https://lat.sputnikportal.rs/20230625/energetski-sok-za-zapad-ne-pomaze-reganova-strategija-u-bajdenovo-doba-1157555524.html
Energetski šok za Zapad: Ne pomaže Reganova strategija u Bajdenovo doba
Energetski šok za Zapad: Ne pomaže Reganova strategija u Bajdenovo doba
Sputnik Srbija
Prvi naftni šok odigrao se 1973. godine (i potrajao do proleća naredne) nakon skoka cene ovog energenta sa 4 na 12 dolara po barelu. Uzrokovan je obustavom... 25.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-25T22:33+0200
2023-06-25T22:33+0200
2023-06-25T22:33+0200
svet
svet
emisija „prorok“
analize i mišljenja
energenti
ronald regan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0e/1129798206_0:184:2984:1863_1920x0_80_0_0_4362654d7cf7e2395d54915d2b945f7a.jpg
Uz ovaj politički razlog ili izgovor, postojali su i ekonomski motivi. Naime, vlasti SAD su intervencionističkim merama uporno štitile domaće proizvođače, povećavajući njihovu tržišnu konkurentnost, dok su ostali (pre svih bliskoistočne zemlje i Venecuela) bili prinuđeni da konkurentnost održavaju niskom cenom.Ričard Nikson je jednom pomenuo: „Nafta bez tržišta ne znači za zemlju mnogo!“. Niska cena značila je za proizvođače i manje budžetske prihode, što je ambiciozno planirane razvojne projekte odlagalo u nedogled (u procesu dekolonizacije, obnove državnosti ili osamostaljivanja, širom sveta se želelo brzo rešavanje nagomilanih problema, od izgradnje mreže primarne zdravstvene zaštite, preko osiguravanja pristupa obrazovanju širokoj populaciji, do stvaranja neophodne infrastrukture). Usledila je velika ekonomska kriza sa posledicama koje su se osećale godinama.Kad naftni šok uzdrma svetDrugi naftni šok 1979. godine izazvan dešavanjima u Iranu posledice je učinio gorim. Međutim, ono što se kasnije ispostavilo ključnim, bilo je američko odustajanje od bretonvudskog modela – dolar više nije imao „zlatnu rezervu“. Vrednost dolara postajala je sve manja, a njegovo štampanje i upumpavanje u sistem postalo je važan instrument regulisanja globalnih finansijskih tokova.Uz druge preduzimane mere, od vojnih intervencija do političkih i ekonomskih sankcija, SAD su dugoročno postale ključni akter na globalnom tržištu, amortizujući udar iz sedamdesetih godina. Planirani prihodi zemalja proizvođača nakon „početnih uspeha“ postajali su relativno manji, za neke je umesto bogatstva posedovanje nafte postalo prokletstvo, uzrok unutrašnje destabilizacije i političkih previranja. Izuzimajući zalivske petromonarhije, ko je još dugoročno tu profitirao?Ispostavilo se, takođe, prema jednoj školi mišljenja, da je ovakav pristup doprineo hladnoratovskoj pobedi. Sa jedne strane, sovjetska ekonomija nastavila je da funkcioniše oslanjajući se na jeftine energente. Već do kraja osamdesetih godina to je dovelo do sve većih dispariteta, pa je sve skuplje zapadne robe trebalo plaćati sve većom količnom jeftinih proizvoda iz „komunističkog lagera“.Ilustrativno, ako je pre naftnog šoka jedan kompleksni mašinski sistem iz evropskih država u istočnom bloku plaćan cenom ekvivalentoj sto kubika drvne građe, deceniju kasnije to je iznosilo pet puta više. Jer, sa druge strane, američka i posebno evropske ekonomije morale su da se prilagode novim okolnostima i radu u uslovima visokih cena energenata, što ih je motivisalo da više ulažu u nauku, osmišljavaju nove tehnologije i ubrzaju sopstveni razvoj.Time je indukovan „tehnološki skok“ u odnosu na socijalističke zemlje, već deset godina kasnije na globalnom tržištu zapadni ponuđači nastupali su sa sofisticiranijim proizvodima. Dok je u tom pogledu sovjetska ekonomija stagnirala ili sporo napredovala, u SAD se odigravala tehnološka revolucija. Dok je oslanjanje na jeftine resurse i kolotečinu centralnog planiranja postalo glavna karakteristika na istoku, neprestano traženje novih rešenja i sve veći broj patenata postali su obeležja zapada.Sličnost sa tekućim pokušajem organizovanja zelene tranzicije i smanjivanja zavisnosti od ruskih energenata postoji. Skok cena sirove nafte i prirodnog gasa „uvodi u igru“ najpre tečni naftni gas, a zatim sve više i obimnije do sada preskupe „zelene izvore“, pa čak i vodonik.Pobediti Rusiju – nerealnoZahvaljujući dinamičnom tehnološkom razvoju, koji će ponovo biti indukovan visokim cenama energenata i prilagođvanjem novim uslovima, zapadne ekonomije postajaće konkurentnije i tako sačuvati svoj primat u globalnoj ravni. Em će kratkoročno smanjiti zavisnost od Rusije