https://lat.sputnikportal.rs/20230618/bernhard-slink-za-sputnjik-uspeh-citaca-je-dar-koji-sam-dobio-ali-mi-nije-promenio-zivot-1157385530.html
Bernhard Šlink za Sputnjik: Uspeh „Čitača“ je dar koji sam dobio, ali mi nije promenio život
Bernhard Šlink za Sputnjik: Uspeh „Čitača“ je dar koji sam dobio, ali mi nije promenio život
Sputnik Srbija
Svet posmatram istovremeno očima pravnika i pisca i duboko sam zabrinut danas zbog jačanja desničarskih struja, nacionalizma, autoritarnih režima. Zabrinut sam... 18.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-18T19:36+0200
2023-06-18T19:36+0200
2023-06-18T19:36+0200
kultura
kultura – vesti
kultura
književnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/12/1157382810_0:256:2730:1792_1920x0_80_0_0_ddfc47fbf16eb8f5ac6996da440cd7ea.jpg
Šlink boravi u Beogradu kao gost književnog festivala „Krokodil“ i kako priznaje nije znao da ima toliko čitalaca u Srbiji:„Bilo je zaista lepo sinoć na festivalu. Bilo je mnogo zanimljivih pitanja, mislim da je bio interesantan razgovor. Lepo je videti toliko ljudi koji su želeli da čuju šta imam da kažem i koji su došli da im potpišem knjige. Rekli ste da imam mnogo čitalaca u Srbiji, ali nisam imao predstavu da ih je zaista toliko“.Prethodno je posetio Srbiju 1964. godine.„Bio je to moj prvi odmor tokom studija. Uzeo sam voz od Minhena do Beograda i onda sam stopirao do Mediterana. Nije bilo toliko saobraćaja kao danas. Seljaci su me prevozili od sela do sela i bio sam zapanjen kako manje od 20 godina od Drugog svetskog rata niko nije pokazao ni najmanju ogorčenost prema meni kao Nemcu“, ističe Šlink.Čitač me nije promenioProslavio ga je roman „Čitač“ iz 1995. godine, preveden na 39 jezika, po kome je 2007/2008. snimljen istoimeni film u režiji Stivena Daldrija, sa Kejt Vinslet i Rejfom Fajnsom u glavnim ulogama.„Čitač“ je analiza konflikta posleratne generacije s holokaustom i koncentracionim logorima i postavlja moralna pitanja koja proističu iz suđenja nacistima u posleratnoj Nemačkoj.Živim kroz istoriju svoje zemljeNemačka istorija je česta tema Šlinkovih književnih dela te tako u romanu „Unuka“ ljubav Kaspara i Birgit određuje tenzija između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike, a u „Olgi“ iz perspektive žene iz nižih slojeva sagledava Bizmarkovu Nemačku.„To su priče koje mi dolaze i ostaju sa mnom. Ostaju dovoljno dugo sa mnom da poželim da ih zapišem. Ja živim kroz istoriju svoje zemlje i društva i pretpostavljam da su zato i priče koje dolaze do mene posvećene upravo toj istoriji. Ne tragam za pričama koje se tiču određene oblasti ili određenog perioda. Uvek je na prvom mestu priča i ona donese i temu“, kaže Šlink.Primećuje da je običan čovek uvek tokom istorije preživljavao velike događaje:Pisac i pravnikKaže da je srećan što nikada nije morao da bira između prava i književnosti:„Pravo je polje za koje vam je potrebno mnogo mašte i kreativnosti, ako želite da budete dobri u tome. Isto vam je potrebno i za pisanje. Da biste u potpunosti ostvarili svoja fundamentalna prava, na primer, potrebna vam je kreativnost. Tako da sam ja uvek i pisac i pravnik i svet tako i posmatram“, naglašava Šlink.
https://lat.sputnikportal.rs/20230617/u-danasnjem-vrlom-novom-svetu-orvel-vise-nije-fantastika--postao-je-realnost-marija-jakovljevic-1157316485.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura – vesti, kultura, književnost
kultura – vesti, kultura, književnost
Bernhard Šlink za Sputnjik: Uspeh „Čitača“ je dar koji sam dobio, ali mi nije promenio život
Svet posmatram istovremeno očima pravnika i pisca i duboko sam zabrinut danas zbog jačanja desničarskih struja, nacionalizma, autoritarnih režima. Zabrinut sam kako ćemo i da li ćemo proći kroz ovaj težak period, kako u Evropi tako i u SAD, kaže za Sputnjik Bernhard Šlink, autor čuvenog romana „Čitač“.
