U današnjem vrlom novom svetu Orvel više nije fantastika – postao je realnost
© Foto : Iz knjige "1984"
Pratite nas
Ne pitajte pisca naučne fantastike šta misli o budućnosti jer vam se odgovor verovatno neće dopasti. Budućnost može relativno lako da se predvidi, ali je meni ona jako depresivna pa ne čudi da mnogi beže u pseudoistorijske teme i bave se vračevima, zmajevima, magijom, kaže pisac i prevodilac Goran Skrobonja.
Autor romana „Nakot“, kao i „Od šapata do vriska, priče strave i fantastike“, „Šilom u čelo, priče fantastike i strave“ i „Bleferskog vodiča za horor“ za Sputnjik ističe da su dela naučne fantastike veoma nezgodna zato što su veoma precizna u ocrtavanju društvenih okolnosti i stanja u kome se svet nalazi te mogu da budu relevantna i posle 50-60 pa i 100 godina.
Orvelova „1984“ – slika današnjice
„Knjigu '1984' Džordža Orvela prvi put sam čitao sa 17-18 godina i sada, kada sam je prevodio, pročitao sam je ponovo. Ostao sam šokiran koliko ta knjiga odražava vreme u kome mi danas živimo. Isto važi i za knjigu Nevila Šuta 'Poslednja obala' čiji prevod upravo završavam, klasiku britanske postapokaliptične proze, koji govori i poslednjim preživelim ljudima u Australiji posle nulearnog rata. Oni znaju da im se bliži smrt i čekaju dok smrtonosna radijacija ne siđe na južnu hemisferu. Nevil Šut je fantastično prikazao egzistencijalnu teskobu ljudi koji znaju kada će im doći kraj“, naglašava Skrobonja.
Fantastika je oduvek bila reflekcija stvarnosti. Čovek je uvek mogao da protumači aktuelnu situaciju u okruženju pisca kroz njegov tekst bez obzira što je on bizaran, čudan, hororičan, fantastičan, napominje Skrobonja.
Preplitanje stvarnosti i fantastike
Dragoljub Igrošanac, urednik sajta „Art-Anima“ i organizator Festivala fantastične književnosti, čije će deveto izdanje biti održano 5. i 6. jula u Kulturnom centru „Grad“, primećuje da iznova i iznova postajemo svesni preplitanja realnosti i fantastike.
„Svi ti upozoravajući scenariji u fantastici su zapisani iz iskustava ranijih epoha, koje smo zaboravili, a koji se ciklično ponavljaju posle izvesnog vremena te su podudarnosti fantastičnih priča i stvarnosti neverovatne. Ponekad nam stvarnost donese mračna iznenađenja na koja nas je fantastika pronicljivo upozoravala. Jedan od najupečatljivijih primera je epidemija korona virusa na koju upozoravaju dela pisana pre stotinu godina u ključu fantastike sa opisom jezivih scena koje mogu da zadese čovečanstvo“, kaže Igrošanac za Sputnjik.
To je i jedan od aspekata uticaja fantastične književnosti na društvo i kulturu, čime će se baviti i predstojeći festival posvećen ovom žanru.
„Naučno-tehnološka dostignuća uvela su nas u neki vrli novi svet ili neko novo doba. Suočeni smo sa brojnim izazovima u društvu oblikovanom upitnim vrednostima i kriterijumima. Tu su i složeni politički momenti, ekonomske okolnosti, tenzije na globalnom nivou i mi sada nalazimo potrebu da novim preispitivanjima granica između iskustava stvarnog i fantastičnog nekako uspostavimo ravnotežu u tom aktuelnom trenutku“, smatra Sputnjikov sagovornik.
Fantastična književnost popularna među čitaocima i piscima
© Foto : Sputnjiku ustupio Dragoljub Igrošanac
On primećuje da nam se nameće pitanje o stepenu prilagođenosti ljudske svesti ovakvom toku tehničko-tehnološkog razvoja - možemo li na adekvatan način, savesnim odnosom prema sebi, drugima i prirodi pratiti taj put koji nam napredak utire:
„Zaključci do kojih dolazimo neretko nas onespokojavaju i generišu čitav niz pitanja koja zadiru možda u sfere koje nama deluju nezamislivo u ovom trenutku, ali čiji scenariji nas vode u najmračnije ishode“.
Beg u prošlost i mitove
Zbog toga se i pisci i čitaoci radije okreću prošlosti – epskoj fantastici, koja je, prema rečima Gorana Skrobonje najpopularniji podžanr fantastike i kod nas i u svetu, zahvaljujući, između ostalog i serijalima „Gospodar prstenova“, „Igra prestola“ i „Vičer“:
„Mnogi naši mladi i ne tako mladi pisci vole da pišu o izmaštanim svetovima koji se zasnivaju na našoj istoriji i tradiciji što je pojava u poslednjih dvadesetak godina koja je dovela do uspešnih izdanja i serijala, kao što je 'Kosingas' Aleksandra Tešića“.
Mnogi naši mladi i ne tako mladi pisci vole da pišu o izmaštanim svetovima koji se zasnivaju na našoj istoriji i tradiciji
CC0 / Pixabay /
Igrošanac takođe kod novih generacija pisaca primećuje trend korišćenja motiva iz narodnog predanja i naše kulturne zaostavštine, koji se ponovo oživljavaju, obnavljaju:
„Ubace se neki savremeni elementi ili se teži da se dublje istraži to područje i predstavi na nov, svež način. To je ono što je upadljivo. Takođe su prisutni narativi iz oblasti strave i užasa, horor priče i postapokalipsa. To elementi koji dominiraju trenutno na našem području u oblasti fantastike“.
Skrobonja ističe da mnogo ljudi čita i prati fantastiku, i sve je više pisaca koji sebe pronalazi u tom žanru, a Igrošanac smatra da su popularnosti fantastike najveše doprineli filmovi, serije i video igre koji su „zgodan medij za prenošenje ideja plasiranih u književnim delima kroz atraktivne vizuelne prikaze“.
Pre 20 godina Zoran Živković je za roman „Biblioteka“ dobio „Svetsku nagradu za fantastiku“.
© Foto : Sputnjiku ustupio Dragoljub Igrošanac
Festival fantastične književnosti
Sve ljubitelje fantastike okupiće 9. Festival fantastične književnosti koji će 5. jula otvoriti tribina posvećena najmlađim čitaocima i trilogiji inspirisanoj slovenskom i srpskom mitologijom „Zelenbabini darovi“ Ivane Nešić.
Program prvog dana obuhvatiće promociju devetog broja časopisa „Književna fantastika“ i monografije „Niti u odrazu: interpretativni i poetički pogledi na romane Mladena Jakovljevića“, kao i razgovor o velikanu belgijske fantastike – Žanu Reu.
Drugog dana biće predstavljen najdugovečniji srpski serijal „Emitor“ u izdanju Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i zbirka priča „Aveti“ Frensisa M. Kroforda. Najavljena je i tribina posvećena Tolkinu i obeležavanje 20 godina otkako je Zoran Živković za roman „Biblioteka“ dobio „Svetsku nagradu za fantastiku“.
