https://lat.sputnikportal.rs/20230618/malo-poznati-detalji-iz-zivota-mileve-maric-ajnstajn-njenog-brata-milosa-jos-pamte-u-rusiji-1157277063.html
Malo poznati detalji iz života Mileve Marić Ajnštajn: Njenog brata Miloša još pamte u Rusiji
Malo poznati detalji iz života Mileve Marić Ajnštajn: Njenog brata Miloša još pamte u Rusiji
Sputnik Srbija
Mileva je često govorila o Albertu Ajnštajnu i sebi, da su oni 'Jedan Kamen'. To je prevod njihovog prezimena sa nemačkog (Ein Stein) na srpski. Studensku ljubav... 18.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-18T17:01+0200
2023-06-18T17:01+0200
2023-06-18T17:01+0200
društvo
društvo
albert ajnštajn
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/03/1137971804_0:0:1850:1042_1920x0_80_0_0_ada167d96f25eaf49f321ac782e63fdd.jpg
Do danas su ostale bar dve velike tajne o Milevi i njenom suprugu. Prva – o njenom radu na Specijalnoj teoriji relativnosti, a druga – Albert i ona su imali vanbračnu kćerku Lizerl. Ipak, najveća tajna je njen doprinos Albertovom naučnom radu, o čemu Mileva nikada ništa javno nije rekla.Ali brojni savremenici su svedočili o njenom doprinosu nauci. Između ostalih Avram Fedorovič Jofe, ruski fizičar i član Akademije nauka SSSR-a. On je u oktobru 1955. posle Albertove smrti, objavio članak posvećen uspomeni na Alberta u vodećem ruskom fizičkom žurnalu. On je tu napisao da su 1905. u 'Analima fizike' objavljena Albertova tri članka koja su utemeljila tri osnovna principa na kojima se fizika 20. veka razvijala. Te 1905. Jofe je radio kao asistent kod Rengena koji je tada bio u uređivačkom odboru 'Anala fizike', pa je čitao radove pre objavljivanja. Jofe piše da je tada video sva tri epohalna rada čiji je autor bio izvesni 'Ajnštajn-Marić', do tada nepoznati službenik u Zavodu za patente u Bernu.Šta je zabeležio brat MilošMilevin mlađi brat Miloš, u to vreme student, posetio ih je u Bernu u zimu 1904/1905. Imao je priliku da vidi kako teče njihov zajednički život. Ta svoja zapažanja preneo je porodici, rođacima i prijateljima. Govorio je da prekomerno rade i da je Mileva delovala veoma opterećeno. Osim što je vodila domaćinstvo i brinula se o detetu, radila je sa Albertom na njegovim naučnim radovima. Pošto bi Hansa odneli na spavanje, Mileva i Albert bi seli za veliki sto i pod svetlom petrolejke prionuli na fiziku, radeći na relativnom kretanju i drugim temama. Čitali bi, raspravljali, računali, zapisivali… Albert bi obično prvi išao na spavanje jer bi sledećeg jutra odlazio na posao, dok bi se Mileva do u gluvo doba noći bavila matematičkim proračunima.Postoje sačuvana njegova pisma koja im je slao, kao i dve fotografije snimljene prilikom njegove posete Albertu i Milevi u Bernu. Na jednoj se vidi kako Miloš sedi na kauču, a na drugoj je sa bebom Hansom u parku. Kada Miloš odlazi u vojsku, komunikacija između brata i sestre postaje sve ređa. Posle Oktobarske revolucije, on je ostao u Sovjetskom savezu. Da li je bilo neke dalje prepiske na relaciji Švajcarska – SSSR, odgovor treba potražiti na Saratovskom državnom univerzitetu i videti da li postoje sačuvana Milevina pisma u spomen-sobi njenog brata Miloša. Marićeva spomen-soba i danas se nalazi na ovom fakultetu.Albert kao izuzetakUkoliko se pitamo da li je Albert u svojoj familiji imao još nekog genijalca, kao recimo, Mileva brata Miloša – odgovor je ne. Albert je bio izuzetak, nešto kao anomalija.Studije medicine Miloš je završio na ugarskom Koložvarskom univerzitetu (današnji Kluž u Rumuniji). Pored maternjeg, srpskog jezika govorio je i nemački, francuski, mađarski i ruski.Miloš je bio cenjeni histolog, univerzitetski profesor u sovjetskoj Rusiji. Objavio je brojne naučne članke i monografije, a mnogi poznati histolozi i danas kažu da njegovi radovi imaju istorijski značaj. Miloš je postavio temelje u medicini koju nazivaju kloniranje. Postoje podaci i da je bio u timu koji je učestvovao u pripremi balsamovanja tela Vladimira Iljiča Lenjina.Mileva i Albert su se zvanično razveli 1919. Ali njihov razlaz nije bio ni emotivni, ni duhovni, već moralni. Dogodio se kada je Albert otpočeo ljubavnu vezu sa Elzom i kada mu je slava udarila u glavu. On