https://lat.sputnikportal.rs/20230608/podsticu-nato-na-direktan-sukob-s-rusijom-ukrajina-olivera-ikodinovic-1156933263.html
Podstiču NATO na direktan sukob s Rusijom
Podstiču NATO na direktan sukob s Rusijom
Sputnik Srbija
Teško da će NATO poslati svoje trupe na teritoriju Ukrajine, jer taj zapadni vojni blok ne želi da direktan sukob sa Rusijom, ocenjuju ruski eksperti... 08.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-08T20:45+0200
2023-06-08T20:45+0200
2024-04-29T16:00+0200
specijalna operacija u ukrajini
rusija
nato
baltičke zemlje
poljska
analize i mišljenja
vojska i naoružanje
stoltenberg
andres fog rasmusen
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112020/15/1120201533_0:142:3139:1907_1920x0_80_0_0_8e72d7b57313da94bc5cd9572de9572d.jpg
Ako bi NATO uveo svoje trupe u Ukrajinu sukob sa Rusijom bi otišao predaleko i doveo bi do direktnog sukoba NATO-a sa Rusijom, upozoravaju eksperti.Ruski ekspert Igor Šatrov smatra da Poljska i Baltičke zemlje – Litvanija, Letonija i Estonija – podstiču NATO na direktan sukob sa Rusijom.Rasmusen ne isključuje da će Poljska, u slučaju da Ukrajina ne dobije garancije na julskom samitu NATO-a u Viljnusu, ozbiljno razmotriti stvaranje koalicije i da će rasporediti svoje snage u Ukrajini. Prema njegovim rečima, za Poljskom će uslediti baltičke zemlje.„Poljska i dalje želi da dobije svoj deo ukrajinskog kolača. Stoga, u senci svega ovoga što se dešava, može se desiti svašta i čini mi se bi scenario u početku mogao da bude sledeći – da te trupe možda uđu kao mirovnjaci, a zatim da se uključe i kao pravi učesnici u borbenim dejstvima...“, ocenio je Šatrov.Pojedini poljski stručnjaci zaključuju da na taj način počinje da se sprovodi plan Varšave da povrati svoje nekadašnje istočne teritorije, što će „uz podršku Sjedinjenih Država, doprineti procesu preoblikovanja Evrope i pojave obnovljene Poljske na mapi sveta“.Rasmusenova retorika je ratnohuškačkaŠatrov Rasmusenovu ratnohušačku retoriku vidi kao provokaciju i upozorava da bi scenario raspoređivanja NATO snaga u Ukrajini mogao označiti i treći svetski rat.Rasmusen smatra da bi pisane garancije za Ukrajinu morale da obuhvate obaveštajne podatke, zajedničke vežbe, širenje proizvodnje municije, saradnju sa NATO-om i isporuke oružja i veruje da će pitanje članstva Ukrajine u NATO-u biti pokrenuto na samitu u Viljnusu, 11. i 12. jula. Dodao je da je razgovarao sa nekim istočnoevropskim liderima i da postoji jaka grupa istočnoevropskih i centralnoevropskih saveznika koji žele formiranje jasnog puta Ukrajine sa ciljem njenog članstva u NATO.Međutim, eksperti podsećaju da je aktuelni generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg više puta naglašavao da alijansa nije strana u sukobu u Ukrajini i da ne može biti govora o bilo kakvom uvođenju trupa članica alijanse. S tim u vezi, pre treba uzimati u obzir reči sadašnjeg generalnog sekretara NATO-a nego bivšeg. Ipak, i Rasmusenove izjave se moraju sagledati sa oprezom.Ukrajinski šef diplomatije Dmitrij Kuleba tvrdi da Kijev ne računa na uvođenje zapadnih trupa u zemlju pre kraja oružanog sukoba, te da Kijev to i ne traži, dok američki mediji, pozivajući se na zvaničnike NATO-a, navode da zapadne zemlje i dalje nisu spremne da obezbede bezbednosne garancije koje Kijev zahteva. Problem je što među NATO saveznicima nema jedinstvenog stava o tome, a razmatraju se i moguće posledice. Drugim rečima, Zapad ne želi da Ukrajini da konkretan datum za pristupanje NATO-u, ali ne želi ni da razočara Kijev.Kako se navodi, jedna od varijanti razvoja događaja je da će grupa ključnih ukrajinskih saveznika preuzeti dugoročnu obavezu jačanja odbrambenih sposobnosti zemlje pružajući joj vojnu i humanitarnu pomoć. Međutim, obećanja da će biti isporučeno više naoružanja ne zadovoljava Kijev. Kijevske vlasti traže garancije Zapada za ulazak u NATO.Stoltenberg je ove nedelje, govoreći u Centru za novu američku bezbednost, istakao da je još prerano govoriti o mogućem ishodu samita NATO-a u Viljnusu po pitanju članstva Ukrajine