https://lat.sputnikportal.rs/20230615/nemacka-americki-vazal-ulazi-u-otvoreni-sukob-sa-rusijom-olivera-ikodinovic-1157240195.html
Nemačka, američki vazal, ulazi u otvoreni sukob sa Rusijom
Nemačka, američki vazal, ulazi u otvoreni sukob sa Rusijom
Sputnik Srbija
To što je Nemačka u svojoj prvoj Strategiji nacionalne bezbednosti označila Rusiju kao glavnu pretnju po svoju i evroatlantsku bezbednost ruski eksperti vide... 15.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-15T22:37+0200
2023-06-15T22:37+0200
2023-06-15T22:37+0200
rusija
analize i mišljenja
nemačka
svet
zapad
sad
rusija – politika
nato
kina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112068/79/1120687983_0:119:3219:1930_1920x0_80_0_0_889522c512415dd2a6ccc6a08adb9f7d.jpg
Autori strategije tvrde da „ni Nemačka ni NATO ne žele neprijateljstvo ili konfrontaciju sa Rusijom“, ali ruski stručnjak Aleksandar Kamkin smatra da novi dokument ukazuje upravo na suprotno.Kamkin podseća da je Zapad i pre ovoga Moskvu optuživao „za sve moguće grehe“, špijunažu, mešanje u izbore i sajber napade. Rusija je na udaru Zapada zajedno sa Severnom Korejom, Iranom i Sirijom i u principu svrstana je „u osovinu zla“.Prema rečima Kamkina, nova strategija nacionalne bezbednosti Nemačke drži se vektora koji su postavile SAD.„Gotovo cela nemačka politička klasa i zvanični mediji su pod potpunom kontrolom vašingtonskih mentora. Shodno tome, ovaj dokument je, u stvari, proizvod vašingtonskih stratega, pošto zadatak Amerikanaca ni u kom slučaju nije da dozvole približavanje Nemačke i drugih evropskih zemalja Rusiji, već da ih zadrže pod američkim okriljem“, kaže Kamkin.Nemačka postaje američki vazalVlada kancelara Olafa Šolca usvojila je prvu Strategiju nacionalne bezbednosti u istoriji zemlje u kojoj se navodi da je „Rusija za sada najznačajnija pretnja miru i bezbednosti u evroatlantskom području“, a da je Kina „partner“ i „suparnik“.Rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini Berlin karakteriše kao „epohalno kršenje evropskog svetskog poretka”, zbog čega Moskva navodno „direktno ugrožava” bezbednost Nemačke i njenih saveznika iz NATO-a i EU. Prema navodima Berlina, Nemačka podržavajući Ukrajinu doprinosi sopstvenoj bezbednosti.Podsećajući da je zapadni vojni blok odavno započeo dugoročnu konfrontaciju sa Rusijom, što se ogleda u politici militarizacije Evrope i širenja na Istok, tvrdnje Berlina da ni Nemačka ni NATO ne žele konfrontaciju sa Rusijom eksperti nazivaju „diplomatskim trikom” i „otvorenom lažju“.Ruski eksperti predviđaju da će se trend satanizacije Rusije u budućnosti samo pojačavati i u tom kontekstu Nemačka pokušava da ojača svoje pozicije, jer Berlin shvata da je uloga oružanih snaga Poljske i Francuske sve veća u Evropi i zato se plaši da će ostati izgubiti na uticaju.Samim tim, pokušavajući da proširi svoj vojno-politički potencijal Nemačka postaje sve više zavisna od SAD. Ocena eksperata je da označavanje Rusije kao glavnog nemačkog neprijatelja konačno stavlja tačku na stvaranje takozvane Velike Evrope od Lisabona do Vladivostoka.U tom kontekstu, prema mišljenju analitičara, antiruske odredbe dokumenta ukazuju na to da su odnosi Berlina i Moskve „pali na niske grane“, dok podrška kijevskom režimu i demonizacija Rusije ukazuju na nameru Nemačke ne samo da prekine ekonomske veze sa Moskvom, već i da eskalira tenzije.