https://lat.sputnikportal.rs/20230531/da-li-ce-ljudi-u-buducnosti-moci-da-udju-u-vestacku-hibernaciju-uz-pomoc-ultrazvucnih-talasa-1156548211.html
Da li će ljudi u budućnosti moći da uđu u veštačku hibernaciju uz pomoć ultrazvučnih talasa?
Da li će ljudi u budućnosti moći da uđu u veštačku hibernaciju uz pomoć ultrazvučnih talasa?
Sputnik Srbija
Studija sprovedena na miševima i pacovima - životinjama koje prirodno ne hiberniraju – dala je neočekivane rezultate. 31.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-31T22:12+0200
2023-05-31T22:12+0200
2023-05-31T22:13+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112115/24/1121152461_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_f446b9c3cb71212751ac5c651275316e.jpg
Poznato je da neke vrste sisara, ptica, insekata, vodozemaca i riba u određenim uslovima mogu da zapadnu u stanje po imenu torpor. Naime, reč je stanju smanjene fizičke aktivnosti životinja, kako bi se sačuvala preko potrebna energija.Tokom tog perioda postoji nekoliko faza kroz koje hibernirajuće životinje prolaze, a zabeleženi su i slučajevi kada neke od njih moraju povremeno da se probude da bi se dobro naspavale. Ne čudi podatak da naučnici žele što bolje da prouče ovo stanje i shvate na koji način tela torpora funkcionišu, kako bi određena znanja primenili na životno ugroženim ljudima ili astronautima kojima je potrebno veštačko i bezbedno uvođenje u hibernaciju.Da bi dobili odgovor na ovo pitanje, naučnici sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu su napravili specijalne ultrazvučne šešire koje su zalepili na glave laboratorijskih miševa. Potom su ih uključili i podesili tako da emituju ultrazvučne talase u deo mozga po imenu preoptički deo hipotalamusa - kontroliše telesnu temperaturu i san, ali i aktivaciju hibernacije.Ispostavilo se da su miševi vrlo brzo zapali u stanje nalik torporu, tj, njihova temperatura, otkucaji srca i unos kiseonika su drastično opali brzo nakon aktivacije talasa. Međutim, kada bi svi ovi parametri počeli da se podižu, naučnici su ponovo koristili ultrazvučne udare da ih održe u opisanom stanju do 24 časa. Nakon toga oni su bez bilo kakvih posledica i problema uspeli da se vrate u normalno stanje.Potom su sve to ponovili i na pacovima, a zaključak je bio isti - životinje koje ne mogu prirodno da hiberniraju su u stanju da to urade uz pomoć ultrazvučnih talasa. Otkriće koje ih je ohrabrilo da razmišljaju u smeru - kako je to isto moguće postići i sa ljudima.Iako do toga najverovatnije neće skoro doći jer još uvek nisu dovoljno istraženi efekti dugotrajne hibernacije na mozak. Stoga pre nego što se krene sa primenom ovog procesa na ljudima - naučnici prvo moraju da shvate kako to da urade, a da ne izazovu štetu kada su njihovo pamćenje ili emocije u pitanju, prenela je „Nacionalna geografija“.Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu „Nature Metabolism“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Da li će ljudi u budućnosti moći da uđu u veštačku hibernaciju uz pomoć ultrazvučnih talasa?
22:12 31.05.2023 (Osveženo: 22:13 31.05.2023) Studija sprovedena na miševima i pacovima - životinjama koje prirodno ne hiberniraju – dala je neočekivane rezultate.
Poznato je da neke vrste sisara, ptica, insekata, vodozemaca i riba u određenim uslovima mogu da zapadnu u stanje po imenu torpor. Naime, reč je stanju smanjene fizičke aktivnosti životinja, kako bi se sačuvala preko potrebna energija.
Tokom tog perioda postoji nekoliko faza kroz koje hibernirajuće životinje prolaze, a zabeleženi su i slučajevi kada neke od njih moraju povremeno da se probude da bi se dobro naspavale. Ne čudi podatak da naučnici žele što bolje da prouče ovo stanje i shvate na koji način tela torpora funkcionišu, kako bi određena znanja primenili na životno ugroženim ljudima ili astronautima kojima je potrebno veštačko i bezbedno uvođenje u hibernaciju.
Da bi dobili odgovor na ovo pitanje, naučnici sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu su napravili specijalne ultrazvučne šešire koje su zalepili na glave laboratorijskih miševa. Potom su ih uključili i podesili tako da emituju ultrazvučne talase u deo mozga po imenu preoptički deo hipotalamusa - kontroliše telesnu temperaturu i san, ali i aktivaciju hibernacije.
Ispostavilo se da su miševi vrlo brzo zapali u stanje nalik torporu, tj, njihova temperatura, otkucaji srca i unos kiseonika su drastično opali brzo nakon aktivacije talasa. Međutim, kada bi svi ovi parametri počeli da se podižu, naučnici su ponovo koristili ultrazvučne udare da ih održe u opisanom stanju do 24 časa. Nakon toga oni su bez bilo kakvih posledica i problema uspeli da se vrate u normalno stanje.
Potom su sve to ponovili i na pacovima, a zaključak je bio isti - životinje koje ne mogu prirodno da hiberniraju su u stanju da to urade uz pomoć ultrazvučnih talasa. Otkriće koje ih je ohrabrilo da razmišljaju u smeru - kako je to isto moguće postići i sa ljudima.
„Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdila bezbednost i izvodljivost ovog pristupa na ljudima. Ali možemo da zamislimo astronaute koji nose uređaj nalik na kacigu dizajniranu da cilja regiju hipotalamusa kako bi izazvali stanje nalik torporu“, rekao je biomedicinski inženjer prof Hong Čen.
Iako do toga najverovatnije neće skoro doći jer još uvek nisu dovoljno istraženi efekti dugotrajne hibernacije na mozak. Stoga pre nego što se krene sa primenom ovog procesa na ljudima - naučnici prvo moraju da shvate kako to da urade, a da ne izazovu štetu kada su njihovo pamćenje ili emocije u pitanju,
prenela je „Nacionalna geografija“.
Rezultati istraživanja su
objavljeni u časopisu „Nature Metabolism“.