u alijansi, ali je još jednom naglasio da trenutni prioritet nije pitanje prijema Ukrajine u NATO, već pobeda ove zemlje u sukobu sa Rusijom.NATO vojska u Ukrajini stvara opasnost za ceo svetDakle, moguće raspoređivanje regularnih snaga zemalja alijanse na teritoriji Ukrajine, o čemu govori Rasmusen, dovelo bi do direktnog vojnog sukoba između zapadnog vojnog bloka i Rusije i do veoma ozbiljnih posledica po ceo svet, zaključuju ruski eksperti, konstatujući da je zapaljiva retorika bivšeg generalnog sekretara NATO-a „krajnje opasna“.Rasmusen je, ocenjuju stručnjaci, zapravo priznao da priroda ukrajinske krize leži u konfrontaciji NATO-a i Rusije, a da je agresivni zapadni blok spreman da traži njeno proširenje čak i vojnim putem.Oleg Morozov, Deputat Državne Dume iz vladajuće „Jedinstvene Rusije“, upozorio je da bi slanje trupa iz zemalja NATO-a u Ukrajinu pod bilo kojim izgovorom označilo direktno učešće u sukobu, a da Rusija, u tom slučaju, ne bi imala izbora i morala bi da borbena dejstva „prenese“ na teritorije onih zemalja koje pošalju vojsku.On je napomenuo da nije jasno „o čemu razmišljaju političari u baltičkim zemljama”, jer bi ovakvi postupci mogli bi da označe „kraj njihove državnosti“.Ipak, Morozov se nada „da su ove misli zablude političkog penzionera i da će ostati u njegovim bolesnim fantazijama“, dok neki drugi ruski političari i analitičari ovakvu retoriku karakterišu kao „Rasmusenove spekulacije“ i smatraju ih ličnim pi-arom, ističući da on nema ni ovlašćenja, ni prava da daje takve izjave.
https://lat.sputnikportal.rs/20230607/teritorija-ukrajine-je-vojna-laboratorija-nato-a-rusija-olivera-ikodinovic-1156890827.html
baltičke zemlje
poljska
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, nato, baltičke zemlje, poljska, analize i mišljenja, vojska i naoružanje, stoltenberg, andres fog rasmusen, ukrajina
rusija, nato, baltičke zemlje, poljska, analize i mišljenja, vojska i naoružanje, stoltenberg, andres fog rasmusen, ukrajina
Podstiču NATO na direktan sukob s Rusijom
20:45 08.06.2023 (Osveženo: 16:00 29.04.2024) Teško da će NATO poslati svoje trupe na teritoriju Ukrajine, jer taj zapadni vojni blok ne želi da direktan sukob sa Rusijom, ocenjuju ruski eksperti komentarišući izjavu bivšeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Fog Rasmusena, koji tvrdi da bi neke zemlje Alijanse mogle to da učine u slučaju da Kijev ne dobije realne bezbednosne garancije.
Ako bi NATO uveo svoje trupe u Ukrajinu sukob sa Rusijom bi otišao predaleko i doveo bi do direktnog sukoba NATO-a sa Rusijom, upozoravaju eksperti.
Ruski ekspert Igor Šatrov smatra da Poljska i Baltičke zemlje – Litvanija, Letonija i Estonija – podstiču NATO na direktan sukob sa Rusijom.
"Zemlje Stare Evrope se protive takvom razvoju događaja i računaju na to da će nastaviti rat sa Rusijom rukama Ukrajinaca. Ali postoji grupa zemalja, pre svega Baltičke zemlje, kao i Poljska, koje aktivno insistiraju na učešću u sukobu, jer imaju potpuno neosnovane strahove da će ‘sledeći region biti Baltik’. One aktivno podstiču one države koje zaista mogu da utiču na situaciju, a to su Nemačka i Francuska, da se takođe spreme za učešće u ovom sukobu“, smatra ekspert.
Rasmusen ne isključuje da će Poljska, u slučaju da Ukrajina ne dobije garancije na julskom samitu NATO-a u Viljnusu, ozbiljno razmotriti stvaranje koalicije i da će rasporediti svoje snage u Ukrajini. Prema njegovim rečima, za Poljskom će uslediti baltičke zemlje.
„Poljska i dalje želi da dobije svoj deo ukrajinskog kolača. Stoga, u senci svega ovoga što se dešava, može se desiti svašta i čini mi se bi scenario u početku mogao da bude sledeći – da te trupe možda uđu kao mirovnjaci, a zatim da se uključe i kao pravi učesnici u borbenim dejstvima...“, ocenio je Šatrov.
Pojedini poljski stručnjaci zaključuju da na taj način počinje da se sprovodi plan Varšave da povrati svoje nekadašnje istočne teritorije, što će „uz podršku Sjedinjenih Država, doprineti procesu preoblikovanja Evrope i pojave obnovljene Poljske na mapi sveta“.
