https://lat.sputnikportal.rs/20230603/ruski-naucnici-stvorili-tehnologiju-3d-stampe-ljudskog-tkiva-iz-zivih-celija-1156670451.html
Ruski naučnici stvorili tehnologiju 3D štampe ljudskog tkiva iz živih ćelija
Ruski naučnici stvorili tehnologiju 3D štampe ljudskog tkiva iz živih ćelija
Sputnik Srbija
Ruski naučnici iz Prvog moskovskog državnog medicinskog univerziteta (MGMU) „Sečenov“ i Centra za hemijsku fiziku „Semjonov“ pri Ruskoj akademiji nauka uspeli... 03.06.2023, Sputnik Srbija
2023-06-03T20:15+0200
2023-06-03T20:15+0200
2023-06-03T20:15+0200
rusija
rusija – društvo
nauka i tehnologija
stručnjaci
tkivo
organi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/15/1132640284_0:0:3103:1745_1920x0_80_0_0_ccb40e6cea610db90f6419d001cbc853.jpg
Autori rada sproveli su kompletan ciklus 3D bioštampe i dobili biološki ekvivalent tkiva – veštački analog živog ljudskog tkiva.Za početak, stručnjaci su koristili dve vrste ljudskih matičnih mezenhimalnih stromalnih ćelija, iz masnog tkiva i sluzokože desni. Od njih su dobijeni sferoidi (agregati ćelija u obliku loptica), koji se u 3D štampaču koriste u svojstvu gradivnih blokova. Istovremeno, naučnici su poebnom metodom napravili bio-mastilo za 3D štampač.Tokom rada, ispostavilo se da ekvivalentna tkiva, odštampana pomoću bioštampača imaju brojne prednosti, jer su pokazala veliku funkcionalnost.Drugi važan zaključak naučnika je da je, pre svega, bitan pravilan izbor materijala za bioštampu, pošto osobine budućeg ekvivalentnog tkiva zavise od originalnih ćelija.Mezenhimalne stromalne ćelije (MSĆ) gingive pogodnije su za stvaranje suda ili kosti, a MSĆ masnog tkiva pogodnije su za dobijanje kožnih implantata.Tokom studije, tim je proizveo potpuno funkcionalan živi ekvivalent kožnog tkiva. Pored toga, dobijanje ovakvih bioekvivalenata omogućiće da se smanji broj studija na životinjama i učiniti tehnologije regenerativne medicine etičnijim.Studija je sprovedena uz finansijsku podršku Ruskog naučnog fonda.
https://lat.sputnikportal.rs/20230531/da-li-ce-ljudi-u-buducnosti-moci-da-udju-u-vestacku-hibernaciju-uz-pomoc-ultrazvucnih-talasa-1156548211.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/15/1132640284_184:0:2915:2048_1920x0_80_0_0_40dca84ab300d062b64c4666b1edecfa.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – društvo, nauka i tehnologija, stručnjaci, tkivo, organi
rusija – društvo, nauka i tehnologija, stručnjaci, tkivo, organi
Ruski naučnici stvorili tehnologiju 3D štampe ljudskog tkiva iz živih ćelija
Ruski naučnici iz Prvog moskovskog državnog medicinskog univerziteta (MGMU) „Sečenov“ i Centra za hemijsku fiziku „Semjonov“ pri Ruskoj akademiji nauka uspeli su da stvore tehnologiju trodimenzionalnog bioštampanja ljudskog tkiva iz živih ćelija, a ovo dostignuće omogućava štampanje organa i tkiva za konkretnu osobu, saopšteno je Sputnjiku u MGMU.
Autori rada sproveli su kompletan ciklus 3D bioštampe i dobili biološki ekvivalent tkiva – veštački analog živog ljudskog tkiva.
Za početak, stručnjaci su koristili dve vrste ljudskih matičnih mezenhimalnih stromalnih ćelija, iz masnog tkiva i sluzokože desni. Od njih su dobijeni sferoidi (agregati ćelija u obliku loptica), koji se u 3D štampaču koriste u svojstvu gradivnih blokova. Istovremeno, naučnici su poebnom metodom napravili bio-mastilo za 3D štampač.
Tokom rada, ispostavilo se da ekvivalentna tkiva, odštampana pomoću bioštampača imaju brojne prednosti, jer su pokazala veliku funkcionalnost.
Drugi važan zaključak naučnika je da je, pre svega, bitan pravilan izbor materijala za bioštampu, pošto osobine budućeg ekvivalentnog tkiva zavise od originalnih ćelija.
Mezenhimalne stromalne ćelije (MSĆ) gingive pogodnije su za stvaranje suda ili kosti, a MSĆ masnog tkiva pogodnije su za dobijanje kožnih implantata.
Tokom studije, tim je proizveo potpuno funkcionalan živi ekvivalent kožnog tkiva.
Ubuduće će on moći da se primenjuje za lečenje dijabetičkih i trofičnih čireva, rana koje ne zarastaju, opekotina i drugih defekata, koje je teško regenerisati postojećim metodama lečenja.
Pored toga, dobijanje ovakvih bioekvivalenata omogućiće da se smanji broj studija na životinjama i učiniti tehnologije regenerativne medicine etičnijim.
Studija je sprovedena uz finansijsku podršku Ruskog naučnog fonda.