Odgovor na Bajdenove uvrede: Saudijski princ pomrsio Americi konce na Bliskom istoku
© Sputnik / Sergeй Guneev
/ Pratite nas
Bez obzira da li su autentične ili ne navodne pretnje saudijskog princa Mohameda bin Salmana Sjedinjenim Državama, odnosi dve zemlje su sve lošiji od dolaska Bajdena na vlast. Kao „odgovor na uvrede“, saudijski prestolonaslednik je povukao poteze koje su marginalizovali ulogu SAD na Bliskom istoku, smatra Dragan Bisenić.
Prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman pripretio je Sjedinjenim Američkim Državama „ozbiljnim ekonomskim posledicama“ zbog toga što su planirale da kazne Rijad zbog odluke da smanji proizvodnju nafte, piše „Vašington post“ pozivajući se na tajna dokumenta.
Saudijski princ preti Americi
Izvor u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD izjavio je da ništa ne zna o ovakvim pretnjama Saudijske Arabije.
„Ovakvi dokumenti, uopšteno, predstavljaju trenutan odraz stvarnosti i ne daju kompletnu sliku“, naglasio je on. Prema njegovim rečima, Vašington nastavlja saradnju sa Rijadom i smatra ga važnim partnerom za unapređenje uzajamnih interesa na Bliskom istoku.
Depeša američke obaveštajne službe u kojoj se govorilo o prinčevim pretnjama otkrivena je usled velikog curenja poverljivih dokumenata na platformi „Diskord“. Istovremeno, ostaje nejasno da li su reči saudijskog princa bile upućene direktno američkim činovnicima ili su presretnute pomoću elektronskog prisluškivanja.
Bajdenove uvrede naljutile ključnog saveznika
Teško je reći da li je to verodostojno ili ne kao i za većinu dokumenata koja su se pojavila u toj seriji, međutim to ukazuje na jedan trend zaoštravanja odnosa i lošijeg razumevanja između Vašingtona i Rijada sa dolaskom Bajdenove administracije, kaže za Sputnjik dobar poznavalac prilika na Bliskom istoku i nekadašnji ambasador Srbije u Egiptu Dragan Bisenić.
Bajden je u nekoliko navrata izrekao ocene koje je saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman doživeo kao uvrede, počev od toga da bi napravio Saudijsku Arabiju parijom, a na takve stvari svi arapski vladari veoma su osetljivi. Reč je o ljudima koji veoma drže do poštovanja, častoljubivosti svog imena i svoje dinastije i od tada traje to zatezanje odnosa između Saudijske Arabije i SAD koje je postalo posebno uočljivo nakon krize nastale usled sukoba u Ukrajini.
„Pre svega, reč je bila o snabdevanju svetskog tržišta naftom i energentima i SAD su tokom tog sukoba došle u novu situaciju da ne mogu dalje podsticati konfrontaciju sa Rijadom, nego je prošle godine Bajden posetio Rijad. Ali, i u tom slučaju saudijski de fakto vladar Mohamed bin Salman pokazao je da ima rezerve prema tom susretu zbog toga što se nije lično pojavio da dočeka svog američkog gosta. To je apsolutna retkost u američko-saudijskim odnosima budući da je Saudijska Arabija decenijama najvažniji američki partner na Bliskom istoku i u arapskom svetu.“
Tada je Bajden tražio od Saudijske Arabije da znatno poveća proizvodnju nafte kako bi se smanjila cena na svetskom tržištu, što opet nije bilo dobro primljeno na saudijskoj strani zbog toga što se tako Saudijska Arabija stavlja u veoma inferiornu poziciju da ispunjava američke zahteve a da istovremeno trpi ekonomsku štetu.
Sporazum sa Iranom „uz nos Vašingtonu“
Sve dalje je išlo linijom novih pogoršanja odnosa koje je kulminiralo normalizacijom odnosa između Irana i Saudijske Arabije, kom je posredovala u poslednjoj fazi Kina, a prethodno Rusija. A to je izazvalo veliko nezadovoljstvo u SAD zato što Vašington nastoji da se vrati svojim uticajem u Iran i da sklopi sveobuhvatni sporazum kog je Tramp napustio 2018. godine.
U svakom slučaju, problemi su nastavljali da se množe i Saudijska Arabija se sve više približavala državama BRIKS-a, a i zatražila je formalno članstvo u ovom bloku, a onda je zajedno s Rusijom smanjila proizvodnju nafte što je apsolutno bio potez koji je išao „uz nos Vašingtonu“.
„Petrojuan“ – najjači udar na američku privredu
Osim toga, postoje još neke tačke, suštinski zaista važne, ali su još uvek potencijalne zato što se nisu realizovale, koje bi mogle da se nalaze iza navodnih pretnji američkim ekonomskim interesima, dodaje Bisenić.
„Najvažnija od njih je prihvatanje Saudijske Arabije da trguje u juanima sa Kinom. To bi značajno naškodilo svetskoj poziciji američke ekonomije, geopolitičkoj poziciji SAD i definitivno bi dovelo do stvaranja 'petrojuana'. Poslednjih godina kad pogledamo odnose između ove tri zemlje vidimo da razmena između SAD i Saudijske Arabije kontinuirano pada, dok kontinuirano raste razmena između Kine i Saudijske Arabije i sigurno je da to ima refleksije i na političke odnose dve zemlje.“
Odluka da se prihvati plaćanje u juanu nije jednostavna i sigurno je Saudijska Arabija neće prihvatiti na prečac, ali je to nešto o čemu se zaista razgovara, dodaje Bisenić.
Nuklearne ambicije Mohameda bin Salmana
Druga stvar koja proizilazi iz pomirenja Teherana i Rijada jeste izvesna saudijska ambicija na nuklearnom polju, odnosno mogućnosti da i Saudijska Arabija postane u jednom trenutku nuklearna država. O tome se ne govori ni glasno ni javno, ali se pretpostavlja da bi Saudijska Arabija pod princom Mohamedom bin Salmanom mogla da ima i takve ambicije.
„U međuvremenu, došlo je do više susreta američkih i saudijskih zvaničnika, uključujući i nedavni susret američkog državnog sekretara Blinkena sa Mohamedom bin Salmanom koji su spolja izgledali veoma zadovoljno, a dali su i takve izjave. To sve govori da se Saudijska Arabija i pored svega ipak neće tako lako odlučiti da napusti svoj dosadašnji geopolitički izbor, ali da njemu dodaje još neke prioritete koji menjaju ulogu i značaj SAD u politici Saudijske Arabije“, zaključio je Bisenić.