i tako relativizovati prihode geopolitičkog izazivača, em će dugoročno dovesti do ponavljanja slike s kraja osamdesetih godina.Koliko je ovakav rasplet realan? Sve su prilike – malo!Prvo, na razvoj situacije osamdesetih godina uticao je veći broj indikatora, a među njima pogotovo i „potrošenost ideologije“ u Sovjetskom Savezu. Ovaj politički problem uzrokovao je „neprestano kretanje po kružnici“ i „vraćanje na polaznu tačku“, jer iako je postojala svest o nedostacima centralnog planiranja ekonomskih tokova, nije se uopšte naziralo rešenje. Tek će to učiniti Đijang Cemin, ali u Kini, za Sovjetski Savez to će biti kasno, prekasno.Drugo, tehnološki skok mogao se planirati unutar sistema baziranog na realnoj ekonomiji. Danas je sistem baziran na špekulacijama, realna ekonomija se u međuvremenu „preselila“ u nezapadni deo sveta. Uz to, stepen investiranja u inovacije i patente u zemljama BRIKS takođe je ogroman, prema sadašnjim pokzateljima one će moći da pariraju u doglednoj budućnosti i kada se govori o tečnom naftnom gasu, zelenoj energiji i vodoniku.Pritom, ostaće im i jeftiniji ugljovodonici za njihovu međusobnu razmenu i uvećavanje realne ekonomije.Reganova strategija danas neprimenjivaZbog toga, stara strategija primenjivana za mandata Ronadla Regana biće slabo upotrebljiva ili neupotrebljiva. Čini se da je razlog za ovakav pristup identičan, ali se sve ostalo razlikuje.Svet više nije isti kao pre pola veka. Zato se i ovo brzo i jednostrano odricanje od stabilnog snabdeavača energentima pokazuje kao kobna greška, koja se odražava na pad konkurentnosti i deindustrijalizaciju evropske, a posledično i američke konomije. Pad, koji se kasnije neće moći kompenzovati tehnološkim skokom i stvaranjem novih globalnih dispariteta.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, emisija „prorok“, analize i mišljenja, energenti, ronald regan
svet, emisija „prorok“, analize i mišljenja, energenti, ronald regan
Energetski šok za Zapad: Ne pomaže Reganova strategija u Bajdenovo doba
Prvi naftni šok odigrao se 1973. godine (i potrajao do proleća naredne) nakon skoka cene ovog energenta sa 4 na 12 dolara po barelu. Uzrokovan je obustavom isporuke od strane članica OPEK – a zapadnim zemljama zbog njihove podrške Izraelu u čuvenom Jomkipurskom ratu.
Uz ovaj politički razlog ili izgovor, postojali su i ekonomski motivi. Naime, vlasti SAD su intervencionističkim merama uporno štitile domaće proizvođače, povećavajući njihovu tržišnu konkurentnost, dok su ostali (pre svih bliskoistočne zemlje i Venecuela) bili prinuđeni da konkurentnost održavaju niskom cenom.
Ričard Nikson je jednom pomenuo: „Nafta bez tržišta ne znači za zemlju mnogo!“. Niska cena značila je za proizvođače i manje budžetske prihode, što je ambiciozno planirane razvojne projekte odlagalo u nedogled (u procesu dekolonizacije, obnove državnosti ili osamostaljivanja, širom sveta se želelo brzo rešavanje nagomilanih problema, od izgradnje mreže primarne zdravstvene zaštite, preko osiguravanja pristupa obrazovanju širokoj populaciji, do stvaranja neophodne infrastrukture). Usledila je velika ekonomska kriza sa posledicama koje su se osećale godinama.
Kad naftni šok uzdrma svet
Drugi naftni šok 1979. godine izazvan dešavanjima u Iranu posledice je učinio gorim. Međutim, ono što se kasnije ispostavilo ključnim, bilo je američko odustajanje od bretonvudskog modela – dolar više nije imao „zlatnu rezervu“. Vrednost dolara postajala je sve manja, a njegovo štampanje i upumpavanje u sistem postalo je važan instrument regulisanja globalnih finansijskih tokova.
Uz druge preduzimane mere, od vojnih intervencija do političkih i ekonomskih sankcija, SAD su dugoročno postale ključni akter na globalnom tržištu, amortizujući udar iz sedamdesetih godina. Planirani prihodi zemalja proizvođača nakon „početnih uspeha“ postajali su relativno manji, za neke je umesto bogatstva posedovanje nafte postalo prokletstvo, uzrok unutrašnje destabilizacije i političkih previranja. Izuzimajući zalivske petromonarhije, ko je još dugoročno tu profitirao?
Ispostavilo se, takođe, prema jednoj školi mišljenja, da je ovakav pristup doprineo hladnoratovskoj pobedi. Sa jedne strane, sovjetska ekonomija nastavila je da funkcioniše oslanjajući se na jeftine energente. Već do kraja osamdesetih godina to je dovelo do sve većih dispariteta, pa je sve skuplje zapadne robe trebalo plaćati sve većom količnom jeftinih proizvoda iz „komunističkog lagera“.