prema Milevi tada postaje vrlo grub. Ali Mileva nije pristala na to. Već sledećeg dana, pošto je Austrougarska monarhija objavila rat Kraljevini Srbiji, Mileva je sa decom i u pratnji dobrog (zajedničkog) prijatelja koji je došao po njih, otputovala u Cirih. Mileva je bila neobična i hrabra žena, a Albert emotivno nezreo.Kad je Mileva preminula (1948.) Albertovi zastupunici su ubrzo došli u Švajcarsku, pretresli celu kuću i ko zna šta sve sklonili i uništili. Zanimljivo je da je u Cirih, pre njih, doputovala Frida, prva supruga njihovog sina Hansa, kako bi pomogla da se spremi Milevin stan. Dok je sređivala stvari, ona je pronašla i kutiju sa porodičnom prepiskom koju je Mileva sačuvala, gde su se nalazila i ljubavna pisma sa Albertom. Ona je tu kutiju ponela sa sobom u Ameriku, a Hans ju je čuvao neotvorenu sve do očeve smrti. Ali kada je Hans pokušao da objavi ovu prepisku, Albertovi 'čuvari zaostavštine' su izdejstvovali sudsku zabranu publikovanja. Ovo je samo jedan od mnogih primera nastojanja 'čuvara Albertove reputacije' da zataškaju istinu. Cenzura je bila stravična! Bilo je potrebno više od tri decenije pravnih sporova da bi se javnosti dozvolio uvid u istinu o njihovom zajedničkom životu i naučnom radu.Milevin život posle razvodaPosle razvoda Mileva je držala časove matematike i klavira. Izdavala je stanove. Od novca koji joj je Albert „poklonio“ od Nobelove nagrade kupila je i tri kuće u Cirihu koje je rentirala. Povremeno je primala prihode od rente kuće u Novom Sadu, kao i novac sa svog računa u 'Srpskoj banci u Zagrebu' koji su joj slali kumovi Gajin.Albert je „dao“ Milevi ceo iznos novca koji je dobio od Nobelove nagrade, nekoliko godina nakon njihovog razvoda, a taj uslov se nalazio u 'Presudi o razvodu' u kojoj je Mileva bila Tužilja, protiv profesora Alberta. Troškove suđenja snosio je Tuženi-Albert. Ova Presuda je zanimljiva jer je sud u tački 2. zabeležio iskaz Tuženog 'da već četiri i po godine održava intimne odnose sa svojom rođakom iz Berlina'. Sud je proglasio 'Tužiljin zahtev za razvod braka na osnovu preljube verodostojnim, bez potrebe daljih dokaza'.Presuda se nalazi u Cirihu, datirana je 14. februara 1919. i danas je dostupna istraživačima.Ovo jasno govori da je Mileva bila svesna udela koji je imala u Albertovim ostvarenjima, pa je kasnije, kada se njihova idilična saradnja okončala, to svoje pravo ostvarila u Nagodbi o razvoduMilevini podviziMileva je upisala Politehniku 1896. i našla se među 20 žena koje su studirale prirodne nauke i matematiku na svim nemačkim i švajcarskim univerzitetima. Samo po sebi ovo je bio njen ogroman uspeh, kada znamo kakav je bio polažaj žena krajem 19. veka. Švajcarska je bila jedna od poslednjih evropskih zemalja koja je ženama dala pravo glasa, tek 1971.Kada su konačno podeljena svedočanstva o položenim ispitima u toku studija na Politehnici, Albertov prosek ocena bio je 4,6 – a Milevin 4,7. Ali nažalost ona nije položila diplomski, iako je prethodno dala sve ispite. Da ništa drugo nije uradila, ovo je već bio veliki podvig.Ni Albertova druga supruga u braku sa njim nije se provela bolje od Mileve. Ali za razliku od Mileve, Elza je žmurila na njegove brojne afere. Njihov zajednički život bio je obeležen Albertovim neverstvima i 'ašikovanjima' koja su ušla u 'porodična predanja'. Albert je govorio da Elza ume da mu ponekad ide na živce i da 'nije neka intelektualka'. Elza je bila njegova rođaka sa majčine strane (prvo koleno), ali i njegova rođaka (drugo koleno) sa očeve strane. Kao i Mileva, i ona je bila starija od Alberta.
https://lat.sputnikportal.rs/20220211/ipak-su-srbi-genijalna-nacija-ajnstajn-rekao-da-vise-ne-veruje-lekarima-kad-je-upoznao-srbe-1134245580.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, albert ajnštajn, analize i mišljenja
društvo, albert ajnštajn, analize i mišljenja
Malo poznati detalji iz života Mileve Marić Ajnštajn: Njenog brata Miloša još pamte u Rusiji
Mileva je često govorila o Albertu Ajnštajnu i sebi, da su oni 'Jedan Kamen'. To je prevod njihovog prezimena sa nemačkog (Ein Stein) na srpski. Studensku ljubav su krunisali brakom na Badnje veče, 6. januara 1903.