„Za Rusiju je ovo svakako izazov, nova realnost. Ovo je zapravo hladan tuš za sve naše liberale i predstavnike novog političkog pokreta. Stoga, Rusija treba da izvlači zaključke i daje odgovore koji nisu simetrične prirode, ali treba, recimo, da podrži narodnu diplomatiju u zapadnim zemljama koja se zalažu za, na primer, normalizaciju odnosa sa Rusijom u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i drugim evropskim zemljama“, smatra Kamkin.Koncept bezbednosti Evrope nemoguć bez RusijeStručnjaci objašnjavaju da ova strategija odražava interese onog dela nemačke elite koji svoje političko postojanje vidi isključivo u okviru bezuslovne solidarnosti sa SAD, ističući istovremeno da ovaj dokument nije napisan u interesu Nemačke, jer odredbe ovog dokumenta ozbiljno odstupaju od pozicije onih nemačkih kompanija koje nastavljaju svoju da rade u Rusiji i sa Rusijom.Osim toga, mnogim nemačkim i uopšte evropskim političarima je jasno da je bez Rusije nemoguće graditi novi koncept bezbednosti u Evropi, kao ni razvijati industriju.Novi plan obavezuje Nemačku da odvaja dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda za vojsku, ali i označava Bundesver kao "kamen temeljac evropske konvencionalne odbrane", a eksperti kažu da je militarizacija Nemačke već počela, podsećajući na raniju odluku da će nemačka vojska dobiti poseban fond od sto milijardi evra.Osim vojnih pretnji, u strategiji se pominju sajber napadi, eventualni udari na kritičnu infrastrukturu, ali i klimatske promene i pandemije.U dokumentu je takođe posvećena pažnja odnosima Berlina i Pekinga. Navodi se da Nemačka Kinu vidi kao partnera bez kojeg je nemoguće rešiti mnoge globalne izazove i krize, ali je istovremeno smatra „sistemskim rivalom“ jer, kako se navodi, Kina namerno koristi svoju ekonomsku moć da bi ostvarila političke ciljeve.
https://lat.sputnikportal.rs/20230610/americki-list-nemci-istrazuju-dokaze-o-umesanosti-poljske-u-eksplozije-na--severnom-toku-1157012748.html
nemačka
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
analize i mišljenja, nemačka, svet, zapad, sad, rusija – politika, nato, kina
analize i mišljenja, nemačka, svet, zapad, sad, rusija – politika, nato, kina
Nemačka, američki vazal, ulazi u otvoreni sukob sa Rusijom
To što je Nemačka u svojoj prvoj Strategiji nacionalne bezbednosti označila Rusiju kao glavnu pretnju po svoju i evroatlantsku bezbednost ruski eksperti vide kao nastavak satanizacije Rusije. Kolektivni američki sektor, u koji su Nemačka i druge evropske zemlje uvučene, manifestuje se kao odnos gospodara i vazala, gde je Nemačka apsolutno potčinjena
Autori strategije tvrde da „ni Nemačka ni NATO ne žele neprijateljstvo ili konfrontaciju sa Rusijom“, ali ruski stručnjak Aleksandar Kamkin smatra da novi dokument ukazuje upravo na suprotno.
„Može se konstatovati da su zamrzavanje nemačko-ruskih odnosa i prelazak na gotovo otvorenu konfrontaciju već svršen čin, i to na duži period. Stoga, moramo prihvatiti nove realnosti. Jedna stvar su izjave nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, a druga stvar kada je to već doktrinarni dokument, koji važi najmanje nekoliko godina“, ocenio je Kamkin.
Kamkin podseća da je Zapad i pre ovoga Moskvu optuživao „za sve moguće grehe“, špijunažu, mešanje u izbore i sajber napade. Rusija je na udaru Zapada zajedno sa Severnom Korejom, Iranom i Sirijom i u principu svrstana je „u osovinu zla“.
Prema rečima Kamkina,
nova strategija nacionalne bezbednosti Nemačke drži se vektora koji su postavile SAD.
„Gotovo cela nemačka politička klasa i zvanični mediji su pod potpunom kontrolom vašingtonskih mentora. Shodno tome, ovaj dokument je, u stvari, proizvod vašingtonskih stratega, pošto zadatak Amerikanaca ni u kom slučaju nije da dozvole približavanje Nemačke i drugih evropskih zemalja Rusiji, već da ih zadrže pod američkim okriljem“, kaže Kamkin.