Ilustrativno, ako je pre naftnog šoka jedan kompleksni mašinski sistem iz evropskih država u istočnom bloku plaćan cenom ekvivalentoj sto kubika drvne građe, deceniju kasnije to je iznosilo pet puta više. Jer, sa druge strane, američka i posebno evropske ekonomije morale su da se prilagode novim okolnostima i radu u uslovima visokih cena energenata, što ih je motivisalo da više ulažu u nauku, osmišljavaju nove tehnologije i ubrzaju sopstveni razvoj.
Time je indukovan „tehnološki skok“ u odnosu na socijalističke zemlje, već deset godina kasnije na globalnom tržištu zapadni ponuđači nastupali su sa sofisticiranijim proizvodima. Dok je u tom pogledu sovjetska ekonomija stagnirala ili sporo napredovala, u SAD se odigravala tehnološka revolucija. Dok je oslanjanje na jeftine resurse i kolotečinu centralnog planiranja postalo glavna karakteristika na istoku, neprestano traženje novih rešenja i sve veći broj patenata postali su obeležja zapada.
Sličnost sa tekućim pokušajem organizovanja zelene tranzicije i smanjivanja zavisnosti od ruskih energenata postoji. Skok cena sirove nafte i prirodnog gasa „uvodi u igru“ najpre tečni naftni gas, a zatim sve više i obimnije do sada preskupe „zelene izvore“, pa čak i vodonik.
Pobediti Rusiju – nerealno
Zahvaljujući dinamičnom tehnološkom razvoju, koji će ponovo biti indukovan visokim cenama energenata i prilagođvanjem novim uslovima, zapadne ekonomije postajaće konkurentnije i tako sačuvati svoj primat u globalnoj ravni. Em će kratkoročno smanjiti zavisnost od Rusije i tako relativizovati prihode geopolitičkog izazivača, em će dugoročno dovesti do ponavljanja slike s kraja osamdesetih godina.
Koliko je ovakav rasplet realan? Sve su prilike – malo!
Prvo, na razvoj situacije osamdesetih godina uticao je veći broj indikatora, a među njima pogotovo i „potrošenost ideologije“ u Sovjetskom Savezu. Ovaj politički problem uzrokovao je „neprestano kretanje po kružnici“ i „vraćanje na polaznu tačku“, jer iako je postojala svest o nedostacima centralnog planiranja ekonomskih tokova, nije se uopšte naziralo rešenje. Tek će to učiniti Đijang Cemin, ali u Kini, za Sovjetski Savez to će biti kasno, prekasno.
„Potrošenost ideologije“ danas se detektuje upravo u zapadnom delu sveta, a ne u nezapadnom. „Neprestano kretanje po kružnici“ i „vraćanje na polaznu tačku“ manifestuje se bezobalnim štampanjem dolara zarad spašavanja bankarskog sektora, rešenje se uopšte ne nazire. Ovo je pre svega politički problem, tiče se temelja na kojima je izgrađena matrica.
Drugo, tehnološki skok mogao se planirati unutar sistema baziranog na realnoj ekonomiji. Danas je sistem baziran na špekulacijama, realna ekonomija se u međuvremenu „preselila“ u nezapadni deo sveta. Uz to, stepen investiranja u inovacije i patente u zemljama BRIKS takođe je ogroman, prema sadašnjim pokzateljima one će moći da pariraju u doglednoj budućnosti i kada se govori o tečnom naftnom gasu, zelenoj energiji i vodoniku.
Pritom, ostaće im i jeftiniji ugljovodonici za njihovu međusobnu razmenu i uvećavanje realne ekonomije.
Treće, „upotreba“ naftnog šoka kao „hladnoratovskog oružja“ mogla se organizovati u bipolarnom poretku, kada su postojala dva bloka čije je „ponašanje“ bilo lakše predviđati. Danas je svet multipolaran, sa ogromnim brojem aktera koji utiču na (makro)regionalnu bezbednost u raznim (kritičnim) delovima sveta, te je njihovo „ponašanje“ krajnje nepredvidivo. Dugoročne prognoze do te mere su nepouzdane, da one više predstavljaju klađenje, nego projektovanje mogućih ishoda.
Reganova strategija danas neprimenjiva
Zbog toga, stara strategija primenjivana za mandata Ronadla Regana biće slabo upotrebljiva ili neupotrebljiva. Čini se da je razlog za ovakav pristup identičan, ali se sve ostalo razlikuje.
Svet više nije isti kao pre pola veka. Zato se i ovo brzo i jednostrano odricanje od stabilnog snabdeavača energentima pokazuje kao kobna greška, koja se odražava na pad konkurentnosti i deindustrijalizaciju evropske, a posledično i američke konomije. Pad, koji se kasnije neće moći kompenzovati tehnološkim skokom i stvaranjem novih globalnih dispariteta.
