljivim košarkaškim imenima...
„Tu su školu prošli neki igrači, recimo Balša Koprivica oko godinu i po dana pre nego što je otišao u Ameriku. Imao je bukvalno 13 godina. Bio je u mojoj selekciji i Filip Petrušev pre nego što je otišao u Španiju, a bio je i Mario Nakić pre nego što je otišao u Madrid. Bio je u Zemunu, pa godinu dana u Partizanu, pa je otišao u Madrid“, kaže Varagić.
Put ga je na kratko odveo i u Kinu, ali je ubrzo shvatio da je Rusija pravi odabir.
„Posle Partizana, 2014. godine, taj podatak vam neće biti važan, bio sam u Kini, ali bukvalno 10 dana, a-ha-ha. Bila je to priča o američkoj školi, školi koja je otvorena u Pekingu. Imao sam ambiciju da odem tamo, da nešto probam, da se probijem, pa me možda jednog dana odvedu u Ameriku. Međutim, kad sam video kako je to izgledalo, nije baš bilo ono što sam mislio, mislim na neki razvoj, napredak i tako dalje, to je bila bukvalno neka animacija... Bukvalno, posle 10 dana sam se vratio. Jer me je u međuvremenu Vlada Jovanović iz Partizana, znate o kome pričam, potpisao u Lokomotivu kao koordinatora za mlađe kategorije. Pozvao me je da dođem do Lokomotive, pa sam otišao od Pekinga do Krasnodara. To je moj prvi dodir sa Rusijom, 2016, bio sam tamo tri godine“.
Klupko je počelo da se odmotava...
„Prve sezone smo bili prvaci Rusije, U17 generacija, a to je faktički generacija koja je sada igrala za Lokomotivu, čak petorica igrača - Šterbenjov, Jemčenko, Zahar Vidištev, Marčuk, Igor Sičkov i Jelatončcev. Bilo je zbog toga lakše pripremati se za finale, a-ha-ha. Bio sam sa njima tri godine. U generaciji do 17 godina smo bili prvaci Rusije, do 18 smo bili drugi. Bila je to dobra investicija Lokomotive koja je igrala u VTB 2 sa mladim igračima i još uvek ih guraju i došli su do finale VTB finala. Posle toga su me pozvali iz Uniksa, u tim za igrače do 18 godina, i bio sam tu dve godine. Druge godine smo uspeli da se plasiramo na završni turnir, što je bio drugi put u istoriji te kategorije da se plasiramo na završni turnir. Posle toga, pošto je Uniks obezbedio Evroligu, otvorila se šansa na inicijativu kluba. Mogao sam da se pridružim prvom timu i da radim kao pomoćnik. Perasović nije imao ništa protiv. Dakle, to je bio put. Tri godine u Lokomotivi, dve godine u mlađim kategorijama Uniksa, a sada dve godine u prvom timu, da. Prošle godine Evroliga i VTB, ove godine samo VTB“.
Može se reći da je šteta zbog ove suspenzije Evrolige koja traje, jer su sva tri ruska tima bila u TOP 8 u trenutku suspenzije.
„Da, da, tako je. Ostaje žal sigurno jer smo bili na pravom putu da svake godine budemo u osam, da se borimo za nešto više, a sam ulazak bi značio i učešće ove godine, možda bi to bio dobar put da se obezbedi sistem Uniksa da igra svake godine Evroligu. Nažalost, desilo se ono što se dogodilo. Imali smo jako dobru selekciju i sada se to vidi u smislu onih igrača za koje su klubovi potpisali i na kom nivou su igrali“.
Možda možete navesti neke igrače?
„Lorenco Braun koji je posle bio evropski prvak sa Španijom, pa Mario Hezonja šampion Evrope sa Realom. Pa on Braun iz Monaka je bio na fajnal-foru, pa Ajzea Kenan, koji je bio učesnik Fajnal fora.Toni Džekiri se borio za Fajnal for, ali nije uspeo da dođe na Fenerbahče“.
Varagić je već iskusan u životu i radu u Rusiji. Šta je sledeći korak?
„Sedam godina sam u Rusiji, moj put je bliži Rusiji i Uniksu, ali kod nas trenera se nikada ne zna. Bio sam 10 dana i u Kini a-ha-ha. Rusija i Uniks su mesto gde bih prvo želeo da ostanem“, rekao je Varagić.
„Kazanj je fenomenalan grad za život, jako lep, predlažem da ga poseti ko nije do sada. Nema gužvi kao u Moskvi i Krasnodaru. Klima nije previše topla, ali ima dosta sadržaja. Nije neuobičajeno da na minus 15 šetamo i igramo se. U Kazanju i van košarke možete proveriti kvalitetno vreme“, konstatovao je Varagić za Sputnjik.