Nemačka postaje američki vazal
Vlada kancelara Olafa Šolca usvojila je prvu Strategiju nacionalne bezbednosti u istoriji zemlje u kojoj se navodi da je „Rusija za sada najznačajnija pretnja miru i bezbednosti u evroatlantskom području“, a da je Kina „partner“ i „suparnik“.
Rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini Berlin karakteriše kao „epohalno kršenje evropskog svetskog poretka”, zbog čega Moskva navodno „direktno ugrožava” bezbednost Nemačke i njenih
saveznika iz NATO-a i EU. Prema navodima Berlina, Nemačka podržavajući Ukrajinu doprinosi sopstvenoj bezbednosti.
Podsećajući da je zapadni vojni blok odavno započeo dugoročnu konfrontaciju sa Rusijom, što se ogleda u politici militarizacije Evrope i širenja na Istok, tvrdnje Berlina da ni Nemačka ni NATO ne žele konfrontaciju sa Rusijom eksperti nazivaju „diplomatskim trikom” i „otvorenom lažju“.
Ruski eksperti predviđaju da će se trend satanizacije Rusije u budućnosti samo pojačavati i u tom kontekstu Nemačka pokušava da ojača svoje pozicije, jer Berlin shvata da je uloga oružanih snaga Poljske i Francuske sve veća u Evropi i zato se plaši da će ostati izgubiti na uticaju.
Samim tim, pokušavajući da proširi svoj vojno-politički potencijal Nemačka postaje sve više zavisna od SAD. Ocena eksperata je da označavanje Rusije kao glavnog nemačkog neprijatelja konačno stavlja tačku na stvaranje takozvane Velike Evrope od Lisabona do Vladivostoka.
U tom kontekstu, prema mišljenju analitičara, antiruske odredbe dokumenta ukazuju na to da su odnosi Berlina i Moskve „pali na niske grane“, dok podrška kijevskom režimu i demonizacija Rusije ukazuju na nameru Nemačke ne samo da prekine ekonomske veze sa Moskvom, već i da eskalira tenzije.
„Za Rusiju je ovo svakako izazov, nova realnost. Ovo je zapravo hladan tuš za sve naše liberale i predstavnike novog političkog pokreta. Stoga, Rusija treba da izvlači zaključke i daje odgovore koji nisu simetrične prirode, ali treba, recimo, da podrži narodnu diplomatiju u zapadnim zemljama koja se zalažu za, na primer, normalizaciju odnosa sa Rusijom u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i drugim evropskim zemljama“, smatra Kamkin.
Koncept bezbednosti Evrope nemoguć bez Rusije
Stručnjaci objašnjavaju da ova strategija odražava interese onog dela nemačke elite koji svoje političko postojanje vidi isključivo u okviru bezuslovne solidarnosti sa SAD, ističući istovremeno da ovaj dokument nije napisan u interesu Nemačke, jer odredbe ovog dokumenta ozbiljno odstupaju od pozicije onih nemačkih kompanija koje nastavljaju svoju da rade u Rusiji i sa Rusijom.
Osim toga, mnogim nemačkim i uopšte evropskim političarima je jasno da je bez Rusije nemoguće graditi novi koncept bezbednosti u Evropi, kao ni razvijati industriju.
„Postoje snage koje ne žele da njihove zemlje budu uvučene u virtuelnu vojnu konfrontaciju. Prema tome, na svemu tome će morati mnogo da se radi, ali to je neophodno učiniti da bi planovi Angloamerikanaca da se Nemačka sukobi sa Rusijom još jednom propali“, kaže Kamkin.
Novi plan obavezuje Nemačku da odvaja dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda za vojsku, ali i označava Bundesver kao "kamen temeljac evropske konvencionalne odbrane", a eksperti kažu da je militarizacija Nemačke već počela, podsećajući na raniju odluku da će nemačka vojska dobiti poseban fond od sto milijardi evra.
Osim vojnih pretnji, u strategiji se pominju sajber napadi, eventualni udari na kritičnu infrastrukturu, ali i klimatske promene i pandemije.
U dokumentu je takođe posvećena pažnja odnosima Berlina i Pekinga. Navodi se da Nemačka Kinu vidi kao partnera bez kojeg je nemoguće rešiti mnoge globalne izazove i krize, ali je istovremeno smatra „sistemskim rivalom“ jer, kako se navodi, Kina namerno koristi svoju ekonomsku moć da bi ostvarila političke ciljeve.