Rasmusenova retorika je ratnohuškačka
Šatrov Rasmusenovu ratnohušačku retoriku vidi kao provokaciju i upozorava da bi scenario raspoređivanja NATO snaga u Ukrajini mogao označiti i treći svetski rat.
„Niko ne želi treći svetski rat u punom obimu, ali nemojmo se zavaravati - on je već u toku, samo u nekoj prikrivenoj formi. Međutim, uvek postoje huškači, mali psi koji laju na slonove. U ovom slučaju, baltičke države i Poljska su te zemlje koje izazivaju pravi treći svetski rat uz učešće velikog broja zemalja“, dodao je Šatrov.
Rasmusen smatra da bi pisane garancije za Ukrajinu morale da obuhvate obaveštajne podatke, zajedničke vežbe, širenje proizvodnje municije, saradnju sa NATO-om i isporuke oružja i veruje da će pitanje članstva Ukrajine u NATO-u biti pokrenuto na samitu u Viljnusu, 11. i 12. jula. Dodao je da je razgovarao sa nekim istočnoevropskim liderima i da postoji jaka grupa istočnoevropskih i centralnoevropskih saveznika koji žele formiranje jasnog puta Ukrajine sa ciljem njenog članstva u NATO.
Međutim, eksperti podsećaju da je aktuelni generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg više puta naglašavao da alijansa nije strana u sukobu u Ukrajini i da ne može biti govora o bilo kakvom uvođenju trupa članica alijanse. S tim u vezi, pre treba uzimati u obzir reči sadašnjeg generalnog sekretara NATO-a nego bivšeg. Ipak, i Rasmusenove izjave se moraju sagledati sa oprezom.
Ukrajinski šef diplomatije Dmitrij Kuleba tvrdi da Kijev ne računa na uvođenje zapadnih trupa u zemlju pre kraja oružanog sukoba, te da Kijev to i ne traži, dok američki mediji, pozivajući se na zvaničnike NATO-a, navode da zapadne zemlje i dalje nisu spremne da obezbede bezbednosne garancije koje Kijev zahteva. Problem je što među NATO saveznicima nema jedinstvenog stava o tome, a razmatraju se i moguće posledice. Drugim rečima, Zapad ne želi da Ukrajini da konkretan datum za pristupanje NATO-u, ali ne želi ni da razočara Kijev.
Kako se navodi, jedna od varijanti razvoja događaja je da će grupa ključnih ukrajinskih saveznika preuzeti dugoročnu obavezu jačanja odbrambenih sposobnosti zemlje pružajući joj vojnu i humanitarnu pomoć. Međutim, obećanja da će biti isporučeno više naoružanja ne zadovoljava Kijev. Kijevske vlasti traže garancije Zapada za ulazak u NATO.
Stoltenberg je ove nedelje, govoreći u Centru za novu američku
bezbednost, istakao da je još prerano govoriti o mogućem ishodu samita NATO-a u Viljnusu po pitanju članstva Ukrajine u alijansi, ali je još jednom naglasio da trenutni
prioritet nije pitanje prijema Ukrajine u NATO, već pobeda ove zemlje u sukobu sa Rusijom.
NATO vojska u Ukrajini stvara opasnost za ceo svet
Dakle, moguće raspoređivanje regularnih snaga zemalja alijanse
na teritoriji Ukrajine, o čemu govori Rasmusen,
dovelo bi do direktnog vojnog sukoba između zapadnog vojnog bloka i Rusije i do veoma ozbiljnih posledica po ceo svet, zaključuju ruski eksperti, konstatujući da je
zapaljiva retorika bivšeg generalnog sekretara NATO-a „krajnje opasna“.
Rasmusen je, ocenjuju stručnjaci, zapravo priznao da priroda ukrajinske krize leži u konfrontaciji NATO-a i Rusije, a da je agresivni zapadni blok spreman da traži njeno proširenje čak i vojnim putem.
Oleg Morozov, Deputat Državne Dume iz vladajuće „Jedinstvene Rusije“, upozorio je da bi slanje trupa iz zemalja NATO-a u Ukrajinu pod bilo kojim izgovorom označilo direktno učešće u sukobu, a da Rusija, u tom slučaju, ne bi imala izbora i morala bi da borbena dejstva „prenese“ na teritorije onih zemalja koje pošalju vojsku.
On je napomenuo da nije jasno „o čemu razmišljaju političari u baltičkim zemljama”, jer bi ovakvi postupci mogli bi da označe „kraj njihove državnosti“.
Ipak, Morozov se nada „da su ove misli zablude političkog penzionera i da će ostati u njegovim bolesnim fantazijama“, dok neki drugi ruski političari i analitičari ovakvu retoriku karakterišu kao „Rasmusenove spekulacije“ i smatraju ih ličnim pi-arom, ističući da on nema ni ovlašćenja, ni prava da daje takve izjave.