Do danas su ostale bar dve velike tajne o Milevi i njenom suprugu. Prva – o njenom radu na Specijalnoj teoriji relativnosti, a druga – Albert i ona su imali vanbračnu kćerku Lizerl. Ipak, najveća tajna je njen doprinos Albertovom naučnom radu, o čemu Mileva nikada ništa javno nije rekla.
Ali brojni savremenici su svedočili o njenom doprinosu nauci. Između ostalih Avram Fedorovič Jofe, ruski fizičar i član Akademije nauka SSSR-a. On je u oktobru 1955. posle Albertove smrti, objavio članak posvećen uspomeni na Alberta u vodećem ruskom fizičkom žurnalu. On je tu napisao da su 1905. u 'Analima fizike' objavljena Albertova tri članka koja su utemeljila tri osnovna principa na kojima se fizika 20. veka razvijala. Te 1905. Jofe je radio kao asistent kod Rengena koji je tada bio u uređivačkom odboru 'Anala fizike', pa je čitao radove pre objavljivanja. Jofe piše da je tada video sva tri epohalna rada čiji je autor bio izvesni 'Ajnštajn-Marić', do tada nepoznati službenik u Zavodu za patente u Bernu.
Šta je zabeležio brat Miloš
Milevin mlađi brat Miloš, u to vreme student, posetio ih je u Bernu u zimu 1904/1905. Imao je priliku da vidi kako teče njihov zajednički život. Ta svoja zapažanja preneo je porodici, rođacima i prijateljima. Govorio je da prekomerno rade i da je Mileva delovala veoma opterećeno. Osim što je vodila domaćinstvo i brinula se o detetu, radila je sa Albertom na njegovim naučnim radovima. Pošto bi Hansa odneli na spavanje, Mileva i Albert bi seli za veliki sto i pod svetlom petrolejke prionuli na fiziku, radeći na relativnom kretanju i drugim temama. Čitali bi, raspravljali, računali, zapisivali… Albert bi obično prvi išao na spavanje jer bi sledećeg jutra odlazio na posao, dok bi se Mileva do u gluvo doba noći bavila matematičkim proračunima.
Postoje sačuvana njegova pisma koja im je slao, kao i dve fotografije snimljene prilikom njegove posete Albertu i Milevi u Bernu. Na jednoj se vidi kako Miloš sedi na kauču, a na drugoj je sa bebom Hansom u parku. Kada Miloš odlazi u vojsku, komunikacija između brata i sestre postaje sve ređa. Posle Oktobarske revolucije, on je ostao u Sovjetskom savezu. Da li je bilo neke dalje prepiske na relaciji Švajcarska – SSSR, odgovor treba potražiti na Saratovskom državnom univerzitetu i videti da li postoje sačuvana Milevina pisma u spomen-sobi njenog brata Miloša. Marićeva spomen-soba i danas se nalazi na ovom fakultetu.
Ukoliko se pitamo da li je Albert u svojoj familiji imao još nekog genijalca, kao recimo, Mileva brata Miloša – odgovor je ne. Albert je bio izuzetak, nešto kao anomalija.
Studije medicine Miloš je završio na ugarskom Koložvarskom univerzitetu (današnji Kluž u Rumuniji). Pored maternjeg, srpskog jezika govorio je i nemački, francuski, mađarski i ruski.
Miloš je bio cenjeni histolog, univerzitetski profesor u sovjetskoj Rusiji. Objavio je brojne naučne članke i monografije, a mnogi poznati histolozi i danas kažu da njegovi radovi imaju istorijski značaj. Miloš je postavio temelje u medicini koju nazivaju kloniranje. Postoje podaci i da je bio u timu koji je učestvovao u pripremi balsamovanja tela Vladimira Iljiča Lenjina.
