Ko će imati koristi od turskih specijalaca na Kosovu i Metohiji
© AFP 2023 / ADEM ALTAN
Pratite nas
Pojačavanje snaga Kfora turskim kontigentom može da bude korisno za sve strane u konfliktu, kako za Beograd i Prištinu, tako i za Tursku i njenog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. S obzirom na dobre odnose koje Ankara ima i sa Srbijom i sa Prištinom, turske snage mogle bi imati stabilizatorsku ulogu na Kosovu i Metohiji.
Kao nespecifična članica NATO, jedina koja nije uvela sankcije Rusiji, a koja ima posebne interese na Balkanu i u dobrim je odnosima i sa Beogradom, i sa Prištinom, pojačavanje kontingenta Kfora turskim snagama relativno je prihvatljivo za sve, smatraju sagovornici Sputnjika Aleksandar Gajić i Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije.
Turska koristi svoje prednosti da se nametne na Balkanu
Turska je druga po snazi članica NATO, a ima otklon prema Alijansi i Sjedinjenim državama. Istorijski je bila prisutna na Balkanu do 1912, ima i geostrateške i geoekonomske interese na poluostrvu. Sada se pozicionirala kao neko ko je izuzetno zainteresovan da interveniše na terenu, objašnjava Gajić.
Prema njegovim rečima, ona se i u širem kontekstu ukrajinskog konflikta postavlja kao neutralna i sve vreme se javlja kao posrednik između Ukrajine i Rusije. A zemlja je velikih gabarita i velike diplomatske tradicije. Turska diplomatija je, smatra Gajić, sigurno među pet najboljih na svetu.
„Tako da su oni očigledno iskoristili te sve svoje komparativne prednosti i svoju zainteresovanost da se u ovom trenutku nametnu kao faktor koji će sa prisustvom svojih dodatnih trupa na KiM pokušati da odigra neku drugačiju ulogu od one koja se može očekivati od klasičnih zapadnih trupa koje su već prisutne u okviru Kfora“, objašnjava on.
Prilika za Erdogana
Za Gajića, jačanje turskog kontingenta Kfora prilika je za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da ojača svoje pozicije na Balkanu, s obzirom na zainteresovanost Turske da igra na tri strane – na Balkanu, na Kavkazu i na Bliskom istoku.
Erdogan, prema Gajićevim rečima, na prostoru Balkana jača svoje pozicije i predstavlja se kao prihvatljiv igrač i za Zapad, odnosno za njegove jedine dojučerašnje saveznike u NATO, ali i za rusko-evroazijsku, odnosno srpsku.
„Tako da on u tom slučaju ima vin-vin situaciju jer se svakome preporučuje kao pogodan igrač, koji može da im izboksuje nešto što drugi u principu ne bi mogli, a tako jača svoju poziciju i na unutrašnjem polju jer predstavlja svoju politiku kao uspešniju od one koja bi bila jednostrana“, smatra Gajić.
Tursko prisustvo prihvatljivo i za Srbe i za Albance
U trenutnom geopolitičkom momentu, pojačano tursko prisustvo na KiM prihvatljivije je za obe strane, nego da se radi o nekoj drugoj članici NATO, smatra Petrović. On, međutim, upozorava da ne treba zaboraviti da je Turska bila jedna od prvih država koje su priznale samoproglašenu kosovsku nezavisnost i podseća na Erdoganovu izjavu da je „Kosovo Turska, a Turska Kosovo“.
„U tom smislu, raspoređivanje njihovih snaga ipak treba gledati sa jednom dozom opreza zato što je Turska bez ikakve sumnje postala ozbiljan regionalni, a možda čak i globalni geopolitički igrač i ovakve prilike sasvim logično vidi kao prilike da pojača svoj uticaj na Balkanu. Ali, nema nikakve sumnje da je mnogo bolje da se pojača turski kontigent na KiM nego nekih drugih koji su se pokazali katastrofalno kada je reč o zaštiti tamošnjih Srba“, ističe Petrović.
Albansko, stanovništvo , dodaje Gajić, na tusrske snage gleda drugačije nego na zapadne aktere, a i srpsko stanovništvo prema Turcima ima drugačiji odnos, naročito poslednjih nekoliko godina, od pokušaja puča 2016. i od kada je Erdogan znatno poboljšala odnose sa Beogradom i u odnosima pokušala da bude konstruktivna.
„Ne treba imati iluzije da će Turci nastupati sa prosrpskih pozicija, oni će gledati svoje interese. Albansko stanovništvo, kao muslimansko i kao svoje nekadašnje podanike doživljavaju kao nekog bliskog. Ali prema Srbima imaju drugačiji sentiment nego prema zapadnjacima, tako da je moguće da će oni tu biti, što se tiče odnosa prema komandi Kfora, prema NATO-u, izveštajima i pozicioniranjem verovatno znatno realniji i fleksibilniji u odnosima sa obe strane. Neće se lako jednostrano opredeljivati, nego će verovatno na terenu pokušavati da igraju ulogu zaista nekog tampona i posrednika koji pokušava da postigne koliko-toliko prihvatljivo rešenje za obe strane“, kaže Gajić.
Prema Petrovićevim rečima, kosovski Albanci u Erdoganu vide čoveka koji pokušava da zaštiti muslimane od Palestine do Kosova i Metohije, posebno sada, kada zapadni centri moći pokazuju Prištini da može da samostalno vuče poteze i primoravaju je na osnivanje Zajednice srpskih opština.
„Ali nadam se da će turske snage imati stabilizatorsku ulogu i da bismo mi to mogli da iskoristimo na dobar način kroz neku vrstu trilateralne saradnje sa Rusijom i Turskom. da iskoristimo njihove dobre odnose i eventualno uticaj Rusije da Turska ima prihvatljiviju politiku sa svojim vojnim snagama na Kosovu“, zaključuje Petrović.
Podsećamo, tursko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je počelo sa raspoređivanjem specijalaca na Kosovu i Metohiji. Iz ministarstva su rekli da je reč o pripadnicima bataljona komandosa iz sastava 65. mehanizovane pešadijske brigade, koja je i ranije bila raspoređena u sastav Kfora.
Kao odgovor na zahtev dobijen iz Združenog štaba NATO-a u Napulju, zbog dešavanja na severu Kosova i Metohije, planirano je da se 4. i 5. juna u kasarnu „Sultan Murat“ na Kosovu i Metohiji upute turske snage, navelo je tursko ministarstvo odbrane