Šlink boravi u Beogradu kao gost književnog festivala „Krokodil“ i kako priznaje nije znao da ima toliko čitalaca u Srbiji:
„Bilo je zaista lepo sinoć na festivalu. Bilo je mnogo zanimljivih pitanja, mislim da je bio interesantan razgovor. Lepo je videti toliko ljudi koji su želeli da čuju šta imam da kažem i koji su došli da im potpišem knjige. Rekli ste da imam mnogo čitalaca u Srbiji, ali nisam imao predstavu da ih je zaista toliko“.
Prethodno je posetio Srbiju 1964. godine.
„Bio je to moj prvi odmor tokom studija. Uzeo sam voz od Minhena do Beograda i onda sam stopirao do Mediterana. Nije bilo toliko saobraćaja kao danas. Seljaci su me prevozili od sela do sela i bio sam zapanjen kako manje od 20 godina od Drugog svetskog rata niko nije pokazao ni najmanju ogorčenost prema meni kao Nemcu“, ističe Šlink.
Proslavio ga je roman „Čitač“ iz 1995. godine, preveden na 39 jezika, po kome je 2007/2008. snimljen istoimeni film u režiji Stivena Daldrija, sa Kejt Vinslet i Rejfom Fajnsom u glavnim ulogama.
„Da sam imao 20-22 godine, uspeh te knjige bi možda uticao na moj život, ali u to vreme već sam bio profesor prava i sudija. Imao sam izgrađen života. Uspeh 'Čitača' je samo divan dar koji sam dobio. Bio sam mnogo srećan zbog tog poklona, ali mi nije promenio život“, kaže poznati pisac.
„Čitač“ je analiza konflikta posleratne generacije s holokaustom i koncentracionim logorima i postavlja moralna pitanja koja proističu iz suđenja nacistima u posleratnoj Nemačkoj.
Živim kroz istoriju svoje zemlje
Nemačka istorija je česta tema Šlinkovih književnih dela te tako u romanu „Unuka“ ljubav Kaspara i Birgit određuje tenzija između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike, a u „Olgi“ iz perspektive žene iz nižih slojeva sagledava Bizmarkovu Nemačku.
„To su priče koje mi dolaze i ostaju sa mnom. Ostaju dovoljno dugo sa mnom da poželim da ih zapišem. Ja živim kroz istoriju svoje zemlje i društva i pretpostavljam da su zato i priče koje dolaze do mene posvećene upravo toj istoriji. Ne tragam za pričama koje se tiču određene oblasti ili određenog perioda. Uvek je na prvom mestu priča i ona donese i temu“, kaže Šlink.
Primećuje da je običan čovek uvek tokom istorije preživljavao velike događaje:
„I uvek će preživeti sve što se dešava, ali bitnije je pitanje može li uticati na događaje u svom društvu ili na globalnom nivou. Ja mislim da svi možemo doprineti da se nešto promeni, ali verujem da je ključno da misli i osećanja naroda nađu svoj put do institucija“, smatra Šlink.
Kaže da je srećan što nikada nije morao da bira između prava i književnosti:
„Pravo je polje za koje vam je potrebno mnogo mašte i kreativnosti, ako želite da budete dobri u tome. Isto vam je potrebno i za pisanje. Da biste u potpunosti ostvarili svoja fundamentalna prava, na primer, potrebna vam je kreativnost. Tako da sam ja uvek i pisac i pravnik i svet tako i posmatram“, naglašava Šlink.