Mileva i Albert su se zvanično razveli 1919. Ali njihov razlaz nije bio ni emotivni, ni duhovni, već moralni. Dogodio se kada je Albert otpočeo ljubavnu vezu sa Elzom i kada mu je slava udarila u glavu. On prema Milevi tada postaje vrlo grub. Ali Mileva nije pristala na to. Već sledećeg dana, pošto je Austrougarska monarhija objavila rat Kraljevini Srbiji, Mileva je sa decom i u pratnji dobrog (zajedničkog) prijatelja koji je došao po njih, otputovala u Cirih. Mileva je bila neobična i hrabra žena, a Albert emotivno nezreo.
Kad je Mileva preminula (1948.) Albertovi zastupunici su ubrzo došli u Švajcarsku, pretresli celu kuću i ko zna šta sve sklonili i uništili. Zanimljivo je da je u Cirih, pre njih, doputovala Frida, prva supruga njihovog sina Hansa, kako bi pomogla da se spremi Milevin stan. Dok je sređivala stvari, ona je pronašla i kutiju sa porodičnom prepiskom koju je Mileva sačuvala, gde su se nalazila i ljubavna pisma sa Albertom. Ona je tu kutiju ponela sa sobom u Ameriku, a Hans ju je čuvao neotvorenu sve do očeve smrti. Ali kada je Hans pokušao da objavi ovu prepisku, Albertovi 'čuvari zaostavštine' su izdejstvovali sudsku zabranu publikovanja. Ovo je samo jedan od mnogih primera nastojanja 'čuvara Albertove reputacije' da zataškaju istinu. Cenzura je bila stravična! Bilo je potrebno više od tri decenije pravnih sporova da bi se javnosti dozvolio uvid u istinu o njihovom zajedničkom životu i naučnom radu.
Milevin život posle razvoda
Posle razvoda Mileva je držala časove matematike i klavira. Izdavala je stanove. Od novca koji joj je Albert „poklonio“ od Nobelove nagrade kupila je i tri kuće u Cirihu koje je rentirala. Povremeno je primala prihode od rente kuće u Novom Sadu, kao i novac sa svog računa u 'Srpskoj banci u Zagrebu' koji su joj slali kumovi Gajin.
Albert je „dao“ Milevi ceo iznos novca koji je dobio od Nobelove nagrade, nekoliko godina nakon njihovog razvoda, a taj uslov se nalazio u 'Presudi o razvodu' u kojoj je Mileva bila Tužilja, protiv profesora Alberta. Troškove suđenja snosio je Tuženi-Albert. Ova Presuda je zanimljiva jer je sud u tački 2. zabeležio iskaz Tuženog 'da već četiri i po godine održava intimne odnose sa svojom rođakom iz Berlina'. Sud je proglasio 'Tužiljin zahtev za razvod braka na osnovu preljube verodostojnim, bez potrebe daljih dokaza'.
Presuda se nalazi u Cirihu, datirana je 14. februara 1919. i danas je dostupna istraživačima.
U Presudi o razvodu takođe piše: 'Profesor Ajnštajn u slučaju razvoda i u slučaju da dobije Nobelovu nagradu, glavnica iznosa od nagrade, postaje vlasništvo g-đe Mileve Ajnštajn, i deponovaće tu glavnicu u švajcarsku banku'. Tako je Milevi pripalo nešto više od 170.000 švajcarskih franaka kao priznanje za njen naučni rad, i to 1922.
Ovo jasno govori da je Mileva bila svesna udela koji je imala u Albertovim ostvarenjima, pa je kasnije, kada se njihova idilična saradnja okončala, to svoje pravo ostvarila u Nagodbi o razvodu
Mileva je upisala Politehniku 1896. i našla se među 20 žena koje su studirale prirodne nauke i matematiku na svim nemačkim i švajcarskim univerzitetima. Samo po sebi ovo je bio njen ogroman uspeh, kada znamo kakav je bio polažaj žena krajem 19. veka. Švajcarska je bila jedna od poslednjih evropskih zemalja koja je ženama dala pravo glasa, tek 1971.
Kada su konačno podeljena svedočanstva o položenim ispitima u toku studija na Politehnici, Albertov prosek ocena bio je 4,6 – a Milevin 4,7. Ali nažalost ona nije položila diplomski, iako je prethodno dala sve ispite. Da ništa drugo nije uradila, ovo je već bio veliki podvig.
Ni Albertova druga supruga u braku sa njim nije se provela bolje od Mileve. Ali za razliku od Mileve, Elza je žmurila na njegove brojne afere. Njihov zajednički život bio je obeležen Albertovim neverstvima i 'ašikovanjima' koja su ušla u 'porodična predanja'. Albert je govorio da Elza ume da mu ponekad ide na živce i da 'nije neka intelektualka'. Elza je bila njegova rođaka sa majčine strane (prvo koleno), ali i njegova rođaka (drugo koleno) sa očeve strane. Kao i Mileva, i ona je bila starija od Alberta.
