Kako je i za EU multipolarnost postala realnost
© Flickr / Dennis Skley
Pratite nas
Trgovanje francuskog energetskog giganta Totala sa Kinom u juanima i odbacivanje dolara sigurno neće biti izuzetak koji potvrđuje pravilo, već prvi među sasvim izvesnim budućim sličnim slučajevima u EU. Evropska komisija je konačno morala da prizna ono što je ekonomska realnost, smatra ekonomista, dr Đorđe Đukić.
Nedavni potez „Total enerdžisa“, koji je kupovinu utečnjenog prirodnog gasa iz Kine platio juanima umesto dolarima za mnoge je bio iznenađujući s obzirom na to da je reč o prvoj kompaniji iz EU koja je povukla takav potez. Na pitanje jednog evroposlanika o tome stigao je neočekivani odgovor Evropske komisije (EK) , odnosno komesarke za finansijske usluge Majrejd Mekginis koja je u pisanom odgovoru istakla da ona i njene kolege pozdravljaju globalni pomak od američke valute zarad konkurentnijeg okruženja.
Multipolarnost je realnost
Iako je svet već počeo da se navikava na najavljena međusobna plaćanja transakcija u nacionalnim valutama između Kine i Saudijske Arabije, Brazila i Kine, Rusije i Kine, Indije i Rusije, malo ko je očekivao da francuska kompanija odbaci dolar i „izda“ svog saveznika s one strane Atlantika. Pogotovo što je servilnost Evrope prema SAD od početka ukrajinske krize išla dotle da je prateći američke sankcije uvedene Rusiji sekla granu na kojoj sedi, pre svega odričući se jeftinih ruskih energenata.
Još manje je bio očekivan odgovor EK u kome je navedeno da će ona „nastaviti da promoviše međunarodnu ulogu evra i, generalno, podržava multipolarni režim globalne valute koji može biti od koristi za poboljšanje stabilnosti međunarodnog finansijskog sistema ograničavanjem uticaja spoljnih i špekulativnih monetarnih šokova na ekonomiju“.
Termin multipolarni rezervisan za tabor koji kolektivni Zapad smatra protivničkim tako se, verovatno prvi put našao u vokabularu jednog EU zvaničnika i to sa pozitivnom konotacijom.
Evropska komisija sa odobravanjem gleda na potez francuske kompanije koja je gas Kini umesto dolarima platila juanima
© © Photo: Fotolia/Roman Sigaev
U EU kasno shvatili
Za profesora Ekonomskog fakulteta, dr Đukića, s obzirom na sve okolnosti, nije iznenađujući ni potez farncuskog Totala, ali ni reakcija EK.
Ključna stvar je da multinacionalne kompanije uvek idu ispred svojih vlada i političara, a u ovom slučaju političara Evropske unije. „Total enerdžis“ kao takvu kompaniju interesuje perspektiva ostvarivanja profita i zato, kaže on, to nije iznenađujući potez.
„To što su političari u EU kasno shvatili da je najveći gubitnik u celoj ovoj situaciji evro kao druga po moći međunarodna valuta, ni to me ne iznenađuje, s obzirom na to da se odavno dalo zaključiti da veliki broj tih političara i birokrata nisu ni dorasli težini problema“, kaže naš sagovornik.
Surova realnost to, kako napominje, najbolje potvrđuje odnosno ključni ekonomski argumenti. On podseća na seljenje poslova iz Nemačke kao najmoćnije ekonomije evrozone na onu stranu Atlantika, na bežanje kompanija jer su izgubilki konkurentsku moć zbog suviše velikih troškova energenata nakon izbijanja sukoba u Ukrajini i sankcija koje je Zapad uveo Rusiji.
Uz to, Evropska centralna banka već dugo kaska za američkim Fedom u pogledu normalizovanja vođenja monetrane politike, uprkos jako visokoj stopi bazne infalcije koja je sada pet odsto i dva i po puta je veća od ciljane. On podseća da bazna infalcija isključuje troškove energenata i hrane koji su inače ekstremno visoki i da je stopa inflacije merena indeksom potrošačkih cena nešto viša od šest odsto.
Evro gubi trku
Do najavljivanog brzog vraćanja infalcije na ciljani nivo, po njegovom mišljenju, neće doći.
