https://lat.sputnikportal.rs/20230614/dan-nekada-trajao-19-sati-otkriven-razlog-1157183911.html
Dan nekada trajao 19 sati, otkriven razlog
Dan nekada trajao 19 sati, otkriven razlog
Sputnik Srbija
Dan je u dalekoj prošlosti trajao 19 sati zbog toga što je Mesec bio bliže Zemlji. Naučnici su objasnili kako distanca između Meseca i Zemlje, kao i druge... 14.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-14T11:19+0200
2023-06-14T11:19+0200
2023-06-14T11:19+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
dan
mesec
zemlja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110920/77/1109207794_0:199:1920:1279_1920x0_80_0_0_c6c16ae26fc9746983a2caf8a31e649e.jpg
Geofizičar Instituta za geologiju i geofiziku Kineske akademije nauka Ros Mičel izjavio je da je Mesec vremenom, kako je rekao, ukrao Zemljinu energiju rotacije kako bi se pokrenuo više prema orbiti, odnosno dalje od Zemlje. Mičel je vodeći autor studije posvećenoj dužini dana, a koja je objavljena u naučnom časopisu „Nejčr Geosajens“.Međutim, Mičel i Kiršer nisu uočili stabilne promene u dužini dana u prošlosti. Kako piše list Jerusalem post, geolozi su nekada za merenje dužine dana koristili tragove na posebnim sedimentnim stenama. Na njima su bili tragovi nivoa plime. To je omogućilo utvrđivanje broja sati u jednom danu. Ali, tragovi plime i oseke su retki, a i oni koji su sačuvani su vrlo često sporni.Međutim, postoji još jedan način procene dužine dana. Ciklostratigrafija je geološka metoda kod koje se ritmički sedimentni slojevi koriste za otkrivanje astronomskih „Milankovićevih ciklusa“ koji ukazuju kako promene u Zemljinoj orbiti i rotaciji utiču na klimu.Jedna od nedokazanih teorija je da se dužina dana stabilizovala u dalekoj prošlosti. Osim plime okeana uzrokovane uticajem Meseca, Zemlja ima i solarne plime povezane sa zagrevanjem atmosfere tokom dana. Sunčeve atmosferske plime nisu tako snažne kao okeanske, ali to nije uvek slučaj. Dok Mesec usporava rotaciju Zemlje, Sunce je ubrzava.„U prošlosti su ove dve suprotne sile postale jednaka jedna drugoj, što je za posledicu imalo da dužina dana prestane da se menja, te da ostaje konstantna određeno vreme“, naglasio je Kiršer, a upravo je to pokazalo i spomenuto istraživanje.Prema njegovim rečima, dužina dana se prestala menjati na 19 sati, a to se desilo pre jedne do dve milijarde godine, piše Jerusalem post.
zemlja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, dan, mesec, zemlja
nauka i tehnologija, dan, mesec, zemlja
Dan nekada trajao 19 sati, otkriven razlog
Dan je u dalekoj prošlosti trajao 19 sati zbog toga što je Mesec bio bliže Zemlji. Naučnici su objasnili kako distanca između Meseca i Zemlje, kao i druge prirodne okolnosti utiču na dužinu dana.
Geofizičar Instituta za geologiju i geofiziku Kineske akademije nauka Ros Mičel izjavio je da je Mesec vremenom, kako je rekao, ukrao Zemljinu energiju rotacije kako bi se pokrenuo više prema orbiti, odnosno dalje od Zemlje. Mičel je vodeći autor studije posvećenoj dužini dana, a koja je objavljena u naučnom časopisu „Nejčr Geosajens“.
„Većina modela Zemljine rotacije ukazuju na to da je dužina dana u prošlosti bila kraća“, istakao je Uv Kiršer, koautor studije i saradnik australijskog Univerziteta Kurtin.
Međutim, Mičel i Kiršer nisu uočili stabilne promene u dužini dana u prošlosti. Kako piše list Jerusalem post, geolozi su nekada za merenje dužine dana koristili tragove na posebnim sedimentnim stenama. Na njima su bili tragovi nivoa plime. To je omogućilo utvrđivanje broja sati u jednom danu. Ali, tragovi plime i oseke su retki, a i oni koji su sačuvani su vrlo često sporni.
Međutim, postoji još jedan način procene dužine dana. Ciklostratigrafija je geološka metoda kod koje se ritmički sedimentni slojevi koriste za otkrivanje astronomskih „Milankovićevih ciklusa“ koji ukazuju kako promene u Zemljinoj orbiti i rotaciji utiču na klimu.
„Dva 'Milankovićeva ciklusa' - precesija i nagib - povezani su sa osciliranjem i nagibom Zemljine rotacije u svemiru. Brža rotacija Zemlje u prošlosti je uočljiva u periodu kraće precesije i nagiba“, naveo je Kiršer.
Jedna od nedokazanih teorija je da se dužina dana stabilizovala u dalekoj prošlosti. Osim plime okeana uzrokovane uticajem Meseca, Zemlja ima i solarne plime povezane sa zagrevanjem atmosfere tokom dana. Sunčeve atmosferske plime nisu tako snažne kao okeanske, ali to nije uvek slučaj. Dok Mesec usporava rotaciju Zemlje, Sunce je ubrzava.
„U prošlosti su ove dve suprotne sile postale jednaka jedna drugoj, što je za posledicu imalo da dužina dana prestane da se menja, te da ostaje konstantna određeno vreme“, naglasio je Kiršer, a upravo je to pokazalo i spomenuto istraživanje.
Prema njegovim rečima, dužina dana se prestala menjati na 19 sati, a to se desilo pre jedne do dve milijarde godine,
piše Jerusalem post.
