Stvara li politička korektnost nove književne klasike ili instrumente ideologije
CC0 / Unsplash/Jilbert Ebrahimi /
Pratite nas
Ukoliko savremeni pisci ne bi više pisali iz ugla svojih uverenja, svoje poetike, na temelju sumnje i kritičkog mišljenja, već udovoljavajući nekom ideološkom stavu ili zahtevu političke korektnosti, umesto da jednog dana postanu klasici, bili bi samo instrument određenih ideoloških strujanja i političkih zahteva, kaže Gojko Božović.
Panelom „Književnost i politička korektnost“ večeras počinje 12. Beogradski festival evropske književnosti.
Veliki uticaj političke korektnosti na književnost
Pesnik i izdavač Gojko Božović, organizator Beogradskog festivala evropske književnosti, za Sputnjik primećuje da je uticaj političke korektnosti na književnost veliki i pojavljuje se kao deo tokova modernog društva, čak i tamo gde se to ne bi očekivalo poput društava velike stabilnosti i slobode:
„Ključni izvor političke korektnosti jeste ideologija koja sve više postaje crno-bela i koja polazi od pretpostavke da je potrebno sve normirati i da samim tim nije potrebno ništa argumentovati. Veruje se da svaki aspekt stvarnosti, pa samim tim i kultura i umetnost, mora da bude u skladu sa nekim proklamovanim ideološkim zahtevima i projekcijama ideološke korektnosti. Politička korektnost postaje tako ozbiljan izazov književnosti i kulturi koje dobrim delom moraju počivati na kritičkom mišljenju i nužno dovoditi u pitanje postulate političke korektnosti, podobnosti, prihvatljivosti, trendova, svega onoga što jeste neka vrsta ideološkog, društvenog ili bilo kog drugog mejnstrima jednog trenutka, jednog društva, jednog vremena“.
Ukoliko bi se nastavilo dalje sa ispunjavanjem zahteva političke korektnosti, onda bismo se, upozorava Božović, suočili sa dva osnovna problema u književnosti:
„Ako bismo doslovno primenjivali zahteve političke korektnosti, onda bi bilo nemoguće dalje objavljivati najveća dela klasične književnosti zbog toga što su ona nastajala kada određena stanovništva na kojima se danas temelji politička korektnost nisu bila prihvaćena. Kada knjige iz 18. ili 19. veka prikazuju neki aspekt stvarnosti, koliko god se oni u tome razilazili sa nekim društvenim vrednostima na koje smo mi danas navikli ili ideološkim stavovima koji su danas uobičajeni, taj način prikazivanja stvarnosti jeste boja vremena. Ako bismo mi književna dela prošlosti oslobodili njihove specifičnosti, izgubila bi mnogo od svoje prepoznatljivosti i postala vrsta sterilisanog književnog dela, što nije vrhunska književnost“.
Glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović
© Arhipelag
Kompromisi ili lična uverenja
Božović podseća i na rasprave poslednjih meseci oko pojedinih reči, rečenica i delova u knjigama Agate Kristi ili romanima o Džejmsu Bondu koji bi, kako se ističe, mogli u senzitivnijim čitaocima da podstaknu neku vrstu nelagode i sukobe sa njihovim ideološkim stavovima i vrednostima:
„S druge strane, ukoliko bi savremeni pisci videli koji kompromisi moraju da se postižu da bi se objavljivala dela klasične književnosti, onda se plašim da bismo došli u situaciju da pisci ne bi više pisali iz ugla svojih uverenja, svoje poetike, na temelju sumnje i kritičkog mišljenja nego tako što bi udovoljavali ideološkom stavu ili zahtevu političke korektnosti. To bi dalje vodilo do toga da savremeni pisci ne bi postajali klasici nego bi bili jedna vrsta instrumenta određenih ideoloških strujanja, društvenih tokova i političkih zahteva. To nije dobra sudbina za savremenu književnost, ni za savremeno društvo, za njegove političke slobode, društvene standarde i demokratske tekovine“.
Izazovi pred piscima
Pisci su se, naglašava naš sagovornik, u različitim vremenima nalazili pred različitim izazovima:
„Nekada je to bila otvorena represija, nekada su bile fame i glasine, nekada spin diktature, nekada su se društveni standardi u zaoštrenom obliku postavljali pred književnošću. Ali preživljavala su dela koja su bila glas tog vremena i kritička projekcija toga vremena. Književna dela koja nisu prihvatala samo standarde svoje epohe i koja nisu ostajala u granicama svoga vremena, imala su nadu, šansu, mogućnost da dođu do čitalaca novih generacija i senzibiliteta“.
Ako pisci prihvate bilo koju vrstu ideološke proklamacije, rizikovaće, smatra Božović:
„Možda će biti popularni u svom vremenu, možda će biti bliski nekom centru moći i prisutni u medijima, ali teško da će ta vrsta knjiga ostati bilo šta više od kulturno-istorijske činjenice“.
Odsustvo kritike u romanima
Uticaj političke korektnosti na domaću književnost, Božović vidi pre svega romanima i trendovima koji se javljaju u tom književnom žanru:
„Roman kao jedina snažnija veza savremene književnosti sa tržištem najviše je izložen udarima političke korektnosti i ideološkim zahtevima. Svake godine postoje određene teme koje su u većoj meri prisutne.To mogu biti pitanja nekih manjinskih grupa, rasprava između istoka i zapada, pitanja iz kulture sećanja. Svesno vidimo da to ne proističe iz snažne unutrašnje potrebe pisca da sagleda neko pitanje ili ispripoveda svet koji je osvojio, već je jedna vrsta ideološkog odjeka koji postaje svojstven većem broju savremenih dela i pisaca“.
Božović skreće pažnju da u novijem periodu nismo imali veliki broj romana koji kritički razmatraju savremene društvene tokove. Odsustvo kritičkog potencijala u savremenom romanu vidi kao posledicu prilagođavanja pisaca potencijalnim očekivanjima publike i pretpostavljenim očekivanjima tržišta, što se takođe može povezati sa političkom korektnošću.
Program Beogradskog festivala evropske književnosti obuhvatiće i panel „Kalvino: klasik za novi milenijum – 100 godina od rođenja Itala Kalvina“ i čitanja poznatih pisaca, ekskluzivnih gostiju - slovenačke književnice Katarine Marinčič, romansijera iz Crne Gore Vladimira Jaćimovića i jednog od najznačajnijih savremenih srpskih proznih pisaca Veselin Marković.