„Ako vidimo da se ne nazire kraj sukoba u Ukrajini i ako imamo u vidu činjenicu da Evropa nema nikave osnove da tvrdi da će s obzirom na troškove proizvodnje konkurentnost njenih preduzeća da poraste, to jasno govori da uz oscilacije koje su uvek prisutne u zavisnosti od geopolitičkog šoka, evro praktično gubi trku sa dolarom“, ističe Đukić.
EU političari su kasno shvatili da je najveći gubitnik u sadašnjim okolnostima evro
© Sputnik / Lola Đorđević
On ističe da je evru trebalo dugo vremena da kao rezervna svetska valuta dostigne taj poželjni udeo od 20 odsto u međunarodnim transakcijama. Sa sadašnjim kretanjima ne samo da je njegova pozicija uzdrmana, nego se ne vidi perspektiva da će se u bliskoj budućnosti vratiti ta uloga koju je evro imao pre izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine.
Toga su konačno svesni i u EU i otuda napomena u odgovoru komesarke Mekginis da će EU razmotriti povećavanje uloge evra u trgovini energentima i robom.
Nezaustavljiv proces
Naš sagovornik kaže da će fundamentalna stvar biti dogovor regionalnih igrača po pitanju transakcija u spoljnotrgovinskoj razmeni.
„Po prirodi stvari, sve veću ulogu kod plaćanja će imati te valute za koje su zainteresovane najveće kompanije zemalja nekog regiona. Tako da ono što se već niz meseci najavljuje od strane BRIKS-a, a vidimo da se to i realizuje, nezaustavljiv je proces koji će ići postupno, a ne eksplozivno. Razlog je jednostavan - priroda i intenzitet razmene će po sebi dovoditi do toga da neka valuta ima veći značaj, a druga manji“, objašnjava ovaj monetarac.
U svemu tome evropski političari su se sada probudili i shvatili da će u tome najveći gubitnik biti evro.
Presudna logika profita
Na pitanje kako će na to što Evropska komisija pozdravlja globalni pomak od petrodolara i dolara uopšte regovati u Americi on nema dilemu:
„Političari će opomenama pokušavati da iskažu svoj stav kako to nije poželjno u ovakvim okolnostima, međutim, ja mislim da logika finansijskih tržišta, interesa i profita velikih klompanija će to apsolutno da ostavi po strani. Gde god imate tu sitauciju da političari pokušavaju da zaustave neke procese i apeluju na kompanije uvek bude kontraproduktivno.“
Umesto dolara sve veću ulogu kod plaćanja međunarodnih transakcija imaće nacionalne valute
© Flickr / epSos .de
Jer šta je alternativa – da se moć i tržište prepusti američkim kompanijama. Treba li, dodaje on, još neki argument tome osim činjenice da je Nemačka u recesiji posle dva kvartala privrednog rasta u minusu.
Putem Totala će i drugi
Zato Đukić smatra da će odgovor Evropske komisije ohrabriti i druge velike kompanije da krenu putem francuksiog Totala. Gubi se iz vida da mi živimo u svetu korporativnog kapitalizma gde će akcionari prvom prilikom pitati menadžment šta je uradio da obezbedite prinos na akcijski kapital.
Zapitan koliko će najnovija sitaucija uzdrmati dolar on kaže da nema nikakvu dilemu:
„U procesima vezanim za plaćanje u spoljnotrgovinskim transakcijama dolar će sigurno intenzivno gubiti ulogu koju je do sada imao. Isto tako nema nikakve dileme da će biti nastavljen proces njegovog smanjivanja u deviznim rezervama cenralnih banaka u svetu i da i tu intenzivno gubi ulogu“.
Ono gde će takođe gubiti ulogu, ali sporije, je na tržištu kapitala. On objašnjava da je to zato što se to najdublje tržište američkih obveznica ne može tako lako supstituisati nekim drugim tržištem jer ceo svet na tržištu obveznica i akcija uglavnom koristi američki dolar.
To bi moglo da krene intenzivnije samo ukoliko bi, na primer, juanom koji još nije blizu toga, u odnosu na evro, funtu ili jen polako počelo da se trguje na pekinškoj i drugim berzama.
