Ukrajinci se sapleli na prvom koraku – ni ne stižu do „linije Surovikina“
© Sputnik / Viktor Antonюk
/ Pratite nas
Verovanje da bi ukrajinska kontraofanziva mogla preokrenuti tok rata spada u domen naučne fantastike. Ukrajinske snage ne samo da nisu stigle do treće linije ruske odbrane, nazvane „linijom Surovikina“, već su se saplele već na prvom koraku, smatra Bojan Bilbija.
Evropski zvaničnici nezadovoljni su kontraofanzivom ukrajinske vojske i zapanjeni odbrambenom taktikom generala Sergeja Surovikina. Bivši šef spoljne obaveštajne službe Estonije Rajner Saks povezao je neuspeh ukrajinske vojske s velikim brojem odbrambenih instalacija i nadmoći Ruske Federacije u vazduhu.
„Rusija smatra da je vrlo važno da drži južni deo fronta, zato je tamo izgrađen veliki broj odbrambenih linija. Ukrajina je pokušavala da probije rusku liniju odbrane na tri mesta, ali ne baš energičnim manevrima jedinicama“, smatra Saks.
Do „linije Surovikina“ Ukrajinci nisu stigli
Rusija je izgradila nekoliko linija odbrane na južnom delu SVO, najjača je treća, tzv. „linija Surovikina“, do koje ukrajinska vojska nije ni stigla, kaže bivši ministar bezbednosti Donjecke NR Andrej Pinčuk.
Zanimljivo je da su termin „linija Surovikina“ uveli zapadni mediji još krajem 2022. Tako je opisao odbrambene instalacije „Dejli miror“ ukazujući na velike probleme s kojima će se suočiti ukrajinska vojska ako pokuša da ih probije.
Tema „linije Surovikina“ otvorila se nakon što su se ukrajinske snage suočile sa realnošću - kao da nisu hteli da primete šta je Rusija radila u poslednjih osam ili devet meseci od dolaska generala Surovikina za komandanta Združenih snaga Rusije u Ukrajini, kaže za Sputnjik urednik u „Politici“ Bojan Bilbija.
Bilbija podseća da je Surovikin pri preuzimanju dužnosti predao raport predsedniku Putinu i najvišim zvaničnicima gde je rekao da će maksimalno smanjiti liniju fronta, da bi se ona mogla najbolje braniti.
Linija odbrane trenutno je dugačka oko 900 kilometara, smanjena je za oko 200 kilometara u odnosu na onu od pre osam ili devet meseci. Herson je „predat“ Ukrajini da bi se ono što ne može da se brani ili što bi se branilo uz velike gubitke uklonilo iz plana odbrane a da bi se maksimalno ekonomično branilo ono što može i mora da se brani.
Ukrajinci se sapleli na prvom koraku
„Linija Surovikina“ se sastoji od tri sloja. Na prvoj liniji se, objašnjava Bilbija, nalaze ruske, relativno malobrojne, lagano opremljene i visoko mobilne snage koje su pozicionirane u nekim selima i manjim mestima koje su ruske snage zauzimale prethodnih meseci. Te snage su se opremile za prvi udar protivnika sa zadatkom da ga donekle uspore i omekšaju oštricu napada.
„Ali pre svega da bi sa lica mesta iz najveće blizine korigovali artiljerijsku vatru i dejstva avijacije. Dakle, da bi mogli vrlo precizno da navode vatru koja bi trebalo da otupi najveću oštricu ukrajinskih snaga. I tu su se Ukrajinci već sapleli na prvom koraku jer su ta dejstva, pre svega vazdušnih snaga, bila izuzetno razorna i uključivala su dronove i Lanset sisteme koji su se zaista u ovom ratu pokazali kao veoma efikasni zato što su ekonomični i jeftini, a mogu da nanesu ogromnu štetu jer su tačkasto udarali po stotinama ukrajinskih i zapadnih tenkova, oklopnih vozila i svega ostalog.“
Kad taj zadatak izvršen, te mobiilne i relativno lako opremljene ruske snage prelaze na drugu, unapred pripremljenu liniju koja takođe nije predviđena da se brani trajno već da takođe posluži kao jedna tampon zona, odnosno priprema za doček na glavnu, treću liniju odbrane, dodaje Bilbija.
„Uspeh“ Zelenskog – zauzimanje nebranjenih sela
Namena druge odbrambene linije ja da uspori proboj ukrajinskih snaga, da ih još više omekša i demorališe i da precizno navodi vatru na Ukrajince, objašnjava Bilbija i dodaje da je Surovikin praktično na svim delovima fronta pripremio te privremene linije koje se realno ne brane do kraja, već dotle dokle je to moguće to činiti bez velikih gubitaka.
„Kad i druga linija izvrši svoju svrhu, ruske snage samo prođu kroz tu treću glavnu, odbrambenu 'liniju Surovikina' i pridruže se svojim saborcima koji se nalaze iza nje. Čitava ta linija koja se sastoji iz ta tri sloja ponegde je i 30 kilometara duboka. Ukrajinci jedva da su uspeli ponegde da probiju taj prvi, najjednostavniji deo jer su uglavnom već bili uništeni na tom koraku. To su ta sela o kojima Vlodimir Zelenski govori kao o nekakvom uspehu. Zapravo, uspeli su da zauzmu neka sela koja se nisu realno branila već su samo služila da se kupi određeno vreme i da glavne ruske snage koje ne mogu biti raspoređene svuda na liniji od 900 kilometara, imaju dosta vremena da se pregrupišu i procene gde ide glavna pesnica ukrajinskih udara i da ih dočekaju iza treće linije fortifikacije,“ ističe naš sagovornik.
Ukrajinci su do sada, podseća on, samo ponegde probili prvu liniju i zauzeli do najviše 15 kilometara, ali su se loše proveli na minskim poljima iza te linije.
A iza mnoštva minskih polja nalaze se, kaže dalje Bilbija, protivtenkovski rovovi, iza njih protivtenkovske fortifikacije koje se brzo grade a koje tenkovi jako teško probijaju. Tek iza njih stoje glavne artiljerijske linije, utvrđene tačke sa laganom artiljerijom i teškim mitraljezima, a iza njih je teška artiljerija.
Ni jače armije od ukrajinske ne bi probile rusku odbranu
Tek iza njih su pešadijske trupe i tu su Britanci apsolutno u pravu kad kažu da je ukrajinska kontraofanziva apsolutno nemoguća misija i da veće sile od Ukrajine ne bi probile odbrambenu liniju na frontu, smatra Bilbija.
Tim pre, kako ističe, što su ukrajinske snage razbijene, smanjene i demoralisane i nemaju više vrstu naoružanja na koju su navikle, već sve više koriste zapadno oružje a nisu svi prošli obuke po NATO zemljama - zato i svakodnevno Ukrajinci ostaju bez više komada skupe zapadne tehnike u besmislenim napadima.
„Mislim da je i njima u Kijevu jasno da ta kontraofanziva koja je najavljivana toliko dugo i koja traje već nekoliko nedelja teško da može da ostvari bilo koji od postavljenih ciljeva i zadataka. Zaista bi bila naučna fantastika da uspeju da na ovaj način, kako se sad odvija ta njihova kontraofanziva, prelome tok rata, da zauzmu Krim ili stignu do Moskve. To je apsolutno nezamislivo i najbolje za njih je da što pre pristupe mirovnim pregovorima“, zaključio je Bilbija.
