„Zlatni pečat“ Jugoslovenske kinoteke za tri velika imena srpskog filma
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
Iako nije vreme za slavlje i nagrade, radujem se priznanju Jugoslovenske kinoteke, jer mislim da ovakvi događaji pomažu da se vratimo u neko bolje vreme i da naš život ponovo normalnije poteče, rekla je glumica Jelisaveta Seka Sablić primajući „Zlatni pečat“ Kinoteke za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
Sa zadatkom da čuva nasleđe, Jugoslovenska kinoteka svake godine na svoj Dan – 6. jun, dodeljuje priznanje „Zlatni pečat“, iskazujući zahvalnost i poštovanje onim ličnostima bez kojih filmsko nasleđe ne bi bilo bogato kao što jeste, istakao je Jugoslav Pantelić, direktor Kinoteke.
Glumu ne bih ni za carstvo dala
„Zlatni pečat“ je ove godine pripao Seki Sablić, reditelju Đorđu Kadijeviću i posthumno režiseru Živojinu Žiki Pavloviću.
„Posebno sam dirnuta da se nalazim u ovakvom društvu dobitnika, velikana jugoslovenskog filma i ponosna sam da dobijam možda najveću nagradu u filmskoj umetnosti. Zahvalna životu što stojim ovde i mogu da primim ovu nagradu, sa radošću koju imam u srcu, ja ću tu radost priključiti svojoj ličnoj sreći“, istakla je Seka Sablić.
Seki Sablić "Zlatni pečat" Kinoteke
© Tanjug / Jadranka Ilić
Ona se prisetila i svog prvog filma:
„Igrala sam u filu 'Vrane' (1969) Gordana Mihića i Ljubiše Kozomare. Uživala sam u svakom trenutku snimanja. To je bio početak crnog talasa i film je bio zabranjen. Petnaest godina je u bunkeru proveo jedan poetski, ljudski film“.
Priznavši da nikada ne bi bila Seka Sablić bez komedije, rekla je i da je retko odbijala uloge:
„Ja sam sebe uvek smatrala pozorišnom glumicom i kada sam bila u Ateljeu 212 mnogo sam divnih uloga odbila zbog proba. Ja sam, što bi rekao Bora Todorović, sirotinjska psihologija - bojala sam se da me ne izbace iz pozorišta. Tako me je mnogo puta pozivao Živko Nikolić i morala sam da ga odbijem, a posle sam videla da su to bili sjajni filmovi. Inače nemam običaj da procenjujem da li je neke uloga za mene ili ne. Prva sam uzimala sumnjive filmove koje su drugi osuđivali poput pripadnika elite našeg glumišta. Ti filmovi su preživeli, a ja sam zahvalna kada mi ponude ulogu“.
Za mlade glumce ima samo jedan savet:
„Budite pošteni prema svom poslu. Talenat će ih voditi sigurnim putem. Sećam se kada se Grejs Keli udavala za princa u Monaku, bio je uslov da napusti glumu. Ja sam tada dala veliki intervju sa naslovom 'Ne bih glumu ni za carstvo dala'. Nijedan talentovani glumac ne bi glumu ni za carstvo dao. Talenat te nepogrešivo vodi pravim putem iako je bilo mnogo i sumnji, i padova i loših dana. Velika je sreća biti moćan. A mi glumci imamo moć scene“.
Moj život je filmska traka
Đorđe Kadijević je, prema rečima Jugoslava Pantelića, stvorio nasleđe na kome će se napajati novi reditelji koji odluče da krenu ka malo istraženom pravcu, kao i gledaoci koji se ne plaše da se zagledaju u dubine ljudske duše ka kojima je uvek bila okrenuta Kadijevićeva kamera.
„U ovakvim trenucima čovek uvek postavlja pitanje - Bože da li sam ja ovo zaslužio?Uvek sam do daske davao sve što sam mogao i imao jednoj mističnoj vrsti ljudske delatnosti koja se zove umetnost i njenom mediju - filmu. Gledajući reprize svojih filmova u ovoj dubokoj starosti, vidim da je to moj život. Ovaj život će uskoro prestati, a pravi koji će ostati i trajati jeste onaj koji je obeležila filmska traka“, istakao je Kadijević.
Zahvalio je Kinoteci posebno srećan što mu je „Zlatni pečat“ dodelila ustanova koja je sačuvala u svom imenu pridev „jugoslovenska“:
„Ja sam jugoslovenski reditelj. Sve što sam radio, stvorila je zemlja koja, kako kažu, ne postoji. Ali Jugoslavija će za mene uvek postojati i ja ću biti Jugosloven do poslednjeg trenutka svoga života. Zato se ponosim time i zato cenim ovu ustanovu više nego bilo koju drugu posvećenu svetu umetnosti“.
Đorđu Kadijeviću "Zlatni pečat" Kinoteke
© Tanjug / Jadranka Ilić
Šta bi Žika Pavlović danas rekao
Zlatni pečat je dodeljen posthumno Živojinu Žiku Pavloviću (1933-1998),autori, koji je prema rečima Jugoslava Pantelića, u svojim filmovima, ali i književnosti, izgradio čitav svet društvenog naličja i margine, koji je ispitivao ponore ljudskog bića i bio zagledan u đubrište sveta, a sve što bi tamo nalazio, virtuoznim stilom podizao je na visok nivo svoje umetnosti.
Ćerka Žike Pavlović, glumica Milena Pavlović je, primajući najviše odličje Jugoslovenske kinoteke, istakla da se slaže sa Sekom Sablić da nije vreme za nagrade i slavu:
Milena Pavlović prima "Zlatni pečat" Kinoteke dodeljen posthumno njenom ocu Žiki Pavloviću
© Tanjug / Jadranka Ilić
„S obzirom da je prošlo 25 godina od Živojinove smrti i 90 godina od njegovog rođenja i da njegovi filmovi govore o neslobodi, izopačenim političkim i društvenim idejama, ova nagrada je simbol ovog vremena. Njegovi filmovi bi mogli mnogo o tome da kažu, ako bismo ih ponovo pogledali. Bilo bi interesantno čuti šta bi Živojin sada rekao. Da li bi ušao u samocenzuru kao mnogi od nas? Ne verujem. Da li bi imao slobodu mišljenja, govora i stvaranja? Verujem da da. U tom smislu ova nagrada je došla u pravo vreme“.
U pripremi je monografija posvećena Žike Pavlovića, a do kraja godine će biti reasturiran i njegov film „Hajka“.
